srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Актуелно >>> Делегација Савеза Срба Аустрије у Савезном Парламенту

Делегација Савеза Срба Аустрије у Савезном Парламенту

Тридесет пет година постојања Савеза Срба Аустрије обележено је свечаним пријемо у Савезном Парламенту Аустрије. Том приликом уручен је текст Резолуције Срба у Аустрији из 2013. године и плакете захвалности. Делегацију Срба предвођену Зораном Алексићем, председником Савеза, дочекали су председница  Парламента Дорис Бурес и председник парламентарне групе пријатељства Аустрија – Србија Андреас Шидер

delegacija SSA

Текст Савеза Срба Аустрије:

Приликом прославе 30-годишњег јубилеја 2009. године, пријем код председника Републике Аустрије др Хајнца Фишера био је једно од највећих признања за рад Савеза Срба Аустрије. Овом приликом, 35. година постојања обележено је, управо на молбу председника Фишера, свечаним пријемом у Савезном парламенту Аустрије који до сада, по речима саговорника, никада није био уприличен ни са једном Кровном организацијом мигрантско-етничке оријентације.

Делегацију Савеза Срба у Аустрији, састављену од председника свих покрајинских Заједница и предвођену председником Савеза Зораном Алексићем, примили су председница Парламента Дорис Бурес и председник клуба социјалдемократа, савезни посланик и председник парламентарне групе пријатељства Аустрија – Србија, Андреас Шидер. Сврха пријема била је, по речима Буресове, поред сигнала јавности и институцијама да је Савез и признат и препознат као Кровна организације српских удружења широм Аустрије, и отворен разговор на тему српске заједнице. Наиме, председништво Савеза се потрудило да разговор са највишим представницима законодавне власти Савезне државе поред све симболике јубилеја, искористи за размену информација по питању тема који већ дужи низ година имају константну друштвено-политичку тежину у нашем миљеу.

Резолуција Срба у Аустрији, усвојена 07.06.2013. године у Бечу као скуп препорука за бољи суживот и спречавање асимилације, била је прослеђена организацијама и институцијама широм земље, али се показало да је жеља за обрадом тачака и разговором на ту тему на овако високом месту очигледно била обострана и до сада најбоља шанса да се изазове жељени ефекат.

„ Допринос српске заједнице развоју модерне аустријске државе је након 50 година, од доласка првих радника на привремени рад па до данас, итекако значајан и ми итекако знамо то да ценимо“, нагласила је Буресова.

„Утолико више нам је драго да имамо могућност да управо са вама који предводите покрајинске кровне организације некадашњих радника и радница и заједно координишете активности данас већ великог броја Аустријанаца српског порекла, попричамо на све теме до којих је вашој заједници стало“, рекла је Буресова.

Представљајући сваког председника покрајинске Заједнице српских клубова понаособ, редом су се обратили: Бобан Ђурић (Форарлберг), Гостимир Марић (Тирол), Владимир Спасојевић (Горња Аустрија), Марко Орашанин (Штајерска), Бојан Глишић (Корушка), Ранка Савић-Чергић (Доња Аустрија), Драган Арсић (Салцбург) и Борислав Капетановић (Беч). Након њиховог излагања о броју клубова и чланова који окупљају, као и од када постоје, председник Савеза Зоран Алексић се захвалио на указаној части и конкретно увео у изношење сегмената у којима је већина чланова и учесника конференција видела потребу помака.

„Овде се не поставља питање захтева или жалбе, већ заједничке процене како постићи још оптималније услове за бољи суживот и спречавање асимилације након промене у мигрантској структури и самој перцепцији неког ко је припадник 3. и 4. генерације исељеника српског порекла“, рекао је Алексић и додао је наводно висок ниво интеграције довео до једне ситуције безтежинског простора.

„ Будући да смо на основу статистичких података али и практичног, субјективног поимања наспрам „изворних“ Аустријанца боље интегрисани од миграната који су почели да долазе некако у исто време када и ми, многе интеграционе теме нису више од утицаја на бројне аустријанце српског порекла. Поставља се питање са киме можемо да одржимо наше активности, ако немамо пројектне индикаторе за ресор интеграција, а немамо тежину аутохтоне групе за министарства културе и рецимо, спорта“, истакао је Алексић.

