Укључити дијаспору у процес реформи

„Српску дијаспору треба укључити у реформе које ће спроводити будућа влада, а новац који долази из иностранства треба преусмерити у инвестиције уместо у потрошњу, поручили су учесници данашње конференције „Укључити дијаспору у реформе“ у Танјуговом прес центру.

Конференцији, коју је органозовала Канцеларија Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, присуствовали су др Славка Драшковић, директорка Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност, Миломир Мандић, саветник директора Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, Милован Јовановић, привредник из Лиона, Владан Атанасијевић, председник Управног одбора НАЛЕД-а и Зоран Вујовић, извршни директор Асоцијације мaлих и средњих предузећа.

Учесници су указали да у дијаспори живи више од три милиона Срба, 100.000 високообразованих, који би својим знањем допринели развоју Србије, али и да иницијатива за њихово укључивање у реформе треба да потекне од државе.

Директорка Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону др Славка Драшковић рекла је да дијаспору треба укључити у реформе, јер она може да буде један од кључних фактора за запошљавање Србије и покретач приватног сектора.

„Дијаспора има неколико квалитета, а то је пре свега стручни кадар и локална орјентисаност ка малој и средњој привреди. Дијаспора броји више од 10.000 стручњака из различитих области, од којих само у Америци 2.000 доктора наука. Такође, има велики број успешних и пословних људи који знају како се послује на Западу“, указала је др Славка Драшковић и додала да дијаспора располаже ресурсом од око 30 милијарди евра, који се не користи довољно.

Нису, како је додала, само реформе у привреди једине које ће довести до успеха реформског периода који предстоји, него да су за успех неопходне реформе у „целом друштвеном миљеу“.

„Реформе су неопходне у законодавству, образовању, али и јавној управи. То је прилика да будемо јединствени и да дијаспора буде део промена од самог почетка“, истакла је др Славка Драшковић.

Саветник директора Канцеларије за дијаспору Миломир Мандић рекао је да је циљ реформи извођење друштва из транзиције и изградња јаких, стабилних и независних институција које ће довести до стабилног привредног амбијента.

„Није довољно само донети законе, већ их и спроводити. У Србији следе свеобухватне реформе јавног сектора, пензионог система, радног закона и стварање јаког привредног амбијента“, истакао је Мандић.

Да су стручњаци из дијаспоре спремни да учествују у реформама, мишљења је председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, која је додала да иницијатива за то мора да дође од стране државе.

„Ако држава озбиљно мисли да искористи ресурсе и сарађује са стручњацима и високообразованим из дијаспоре мора да учини више током реформи да би се отворио пут за сарадњу“, рекла је Лихт и додала да мора да постоји одговорност државе на свим нивоима.

Она сматра да није неопходно да се стручњаци врате у Србију, већ да се направи мост између институција у иностранству и оних у нашој земљи.

Као спремност да помогне Србији навела је пример лондонско-српског клуба који окупља, између осталих, и око 1.500 доктора наука и магистара.

„Кад би се они вратили у земљу, не бисмо имали проблема са стручњацима“, поручила је Лихт.

За оне који се врате и даље постоји проблем нострификација диплома, додала је Лихт наводећи пример српског министра финансија који због тога у радној књижици има уписану средњу школу, иако је завршио студије у иностранству.

Председник Управног одбора НАЛЕД Владан Атанасијевић рекао је да се из дијаспоре у Србију слије од три до пет милијарди долара, што је, како је навео, 10 до 15 одсто БДП, али да је проблем што тај новац иде директно у потрошњу, а врло мало у инвестиције.

Говорећи о повезивању дијаспоре са матицом, Атанасијевић је казао да би било добро када би производ настао у Србији дијаспора пласирала на инострана тржишта где имају добре везе.

НАЛЕД се, додао је, у сарадњи са Канцеларијом за дијаспору фокусирао на две ствари – да доводе младе људе који ће пласирати српске производе у иностранство, као и да локална самоуправа ради на томе да понуди нешто атрактивно дијаспори.

Извршни директор Асоцијације малих и средњих предузећа Зоран Вујовић рекао је да би требало укључити Србе из дијаспоре у јавне расправе у процесу доношења закона, као и да би требало, „по хитном поступку омогућити дијаспори да гласа електронским путем на изборима у Србији“. Он је навео и да би требало основати инвестициони фонд са дијаспором који би допринео развоју заједнице.

Привредник из Лиона Милован Јовановић истакао је да су успешни Срби у дијаспори амбасадори замље који могу доста да лобирају за нашу земљу, али и да држава мора да држи своју реч и поштује оно што обећа.

„Србија је последњих неколико година прихватила чињеницу да је дијаспора важан фактор за земљу, да може много да инвестира, али је потребно изменити пословни амбијент и прилагодити га законодавству у иностранству“, рекао је Јовановић и најавио да ће се јуна ове године у Лиону одржати конференција привредника јужне Француске и Србије која треба да допринесе јачању економске сарадње.