„Тужно је да деца не знају језик предака“

Не постоји бољи начин за одржавање контакта са својим коренима и традицијом, него учити и образовати се у школи на свом језику, кроз учење своје историје. Тога је свакако био свестан и велики хуманитарац и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, који је током дводневне посете Србима у Аустрији отворио чак осам допунских школа на српском језику.

У разговору за “Блиц” Арно Гујон је објаснио како је на саму идеју дошао, те шта ће ове школе представљати нашим најмлађима у дијаспори.

Током поменутог пројекта који је Управа путем суфинансирања подржала, а имајући у виду сазнања о повећању броја заинтересоване деце и њихових родитеља да похађају допунску наставу на српском језику у Аустрији, основано је 8 нових одељења “Просвјетине школе српског језика”, односно, Беч је добио две нове школе, док је за Ст. Полен, Линц, Штајер, Гмунден и Енс предвиђена по једна.

ДОПУНСКЕ ШКОЛЕ

Како Гујон на почетку истиче, он је, из многих разговора које је имао са нашом дијаспором схватио са се једна тема стално “враћала на сто” а она је управо била учење и преношење српског језика својој деци далеко од родне земље, у туђини.

– Често мислимо да је довољно да родитељи буду Срби да би деца знала српски, али, нажалост, није тако. Кад живите у иностранству ваша деца су у сталном контакту са туђим језиком, у вртићу и у школи, а затим током ваншколских активности, у игри са другарима. Српски се прича код куће, али то није довољно, и свакако не обухвата цело књижевно богатство нашег предивног и милозвучног српског језика. Управо зато ми је, када сам у новембру прошле године дошао на чело Управе, решавање тог проблема било приоритет – објашњава Гујон.

Према његовим речима, допунске школе српског језика су отворене тамо где их није било, па су од октобра отворена 23 нова одељења, уписано је 800 деце, и она ће, истиче наш саговорник, имати прилику да уче на свом матерњем језику, те да Аустрија није једина земља где овакве школе постоје, већ их ма и у Русији, Холандији, Шпанији, Малти…

– У договору са господином Срђаном Мијалковићем, СКПД “Просвјета” је конкурисала са пројектом отварања нових одељења допунских школа у Бечу, Линцу, Салцбургу и Санкт Пелтену, те је одлуком о суфинансирању пројеката намењено 4.250.000 динара. Наравно, за све ове активности није изостала ни подршка Епархије аустријско-швајцарске на челу са Епископом Андрејем – наводи наш саговорник.

ДУПЛИРАН БРОЈ ЂАКА

Наша деца ће путем ове пружене прилике, прича Гујон, поред тога што ће научити да пишу на ћирилици, научити географију и културу српског језика, али и још једну, истиче Гујон, јако битну ствар, коју иначе никако не би могли.

– Овако ће моћи да се зближе са земљом својих предака, али и са својим породицама. Нема ништа тужније него кад дете од 10 година не може да разговара са својом баком зато што не зна довољно српски. Оно што је такође изузетно битно је да кад деца савладају матерњи језик, лакше могу да науче неки други. Савладавањем језика једног народа препознајемо и њену културу. Баш због тога су наши људи у дијаспори мост који нас повезује са иностранством, али под условом да поред туђег језика, савршено владају и матерњим – каже наш саговорник и додаје да га је обрадовало што се број уписаних ђака дуплирао, па их је тако раније било 200, а данас броје и преко 400 деце која имају велику жељу да, истиче он, усаврше српски језик.

НАСТАВА ВИКЕНДОМ

Док је циљ да наша деца што више науче о својој традици и језику у туђини свима јасан, Гујон је овом приликом објаснио и како је сам наставни програм конципиран, те на којим предметима је стављен фокус.

– Када је сама настава у питању, предвидели смо три предмета сваке суботе или недеље, а они су следећи: Српски језик и књижевност, Србија – моја отаџбина (са историјом и географијом, историјским знаменитостима, мултинационалним и мултикултуралним особеностима Србије), као и предмет Мостови традиције и културе (предмет који би обухватао све оно што нас повезује са традицијом и културом Србије као што су веронаука, музика и фолклор, инструменти, стари занати, уметност, знамените личности Србије како у прошлости, тако и у садашњости – наглашава директор Управе за сарадњу са дијаспором.

„НАСТАВИЋЕМО ОВАЈ ПРОЈЕКАТ И У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА“

Гујон закључује да ће и у будуће он и његов тим имати у плану да наставе са овим пројектом како би помогли нашим људима који живе у државама где тренутно не постоји никаква могућност за учење српског језика. Како говори, Малта и Шпанија су прве земље где су Срби добили тако нешто, као и да ће све до сада отворене школе, неговати и усавршавати како би заживеле, и како би се што више наших сународника заинтересовало и уписало своју децу у исте.

Текст и фото: „Блиц“ – додатак „Блиц панорама“