srlaten
Почетна >>> Вести >>> Дијаспора гради а општине руше

Дијаспора гради а општине руше

извор: Вечерње новости

Док држава ствара повољну климу за инвестирања Срба из расејања, у неким срединама локална самоуправа то не дозвољава. Уложили милијарду евра у српску привреду. Било би и више да нема опструкција.

Vukman Krivokuca„Прекид пословне сарадње општине Стари град и фирме породице Новака Ђоковића, који је обављен на скандалозан начин преко медија, лоша је порука наше земље инвеститорима из дијаспоре, који већ деценијама стрепе због несигурности улагања у Србији. Потребно је сличне пословне неспоразуме решавати на миран начин и преко суда, а не јавним препуцавањима, чиме се оставља утисак да Србија није спремна за инвестиционе подухвате пословних људи из света.“ Ово за „Новости“ каже Вукман Кривокућа, помоћник директора Канцеларије за дијаспору и Србе у региону, иначе задужен за пословну сарадњу са српским расејањем.

Кривокућа наглашава да је и поред настојања државе и саме Канцеларије да створе повољну атмосферу за инвестиције пословних људи из дијаспоре у Србији, у неким срединама локална самоуправа врши опструкцију и не дозвољава повратницима да нормално послују. „Формирали смо при општинама и привредним коморама 17 канцеларија за привредну сарадњу са дијаспором, одржали неколико саветовања о улагањима из иностранства и напокон створили атмосферу за нормалан рад. За последњих десет година из дијаспоре у Србију је уложено милијарду евра. Највише у индустрију и пољопривреду, у туризам и угоститељство, енергетику и грађевинарство, али и кроз донације и доброчинство у здравство и образовање. У ситуацији смо да нам се пословни људи јављају са порукама: „Србија се мења. Долазимо да инвестирамо!“ И онда се догоди овакав ексцес, који нарушава пословну атмосферу и изазива неповерење у отаџбину“  – каже Кривокућа.

Анкете показују да чак 90 одсто српских бизнисмена из дијаспоре жели да се кроз бизнис врати кући, да раде и нормално живе у Србији. Милорад Божовић, фабрикант меса из Шведске, подигао је хотел „Крагујевац“, Срба Илић је изградио хотел „Рума“ и „Гранд хотел“ у Нишу, који запошљавају 120 људи. Етно-села су у свом завичају подигли Михајло Ћурчић из Копенхагена и Раша Станојловић из САД. Двојица ортака – Горан Мијатовић из Швајцарске и Дејан Ивановић из Америке – удружени у фирми „Лаб група“ отворили су фабрику амбалаже у Шиду и Неготину. Улог је шест милиона евра, а запослиће 60 радника. Јован Божић са синовима из Лондона подигао је у Омољици рециклажни центар и бави се производњом и извозом софтвера. У нову фабрику за индустријски отпад породица Божић улаже осам милиона евра. Фабрика ће имати стотину коопераната и 50 запослених. Међутим, пословни људи из расејања су на разним скуповима поручили отаџбини да мора да реши пет проблема који спречавају улагања. То су политичка стабилност и правна сигурност, пословна подршка банака за инвестиције из дијаспоре, која, иначе, не постоји, ажурна државна и посебно локална бирократија, која успорава реализацију многих пројеката, и неопходна инфраструктура, које често нема. Јер, не могу се градити фабрике у местима где нема путева, водовода или енергетских извора.

– Иако је Србија спремна за улагања из дијаспоре, дешава се да оно што дијаспора гради, локалне самоуправе својим недоличним понашањем разграђују. У неким срединама се сматра да српски исељеник пре него што инвестира у привреду треба општинске власти да части или у супротном посла неће бити… – наводи Кривокућа, који је лично морао да интервенише да би спречио урушавање једног врло значајног пословног пројекта двојице Срба из дијаспоре. Јовица Јоновић и Бојан Богдановић основали су фирму, добили амерички сертификат и са стотину неготинских пчелара уговорили производњу и извоз еколошког меда у САД. У тај посао су већ уложили 400.000 долара. Када су, међутим, Јоновић и Богдановић почели да раде са пчеларима, општинска инспекција им је без јасних доказа оспорила вредност еколошког меда и није издала дозволу за промет.

– Читав посао је због администрације изненада доведен у питање. Намеравао сам да напустим Србију и вратим се у Америку, али су ме у Канцеларији за дијаспору и Србе у региону убедили да будем стрпљив и да сачекам да се проблем реши – прича Јоновић. Канцеларија за дијаспору је анимирала Министарство за пољопривреду и Републичку ветеринарску инспекцију да провере налазе локалне инспекције у Неготину и утврдила да је еколошки мед из Тимочке Крајине исправан за извоз у САД. У Канцеларији сумњају да су у опструкцију овог посла били умешани и трговци лажним медом из Тимочке Крајине, који су желели да спрече извоз у САД. Типичан пример понашања локалне самоуправе је искуство двојица грађевинара из Русије, који у селу Лепенац код Бруса граде фабрику пелета и извозе га у Немачку. Фабрика запошљава 50 радника. Инвестиција је вредна два милиона евра.

аутор: М. Лопушина

Check Also

Одржана Србијада 2019 у Чикагу

Протеклог викенда у Чикагу, одржана је ,,Србијада“, традиционална манифестација која се одржава од 1993. године …