srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Актуелно >>> Дачић: Заједнички језик може бити спона

Дачић: Заједнички језик може бити спона

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић оценио је да политичке и економске кризе са којима се суочава Европа, попут миграција, изазивају забринутост европских народа за опстанак свог демографског и културног наслеђа, а да ситуацију на простору Балкана додатно компликује стални процес фрагментације српског језика.

Обраћајући се учесницима 16. Међународног конгреса слависта које је угостио у Министарству спољних послова Србије, Дачић је рекао да додатни проблем представља и све већа маргинализација употребе ћириличног писма. „Политичке и економске кризе које су запљуснуле европски континент, попут миграција, како оних унутар ЕУ, тако и велики мигрантски таласи са Блиског истока и северне Африке, изазвали су велику забринутост европских народа за опстанак свог демографског и културног наслеђа.

Ситуацију на простору Балкана додатно компликује стални процес фрагментације српског језика“, рекао је Дачић. Министар спољних послова је рекао да се „од заједничког и јединственог језичког корпуса, политичким и државотворним разлозима оправдава стварање нових језичких варијетета, који се лингвистички не разликују, али на политичкој равни добијају особине другачијег, национално-државног и врло често свој идентитет граде порицањем свог језичког оригинала“.

„Немаран однос према овим појавама може да нанесе непоправљиву штету и да сву борбу наших предака који су вековима подносили огромне жртве бранећи свој језички, национални и верски идентитет учини узалудном“, казао је Дачић, додајући да језичка научна заједница, а пре свега слависти аргументованим, непристрасним методама треба да одбране истину и науку.

Додатни проблем, како је рекао Дачић, представља и све већа маргинализација употребе ћириличног писма, правдањем универзалности латиничног писма, „чиме се пренебрегава опасност од удаљавања од својих језичко-традиционалних корена“, а уједно се трајно нарушава културолошки идентитет народа. Према његовим речима, то што су САД своју борбу за независност од Британске империје усмериле на политичко-територијално-економско ослобађање, ни једног тренутка не спорећи свој енглески језик, без претензија да постане амерички, довело је до тога да данас САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд, не само да говоре истим језиком, већ и свет и појаве у њему гледају истим заједничким очима.

„Да ли можемо рећи да је управо заједнички језик она спона која ове земље држи на истој политичкој страни“, изјавио је Дачић.

Дачић је казао да „упркос многим покушајима да се паралелно са процесом стварања нових језичких варијетета и писци преузимају према свом географско-територијалном пореклу“, ова појава, како је навео, није заживела.

„Зар не би правилно лингвистичко сагледавање простора штокавског ијекавског наречја, које је Вук Стефановић Караџић узео за основу реформисаног српског језика, а које обухвата значајне делове данашње Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске помогло да се правилно сагледа судбина српског народа који је вековима подељен између два моћна царства, различитих религијских и политичких система, у бројним случајевима губио свој верски идентитет, али не и језички“, истакао је Дачић.

Он је оценио да „није изненађење да се у српском књижевном корпусу налазе и писци мухамеданске вероисповести који су своја дела писали на српском језику и тиме трајно запечатили своју идентитетску припадност“.

„Језик као опште добро сваког народа представља његову културну ризницу, чувар је његове јединствености и темељ националног идентитета. Зато није неважно којим језиком говоримо, којим ће језиком причати наша деца и колико се и где се језик изучава“, казао је српски министар.

Дачић је рекао да је одржавање првог Конгреса слависта 1929. године у Прагу био је резултат великих друштвених промена који су се десиле у Европи, а да 1939, када је Београд био изабран за домаћина трећег конгреса, због избијања Другог светског рата и у знак солидарности са поробљеним словенским народима, тај конгрес није одржан. Након говора, Дачић је позвао учеснике Међународног комитета слависта, који се у Београду одржава од 20. до 27. августа, да обиђу Музеј српске дипломатије у Министарству спољних послова Србије.

„Међу истакнутим дипломатама, на наш понос, наићи ћете на оне који су својим опусом оставили неизбрисиви траг у светској и словенској књижевности, као што су Андрић, Црњански, Дучић, Ракић, Нушић и многи други због којих су се, сигуран сам, бројни млади људи решили да изучавају српски језик“, изјавио је Дачић.

Цео говор министра Дачића можете погледати ОВДЕ.

Извор: БЕТА

Check Also

180 година Српског пјевачког друштва „Јединство“ 1839. из Котора

Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора поводом 180 година рада и постојања одржало је 2. …