srlaten

Да помогну држава и дијаспора

извор: Франкфуртске вести

Знамо да је расејање неповерљиво, зато планирамо врховни савет који би надгледао трошење средстава, каже Живадин Јовановић, директор Фонда дијаспоре за матицу.

[blockquote_left] Одредити локацију

Фонд дијаспоре за матицу може да изнесе предлог, али нити треба нити може да захтева од државних институција Србије и града Београда конкретну локацију на којој треба подићи Меморијални центар. То морају да прецизирају надлежне државне структуре. Наша жеља је да меморијал буде на Калемегдану из више разлога, а један од важних је и тај да је Први светски рат почео објавом напада на Србију 28. јула 1914. године, да је дан касније из Аустроугарске са Дунава почело бомбардовање Београда и да је прво ђуле пало на Калемегдан – каже Живадин Јовановић. [/blockquote_left]

Српски Меморијални центар који би био посвећен свим жртвама ослободилачких и одбрамбених ратова у 20. веку, мора да буде државни и свенационални подухват Срба у отаџбини и дијаспори, а да би се реализовао неопходно је да Народна скупштина Републике Србије учини први корак и донесе закон о томе, сматра Живадин Јовановић извршни директор Фонда дијаспоре за матицу.

– Фонд ће свакако значајним новчаним прилогом, мада још нисмо прецизирали цифру, учествовати у остварењу овог историјског подухвата. Уверен сам да ће и управа и чланови Фонда дијаспоре за матицу, који живе у иностранству, бити у стању да мобилишу значајан део српског расејања да акцијом солидарности и својим прилозима допринесу финансирању тог пројекта. Мислим да ће успех акције зависити како од расположивих могућности чланова Фонда тако и од водеће улоге државе Србије у томе. Зато сматрам да је неопходно да Влада Републике Србије изађе пред Народну скупштину са законским предлогом о изградњи и деловању српског Меморијалног центра као јединствене свенационалне и државне институције – каже Јовановић.

[blockquote_right] Финансирање по закону

Издвајањем значајног прилога за подизање српског Меморијалног центра Фонд дијаспоре за матицу не би био у сукобу са законом. Фонд је трајна институција српског народа створена 1999. године на солидарности у одбрани и обнови земље током и после агресије НАТО. У међувремену је 2008. године, у складу са актуелним законским прописима о удружењима, Фонд морао да буде пререгистрован. Донет је нови и нови Статут по коме је у првом плану хуманитарна помоћ жртвама НАТО агресије, али и жртвама тероризма на Косову и Метохији. Друга статутарна одредба прецизира учешће Фонда у неговању и очувању историјске баштине, националног, духовног и културног идентитета српског народа. И на основу те одредбе Фонд може да се укључи у оснивање српског Меморијалног центра [/blockquote_right]

Будући да се ради о грандиозном пројекту за који су потребна велика средства, а имајући у виду да се српски народ и у Србији и у дијаспори безброј пута „опекао“ када је издвајао новац у акцијама солидарности и доброчинстава, да се то сада не би опет догодило Јовановић предлаже оснивање врховног савета чији би један од важних задатака био да контролише прикупљање и трошење средстава.

– Ранија искуства, и у Србији и у расејању, пружају много разлога за резерве када је у питању солидарно финансирање. Зато је неопходно обезбедити чврст механизам контроле у чијем врху би били српски патријарх, председник и премијер Србије, председник Српске академије наука и уметности, ректори универзитета у Србији… По мом мишљењу то треба да буде врховни савет и врховна савест читавог подухвата. Они би такође контролисали извршне структуре, попут пројектаната и извођача радова, налогодаваца за исплате… – појашњава Јовановић.

Он подсећа да је иницијатива о оснивању српског Меморијалног центра потекла од Милоја Милићевића из Берлина.

– Милићевић је изнео ту идеју и она је прихваћена на Сабору дијаспоре одржаном августа 2000. године у Београду. Тад је такође закључено да на овом пројекту сви који имају улогу у држави и друштву треба да буду укључени. Мада је уназад 13 година свака владајућа гарнитура била упозната са предлогом о оснивању меморијала, ништа конкретно није учињено. Зато сам прошле године испред Фонда дијаспоре за матицу упутио предлог Влади Републике Србије, а копије свим државним институцијама почев од председника државе Томислава Николића, да се донесе закон о оснивању српског Меморијалног центра – закључио је Живадин Јовановић.

Check Also

Гујон се састао с градоначелником Бањалуке Драшком Станивуковићем

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон састао се с …