srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Банкрот овде више не станује

Извор: Вечерње новости

Чврсто верује Лазар Крстић да се следеће године у ово време више неће помињати банкрот Србије, грчки и аргентински сценарио и остале апокалиптичне прогнозе за домаћу економију.

lazar-krstic

Министар финансија убеђен је да ће се тада говорити о светлијим темама – повећању запослености у приватном сектору, страним инвестицијама, привредном расту и да ће Србија већ крајем 2014. бити позитиван изузетак на мапи Европе.

У ексклузивном разговору за јубиларно издање „Новости“, Крстић нам признаје да се ниједне секунде, у протеклих месец и по дана, није покајао што се вратио у Србију. Верује да ће ово бити прича са успешним крајем.

Управо сте дошли из Америке. Јесу ли у ММФ и Светској банци задовољни вашим првим потезима?

– Имали смо састанке са ММФ, Светском банком, али и сусрете на највишем нивоу са представницима Стејт дипармента, што није била пракса последњих десетак година. Изложили смо наше мере и оне су позитивно оцењене.

Да ли је известан нови аранжман са том институцијом?

– Разговоре настављамо већ ове недеље. Суштина је да ми више не чекамо шта ће ММФ да тражи од нас, него износимо свој план. Да смо наставили по старом, за годину дана бисмо ударили о зид, нико нам више не би веровао, морали бисмо да закуцамо на врата ММФ и да тражимо позајмицу. Али тада под њиховим условима.

[blockquote_left] Само једном до Ниша

Пошто се прича да радите у кабинету и до после поноћи, стижете ли да одете до родног Ниша или сте били „ближи“ завичају кад сте били у САД?

– Био сам једанпут откако сам постао министар. Немам пуно слободног времена, али га нисам имао ни раније.

До када ћете бити „средњошколац“ у Влади? Кад ћете нострификовати диплому са Јејла?

– Систем нострификације мора да се промени да би се олакшао повратак наших стручњака у Србију. [/blockquote_left]

Како онда гледате на критике да су економски потези Владе више по мери ММФ него грађана Србије?

– Мере су искључиво наше и имају циљ да обезбеде економски развој Србије. Изложили смо их отворено грађанима и нисмо улепшавали стварност. Оне ће у коначном салду донети бољитак за нашу земљу.

Колико ће смањење плата и пораст ПДВ утицати на стандард већ осиромашеног народа?

– Ово јесте удар на стандард. Да је држава раније повлачила праве потезе, могли бисмо сада да прођемо без ових резова. Али не може се правити „салто мортале“ у празном базену. Суштина је да се грађани Србије постепено све више ослањају на свој рад, а све мање на помоћ државе. То значи да морамо у следећем кораку да створимо државу која обезбеђује услове за запошљавање и правну сигурност.

Хоће ли бити отпуштања у јавном сектору?

– Још не могу на то прецизно да одговорим, јер радимо попис да сазнамо колико људи ради у јавном сектору. Али ако смо причали да има вишка запослених у односу на процењених пола милиона радника, сигурно је да је вишак још већи ако имамо 100.000 запослених више. Реформу јавног сектора морамо урадити на прави начин и од ње зависи успех Србије у наредних десет година.

Колико се може уштедети на укидању дуплих плата за функционере, трошкова за службена путовања, дневница, репрезентација? Или ту има и демагогије?

– То није демагогија већ увођење домаћинског понашања, одговорности и дисциплине. А и уштеда се може показати значајном, према прелиминарним подацима које имамо.

Плашите ли се да ће политичари успорити или спречити ваше економске намере?

– Ако сам и имао неке сумње пре прихватања функције, више их немам. У разговору са првим потпредседником Вучићем и премијером Дачићем, уверио сам се да постоји спознаја и апсолутна политичка воља, да економију у Србију изведемо на прави пут. Сви видимо да је Вучић преузео огроман политички ризик, ког су се многи пре њега плашили.

У Србији увек „лебди“ могућност ванредних парламентарних избора. Колико би вас они омели?

– Ванредни избори не би значајно утицали на економску политику коју ћемо да водимо. Али не мислим ни да ће они нужно бити расписани. Тачно је да постоји дисбаланс између односа политичких снага у парламенту и њихове стварне популарности међу грађанима. То на први поглед може да сугерише да се приближавају избори, али са друге стране, управо то може да значи и политичку стабилност.

