srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Арно Гујон с Аном и Владом Дивцем: „Филантропија нема границе“

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон учествовао је на Панелу „Филантропија нема границе“ у организацији Фондације Ана и Владе Дивац и Америчке организације за међународни развој Јуесејд, на коме је истакао да су давања дијаспоре Србији велика и вишеструка.

„Срби из расејања својим породицама у Србији шаљу отприлике три милијарде евра годишње у дознакама. Они, такође, улажу у завичај, а бројне су и хуманитарне организације, попут Фондације „Ана и Владе Дивац“, које помажу нашем народу широм Србије и региона“, рекао је Гујон.

Он је нагласио да је важно питање зашто припадник дијаспоре уопште помаже својој родној земљи и  народу.

„Упознао сам Невену у Аустрији која издваја 20 евра недељно за народне кухиње на Косову и Метохији. Захваљујући њој, сваке недеље спрема се 10 оброка за најсиромашније и социјално угрожене породице српских енклава. Упознао сам и Милицу, лекарку у једној од највећих болница у Паризу, која се прошле године пријавила да дође у Србију, у земљу где су се родили њени родитељи, да ради и лечи наше пацијенте за десет пута мању плату. То је зато што филантропија и хуманост, као што је сам назив овог панела, немају границе. То је такође зато што осећај припадности не познаје ни границе ни дистанцу. У појединим случајевима, чак, та дистанца повећава осећај припадности. У глобализованом свету без граница осећај припадности је чувар идентитета али и покретач солидарности“, подвукао је Гујон и објаснио различите нивое припадности:

„Припадамо једној породици, свако од нас има мајку и оца, браћу и сестре, рођаке, децу и зато људи шаљу дознаке у еврима, доларима, рубљима. Припадамо такође једном завичају, где су нам пријатељи из детињства. Углавном, наши људи из дијаспоре који инвестирају у Србији, улажу баш у своје родне крајеве, баш зато што желе да помогну месту из ког су потекли, а не зато што је то најрентабилније, већ зато што им је најдраже“, рекао је.

Припадамо, наставио је Гујон, једном народу, и зато помоћ која се шаље преко хуманитарних организација не иде само Србији већ и целокупном српском народу у Републици Српској, Црној Гори и Хрватској, где год живе.

„Најзад, припадамо људској врсти, саосећајни смо према људима који страдају или су у невољи. Својевремено се у читавој Србији организовало прикупљање хуманитарне помоћи поводом нуклеарне катастрофе у Фокушими у Јапану 2011. или за време цунамија 2004. године у југоисточној Азији. Припадности се не искључују већ се допуњују, као руске бабушке, од оне најмање, а то је породица, до оне највеће, а то је човечанство. И баш тим редом. Ако човек не помаже својима, мало је вероватно да ће наћи довољно самилости у себи да помогне другима. Да ли ћу да помогнем комшији у невољи ако пре тога нисам помогао свом рођеном брату?“

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону закључио је да је сваки евро који долази из дијаспоре важан и као вид моралне подршке.

„Та помоћ је важна за хуманост уопште, јер тако што они помажу нама данас, отвара се могућност да помогну другима сутра уколико им буде била потребна помоћ. Једна од надлежности Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону је неговање наше припадности, вредности и идентитета, што је предуслов за хуманост и солидарност у 21. веку.“

На отварању дводневне дискусије о давањима дијаспоре говорили су и Шенли Пинчоти, директорка Канцеларије за демократски и економски развој Јуесејда, Владе и Ана Дивац, оснивачи Фондације Ана и Владе Дивац, Ненад Пауновић, директор тима за ИТ и предузетништво у Кабинету председнице Владе Србије, Џон Јовановић, саветник у „Конкордији“ и виолиниста Стефан Миленковић.

Check Also

Изашла Мала новозаветна читанка под покровитељством Управе

Из штампе је изашла књига са одабраним причама из Светог писма и њиховим тумачењима професора …