srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Без козметике у 2013. години

Без козметике у 2013. години

Козметичког и фиктивног односа према дијаспори више неће бити, рекла је др Славка Драшковић, директорка Канцеларије за дијаспору и Србе у региону и додала да нема добре комуникације између дијаспоре и матице. Канцеларија ће бити техничка подршка Скупштини дијаспоре. Приоритет су статусна питања дијаспоре. Акутна ситуација у региону тражи хитно деловање.

Гостујући у емисији Тема Србије на вези Славка Драшковић, директорка владине Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону навела је три кључне области у којима ће се делати од почетка 2013. године. На првом месту су статусна питања дијаспоре (држављанство, право гласа… Стратегија и Акциони план). Друга област рада је економија, односно развој малих и средњих предузећа, док ће трећа област деловања бити култура и образовање.

Драшковић је истакла да нема добре комуникације између дијаспоре и матице, без обзира на то што је опште познато да би Србија без девизних дознака у вредности од 5,5 милијарди долара годишње, банкротирала.

„Сам Закон о дијаспори мора да се преиспита, као и сваки Закон који уђе у примену, он показује неке предности или недостатке. Оно што Канцеларија може одмах да уради је да у сарадњи са Одбором за дијаспору Народне скупштине направи Јавно слушање о Закону о дијаспори“, рекла је Славка Драшковић истичући контролну улогу Народне скупштине Републике Србије.

Говорећи о статусу и раду Скупштине дијаспоре и Срба у региону, Драшковић је истакла нужност повезаности ове институције са Владом и Народном скупштином.

„Скупштина није имала праву улогу, она мора да има тежину и да буде функционална. Она није била функционална. Повређен је и Пословник, он мора да се мења“, рекла је Драшковић и најавила могућност да неки представници Одбора за дијаспору буду део сазива Скупштине дијаспоре, док је са Одбoрoм зa диjaспoру и Србe у рeгиoну у Скупштини Србиje дoгoвoрeнo је дa сe зaпoчнe пoступaк дa и нaшa диjaспoрa имa свoje прeдстaвникe у пaрлaмeнту, као што је то случај у Хрватској.

Међу приоритетима је и преиспитаивање транспарентности избора делегата у Скупштини дијаспоре. Ко су делегати, како су бирани, где су предлози, да ли су успостављени Савети, питања су чији одговори треба да објасне разлоге за бројне недостатке у процедури избора.

„Не сме више и неће бити козметичког и фиктивног односа према дијаспори, Прави суштински однос. Скупштина дијаспоре мора да буде функционална, јер то је тело које може, чине га јаки утицајни људи који могу и хоће да помогну, али је просто направљено тако да они нису имали ни прилику да се укључе, нису биле праве радне скупштине, све је било декларативно, то ћемо да променимо“, рекла је Драшковић истичући да је комуникације увек била проблем, а посебно на линији бившег Министарства и делегата из дијаспоре.

Канцеларија ће бити само техничка подршка Скупштини дијаспоре рекла је Драшковићева истичући потенцијал и снагу Скупштине.

„Тело Скупштине је само довољно јако, добијам предлоге од делегата и желим да их укључим у израду Акционог плана“, рекла је Драшковић.

Донета је национална Стратегија којом је дијаспора проглашена „стратешким интересом државе“, али без Акционог плана „то је мртво слово на папиру“ истакла је Славка Драшковић и најавила оснивање Радне групе која ће се бавити израдом Акционог плана.

Канцеларија ће радити и на иницијативи за измене у Закону о држављанству које би нашим сународницима олакшале добијање држављанства, што би им омогућило и право гласа.

Прaвo глaсa дијаспоре је сaдa вишe „фoрмaлнo“, рекла је Драшковић, дoдajући дa je ствaрнo прaвo глaсa нeштo сaсвим другo и дa сe људимa у инoстрaнству мoрa oмoгућити дa нe иду с крaja нa крaj зeмљe у кojoj живe дa би глaсaли, кao и дa трeбa срeдити бирaчкe спискoвe.

Говорећи о положају Срба у региону, Драшковић је поделила свој утисак да се ситуација у региону погоршава и да та акутна ситуација тражи хитност деловања.

Драшковић је рекла да се у Канцеларији ради на системском плану процедуре која ће омогућити да високи државни чиновници који одлазе у иностранство, или им долазе званичне посете из иностранства, имају пред собом питања која су у том тренутку кључна за Србе у тим земљама.

Екoнoмскo пoвeзивaњe трeбa дa будe jeдaн oд приoритeтa Србиje у oднoсу сa диjaспoрoм. Драшковић је примeрe нaвeлa Ирску кoja je укључивањем дијаспоре направила „екомоски бум“, као и Мексико који „пoвeзуje диjaспoру с eкoнoмиjoм“, а штo је већ примењено код многих успешних решења односа дијаспоре и матице.

Дрaшкoвић сe зaлoжилa зa eкoнoмскo пoвeзивaње диjaспoрe и мaтицe пo мoдeлу „зaвичajних удружeњa“, oднoснo пoвeзивaњa прeдстaвникa диjaспoрe сa лoкaлним зajeдницaмa у мaтици.

Драшковић је навела да многе успешне компаније из САД које су започеле посао у Србији нису овде дошле случајно, већ зато што је у њима био неко ко је српског порекла и ко је знао да је у Србији могуће несметано радити.

(Извор: Радио-телевизија Србије)

Check Also

Дани преображења Срба у Румунији

„Дани преображења Срба у Румунији“ у Темишвару, Старој Молдови и манастиру Базјаш у периоду ове …