srlaten

Чипови траже 2500 стручњака

извор: Вечерње новости

Да ли ће код Београда нићи ИТ фабрика. Инвестиција УАЕ вредна четири милијарде долара. Потенцијално, посао треба да добије 1.000 радника.

Да ли ће Уједињени Арапски Емирати градити фабрику чипова у близини београдског аеродрома, требало би да буде одлучено наредних дана. Од процене Калдуна Калифа ал Мубарака, генералног директора компаније „Мубадала“, саветника за стратешка питања принца Мухамеда ал Заједа и извештаја тимова који су претходних месеци долазили у Србију зависи инвестиција вредна око четири милијарде долара.

Директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) Божидар Лаганин каже да је у току прединвестициона фаза прикупљања информација за пројекат изградње фабрике чипова и да СИЕПА помаже у том послу, који је технолошки изузетно захтеван.

– Многе информације су обрађене и указују на то да идемо у добром смеру, пошто представници арапске компаније настављају разговоре са нама – сматра Лаганин. – Сваки инвестициони пројекат представља склапање мозаика, а у пројекту фабрике чипова тај мозаик је изузетно комплексан.

[blockquote_left] ВЕЋЕ КВОТЕ?

Секретар Удружења информатичке делатности Привредне коморе Србије Јелена Јовановић напомиње да у нашој земљи има свега око 5.000 ИТ стручњака и да то није довољно за развој ове делатности. – Држава и универзитети би требало да направе стратешку сарадњу и да повећају квоте за упис ИТ стручњака – сматра Јовановићева. – Неопходно је и да се њима побољшају услови рада у Србији, јер су толико цењени у иностранству да наши студенти већ у трећој и четвртој години одлазе тамо због бољих услова рада. [/blockquote_left]

Постављање темеља за изградњу фабрике значило би и упошљавање минимум 1.000 радника, али потенцијални инвеститори као основну замерку истичу недостатак кадра у ИТ сектору у Србији.

Професор др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду каже да наша земља тренутно нема довољно образован и способан кадар за производњу чипова, али да би се тај недостатак могао надокнадити интензивним радом у наредне две или три године. Толико је потребно и да се изгради фарбика.

– Чекамо да нам влада да „зелено светло“, како би академска заједница почела са припремом програма. Ако овај инвеститор одлучи да гради фабрику, биће им потребни инжењери, научници, али и техничари и ливци силицијума – објашњава Ковачевић. – Важно је да држава што пре схвати да је ово велика шанса, јер не можемо чекати да инвеститор одлучи, па да ми почнемо са припремама. Схватам да је то ризик, али он постоји у сваком послу. Нисмо имали кадар за високе технологије, јер није било тржишта. Већ смо се повезали са дијаспором, ЕУ, са нашим бившим студентима који су у Америци, који су вољни да помогну.

Извор: Вечерње новости

Check Also

Почеле са радом 4 нове допунске школе српског језика на Малти

У суботу и недељу, 16. и 17. oктобра, одржани су први часови у оквиру пројекта …