Јесте ли у концепцијском сукобу са министром привреде Сашом Радуловићем, који није био на седници Владе кад су усвојенеекономске мере?

[blockquote_left]Слажем се са Бајагом око „Новости“

Шта бисте поручили нашим читаоцима поводом јубилеја „Новости“?

– Не стижем да читам новине, али свако јутро погледам шта пишу „Новости“. Ви сте озбиљне и цењене новине са великом традицијом која обавезује. Знам за ону Бајагину песму „То могу једино ‘Вечерње новости’“ и слажем се са њеним текстом. [/blockquote_left] 

– Никаква неслагања нити размирице између нас не постоје. У свакодневном смо контакту и свако ради свој део посла. Имамо заједничку слику како би Србија требало да изгледа за пет година.

Колико је потпредседник Владе Јован Кркобабић утицао на то да се не смањују пензије?

– Разговарао сам са потпредседником Владе Кркобабићем и заједнички смо одлучивали. Имамо системски проблем у пензијском систему и он може да се реши искључиво свеобухватним реформама. Циљ је да у наредних шест година подигнемо пензијски систем на ноге и да смањимо зависност фонда ПИО од државног буџета.

Да ли вам је предност или мана што сте млади и што на ову функцију не долазите из политичко-привредно-тајкунских структура?

– Мислим да ми је то предност. Нарочито у ситуацији када је Србији потребна нова и чиста политика, без баласта. Потребан нам је дисконтинуитет са прошлошћу и зато и моја неоптерећена биографија само може да користи.

А како гледате на „теорије завере“ да је универзитет Јејл регрутни центар за моћнике новог светског поретка, и да ћете више заступати интересе крупног капитала него Србије?

[blockquote_left] Све окренемо на хумор

Јесу ли вам симпатичне опаске српских хумориста који примећују да је Америка банкротирала када сте је напустили?

– Није још банкротирала. Шалим се, економска ситуација у САД је озбиљна тема. Банкрот би значио катастрофу за највећи део света па и за нас. Иначе, волим особину нашег народа да све ствари преокрене у хумор. [/blockquote_left] – Да, да, писало се и да сам из Катара и да не говорим српски. Шалу на страну, све то су најобичније глупости. Откако сам отишао из Србије, никада нисам провео дуже од четири месеца ван наше земље. Родитељи ми живе у Нишу и имао сам и личне и емотивне ломове да одржим везу са њима када сам био далеко. Нисам рушио мостове за собом. Нема ствари коју бих више волео да радим од посла за своју земљу.

Откуда онда често злуради коментари да сви који су се школовали у иностранству имају и неке скривене намере?

– Наши највећи великани, попут Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, школовали су се у светским центрима знања у том тренутку. Не можете да се бавите озбиљном науком ако немате контакт са највећим светским стручњацима, ако не радите на најмодернијим апаратима у некој области и нисте укључени у светске токове. За Србију је важно да буде део светског поретка, а не некаквог новог светског поретка и да са националном препознатљивошћу и поносом на оно што јесмо, допринесемо и нама и свету.

Како сте преломили да оставите САД и много већу плату и да се вратите у земљу?

– Пре него што сам се вратио, поставио сам себи три питања. Прво је: може ли ствар да се преокрене у Србији? Кад сам сагледао све податке, схватио сам да је стање лошије него што изгледа, али да је преокрет могућ. Друго питање је: постоји ли политичка воља? Уверен сам да постоји. Треће питање је: желим ли овакав стил живота. Тачно је да ми није гушт да сам непрестано у жижи јавности, али сам на крају и то прихватио. Не кајем се.

На који резултат бисте највише били поносни да остане иза вас?

– Увођење транспарентности. Да се скину те кулисе и мистификације око јавних финансија у Србији. Да тај процес буде отворен, искрен и доступан грађанима. Верујем да ћемо постепено доћи до тог циља до 2020. године, што је реалан оквир да уђемо у ЕУ.

Check Also

Буквари за српску децу у Хрватској

Српско културно друштво “Просвјета” из Загреба, захваљујући донацији Управе за сарадњу сa  дијаспором и Србима …