„Наша организације има структуре које требају бити препознате као партнер широм Аустрије, али до сада ми нисмо имали могућност да пронађемо саговорнике на ту тему или боље речено нисмо могли бити сврстани ни код једних, ни код других“, додала је председница Заједнице српских клубова у Доњој Аустрији КОССА НОЕ, Ранка Савић-Чергић, задужена за пројекте Савеза.

„Ми у Бечу смо последњих година покренули неке ствари на тему реформе наставе на српском језику и предали своја запажања ресорном градском министру Кристијану Оксоничу, те има наговештаја да се нешто покренуло и да су наш оправдани аргументи наишли на разумевање“, додао је Борислав Капетановић, председник најстарије, бечке Заједнице.

Андреас Шидер, председник аустријско -српске парламентарне групе пријатељства осврнуо се на све теме и досадашње помаке:

„Чињеница јесте да је Јоханн „Џеки“ Мајер, мој претходник на челу групе пријатељства, покренуо малтене сличне теме које су овде данас изнесене, а неке од њих су прошле и парламентарну процедуру, као што је то било са упитом колико наставника српског језика односно писма има у Аустрији! Дакле, како је у току реформа школства у Аустрији, а долази и попис становништва до 2016 којим би смо можда могли да обухватимо више параметара него до сада, итекако су нам важни ваши ставови“,  рекао је Шидер.

Излазећи благо ван оквира Резолуцијом утемељених ставова, председник Савеза Алексић је указао на потребу политичког деловања путем јасног става да се приликом профилирања виновника криминалних и осталих радњи које за собом повлаче осуду јавности избегава категоризација на медијском терену на основу порекла, било на основу земље из које је неко дошао, или у којој је рођен:

„Коришћењем таквих квалификација, да је виновник неко овог или оног порекла, одређени медији раде управо против суживота и инклузије странаца у модерно аустријско друштво, којем је српска заједница у сарадњи са осталима и партнерским институцијма итекако допринела. Делећи људе на основу негативних, било би за очекивати да се то такође наглашава када су у питању позитивна дела, што је по мом мишљењу много ређе, па малтене и скоро потпуно неприсутно, али на крају и небитно: ако се од стране таквих извештача усвоји чињеница да смо сви ми део аустријског друштва и грађани града или покрајине у којем/којој живимо и радимо, као компактно друштво ћемо се изборити са предрасудама, а самим тим и међусобним конфликтима који из тога неумитно проистичу“, рекао је Алексић.

Буресова је на крају закључила: „Овај први сусрет управо би требало да буде сигнал многим институцијама и субјектима, да је ваша Кровна организација способна да буде поуздан партнер на територији читаве земље. Ми смо свесни да су фондови којима несумњиво имате право да се обратите за подршку нецентрализовани и да их треба све категоризовати, али вас уверавамо да ћемо нама познате инстанце на основу вашег апела контактирати како би пронашли адекватног партнера у пројектима и осталим активностима које имају за циљ одржање и даљи развој вашег Савеза. Не сумњам да ћемо се поново окупити и разменити искуства докле смо стигли у овом сада већ заједничком подухвату“, закључила је Буресова.

На крају разговора, представници делегације званично су уручили текст Резолуције уваженим домаћинима, као и свечане плакете Савеза са посветом која говори о захвалности Савеза, односно његових чланова за допринос интеграцији у нову домовину људи српског порекла, али и њеном односу са матицом на нивоу две државе.

delegacija SSA1Питање остварења циљева кроз могућност остваривања статуса аутохтоне групе – изјаве Алексића и Шидера након састанка

„Резолуција је усвојена пре свега из разлога да се јасно кристалише мишљење саговорника и судионика из конференција које су јој претходиле. Њено остварење би управо значило да нам после тога и испуњења тачака Резолуције, сам статус, по мишљењу бројних учесника поменутих конференција, не доноси ништа више од онога што већ имамо или нам је потребно. Тема националне мањине је много пута начета, али наспрам оних који се томе надају третирана на два начина: на основу услова окарактерисана као тешко остварљива или једноставно нерелевантна за данашње друштвено-политичке прилике у Аустрији и ЕУ генерално. Такви разговори су немогући без активне партиципације матичне државе, па се последње годину-две у пар наврата та тема додирнула при сусретима представника Републике Србије који су одговорни за сарадњу са дијаспором и тадашњег државног секератар за интеграцију, а данашњег министра Себастијана Курца, и наравно, не само са њим…

