srlaten

Бранислав Кнежевић: Знање и младост шанса Србије

извор: Вечерње новости (аутор: Марко Лопушина)

Председник „Мекдоналдса“ у Немачкој о инвестицијама, пољопривреди и развоју: Нема одрживог економског и политичког поретка Србије уколико се нација не подмлади.


ОДЛИЧНА је одлука власти у Србији да за министра ангажује младог српског експерта из расејања, сматра Бранислав Кнежевић, председник „Мекдоналдса“ у Немачкој, и то поткрепљује речима:

– И у Србији и у дијаспори има много наших стручњака који могу заједно да створе снажан тим министара и да оснаже државну администрацију да врло успешно воде земљу наредних 20 година. Важно је да се ти људи препознају по знању и искуству, етици и моралу, а не само по политичким заслугама.

Кнежевић руководи компанијом са 117.000 запослених радника у централном делу Европе. Због пословног успеха већ је проглашаван за најбољег менаџера у Немачкој и на Старом континенту.

* Били сте члан делегације успешних Срба из дијаспоре која је била код председника, премијера, патријарха и у Народној скупштини Србије. Шта сте говорили у српском парламенту?

– Састанци са државним врхом су били веома успешни. Код патријаха Иринеја сусрет је био топао и духовно садржајан. Али, знате, у бизнису се успешност не мери бројем састанака, изјавама и закључцима, већ одлукама, акцијама и резултатима. Ја сам говорио да су нама за излазак из кризе потребни дугорочни економски план и развој, посебно пољопривреде и мале привреде. А нема одрживог економског и политичког поретка Србије без подмлађивања нације, без повећања наталитета. Младо и енергично становништво је основ свега. Без тога нема развоја технологије, иновација, нема дугорочног економског раста. Нема тих пензионих фондове који ће у будућности моћи да финансирају остарело становништво.

* Србија је, међутим, све старија, стопа наталитета је једна од најнижих у свету?

– Држава данас мора да инвестира у развој породице, прво у економско заосталим српским регијама. То ће се вратити држави кроз инвестиције, доходак, повећану потрошњу и порезе. Таква заокружена финансијска конструкција мора да се одржава најмање 30 година да би заживела и дала праве резултате.

* Који је по вашем мишљењу главни правац развоја српске економије?

– То је развој пољопривреде, мале привреде и обновљиве енергије. Пољопривреда је наша историјска и стратешка шанса, имамо све услове за њен развој. Она је наша највећа извозна грана. Мала привреда је врло важна, јер јој је потребан мали капитал за мале инвестиције и брзи повраћај уложеног новца, лакше се одржава и реинвестира у нове технологије и инфраструктуру. Имамо и све услове за развој обновљиве енергије, као што су велики број сунчаних дана, воду, ветар и биомасу. Са развојем обновљиве енергије снижићемо нашу енергетску зависност, побољшати квалитет ваздуха и животне околине.

* Изјавили сте да у случају велике светске кризе Србија не би гладовала. Ми у Србији мислимо да је наша пољопривреда у лошем стању?

– Наша Србија је лепа земља. Немамо море, али имамо нешто важније – плодну земљу, одличну климу и четири европска речна тока: дунавски, савски, моравски и тиски. Имамо и велике подземне воде. Другим речима, имамо све географске и климатске предуслове за развој пољопривреде. Али то није довољно. Држава мора да врати пољопривреди стратешки приоритет у развоју, не декларативно већ суштински. Ту министарства пољопривреде и финансија могу много да учине. Пољопривреда је производња, а не трговина. Произвођачи морају много више да зарађују. Тада можемо да очекујемо инвестиције у пољопривреди, што ће аутоматски поправити стање једне од наших најважнијих грана привреде.

* Сматрају вас једним од креатора новог „Мекдоналдсовог“ поретка. Може ли ваш мото да „идеје не вреде ништа ако их човек до краја не оствари“ као пословни рецепт да се примени у Србији?

– Кад погледате стратегије, планове и резултате у некој држави или фирми, видите да све зависи од људи који их креирају и извршавају. Нема резултата ако немате озбиљну организацију посла и одговорност у извршавању постављених циљева. За добар посао најважнији су селекција стручних људи, постављање реалних циљева, тимски рад, награђивање при извршавању задатака или позивање на одговорност ако се не извршавају. Јасно правила увек постоје, питање је само да ли ћете их се придржавати или гледати кроз прсте кад се они не поштују. Написан план без реализације је обична халуцинација.

аутор: Марко Лопушина

Check Also

Гујон о Олуји: Не смемо да заборавимо 1.881 убијеног Србина и 220.000 прогнаних

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон је изјавио да …