Проценивши ситуацију, ми смо се одлучили да причамо на ту тему са онима којима тај статус треба нешто конкретно да допринесе, и закључили следеће: желимо да нам се да могућност да као и сви остали имамо право на изучавање језика у оквиру аутономног школског система као самосталан, српски језик. Тежимо да се најзад отклоне грубе, понекад и смешне процене колико људи српског порекла у Аустрији има на једноставан начин приликом следећег пописа у наредне 2 године. На крају, оно што раде наша бројна удружења широм Аустрије је нешто чиме се и она као држава и ми, великим делом њени држављани, можемо похвалити – као добро интегрисани, време је да се тим радом позабаве тематска министарства за културу и спорт, зу помаке које смо остварили са Интеграционим фондом и сличним институцијам које се баве суживотом свих мигрантских група. Решењем односно покретањем путева и механизама да остваримо наведене тачке, били смо још ближе оптималном суживоту којем смо много допринели, а евентуални статус мањине би био још конкретније размотрен, што на крају крајева ипак највише зависи од односа две државе. Ту наша компетенција престаје, али док се ствари не конкретизују бићемо сигурно задовољни да овим путем остваримо помак“, рекао је Зоран Алексић, председник Савеза Срба Аустрије и као даље кораке у том правцу навео:

„Очекујемо сигнале који су нам обећани, а трудићемо се да наше комуникационе структуре наспрам партнера који ће нам бити предочени буду још јаче и професионалније, како би што ефикасније спровели оно што смо тражили. Дакле, окупићемо све организације и појединце који су у стању да пруже адекватно учење српског језика како би знали са колико кадра, укључујући и постојећи у оквиру ткзв. „БХС“-а, располажемо. На пољу статистике, апеловаћемо на чланство и јавност да користе прилике да јасно наведу којим се језицима служе и како се тачно зове њихова вероисповест, како би се обраћала пажња на те итекако битне детаље. Пројектни тим Савеза помоћи ће покрајинским заједницама да усвоје основе пројектног рада, како би могли на адекватан начин да будемо корисници постојећих, али и фондова који ће нам, надајмо се, у блиској будућности бити доступни. Не смемо дозволити да будемо неспремни када дочекамо имплементацију наших препорука! Од Бургенланда до Форарлберга морамо имати способне саговорнике на сваку од ових тема и то је наш највећи задатак“.

„Најбитнији закључи овог пријема су исказивање поштовања за допринос српске заједнице у Аустрији, а посебно кроз структуре удружења уопште. Као други и посебно битан сегмент је то што смо искористили разговор да попричамо о битним темама и питањима која се тичу суграђана српског  порекла у Аустрији – од језика па до интеграционих тема и циљева удружења у оквиру српске заједнице широм земље. Било је веома интересантно, наравно да увек има питања и потребе за решењем. Наравно да знамо да у Аустрији живи велики број Срба, да ли са или без држављанства у принципу и не игра неку улогу јер већ живе на овим просторијама генерацијама уназад. У једној Европи без граница, та тематика нема некадашњи интензитет, што доказује да су и примарне теме ових разговора биле културе и суживот.  Битно је да и аустријске институције препознају или прихвате чињеницу да босански, хрватски и српски није потребно мешати и да су они 3 сасвим самосвојна језика. Мислим да ту морамо уложити посебне напоре да би се та перцепција створила, али у то не сумњам – посебно након овог  доброг разговора“, рекао је Андреас Шидер након одржаног састанка.

Текст Резолуције Срба у Аустрији (Савез Срба Аустрије, Беч, 07.06.2013. године)

Check Also

Сарадња Генералног конзулата у Диселдорфу и Удружења српских лекара и стоматолога

Скупштина Удружења српских лекара и стоматолога у Немачкој одржана је 14. септембра у просторијама Генералног …