srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Дијаспора губи национални идентитет

 Извор: Вечерње новости

“Новости” истражују: Зашто наши људи у расејању последњих година губе свој национални идентитет? На Западу се многи боје да их држава и комшије не третирају као ратне злочинце.

Кад је глумица Бојана Новаковић из Сиднеја прошле године почела да добија значајније улоге у холивудским филмовима променила је српско име и постала Јана Новак. Свог имена се пре ње одрекла и Катарина Стојановић из Београда, која се представља као америчка глумица Ана Александар.

Промена националног иденитета није специјалност само америчких Срба, већ и свих наших људи, који живе уиностранству. У Мађарској, на пример, сви Срби средње и старије генерације имају у личним картама званичномађарска имена. И код деце Стеван је званично постао Иштван, Александар је Шандор, а Цветко је Флоријан. Ово је процес природне и политичке асимилације дошљака у страним земљама, коме се Срби тешко одупиру – признаје Драган Јаковљевић, српски активиста из Будимпеште.

Нови пописи становништва у свету су показали да Срби убрзано нестају са листе житеља многих држава, јер 90 одсто њих узима држављанство и мења име и презиме. Таква ситуације је у САД, Канади, Аустралији, Аустрији, Швајцарској, Француској, земљама Скандинавије и у Немачкој, где је 150.000 наших пристало да буду Швабе. „Новости“ су анкетирале двадесетак српских активиста широм света: зашто наши људи у расејању све мање говоре да су Срби и зашто губе национални идентитет?

ДРЖАВА ЈЕ ДОЗВОЛИЛА

Александар Влајковић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, каже:- Ми као држава и народ нисмо имали снаге да се одбранимо од неистина које су други ширили о нама. Држава је дозволила да нас понижавају и није имала много могућности да се одупре светским моћницима и сатанизацији. Нисмо као други народи довољно развијали свест о националном поносу и да, ако се човек одрекне сопствене нације, тиме губи идентитет.

– У западном свету Србија и данас има лош имиџ и многи наши људисе стиде да кажу да су Срби. Неки овде уФранцуској се боје да их држава не осуди за оно што нису урадили, а да их комшије и колеге на послу не гледају као да су убице или злочинци- прича Стеван Николић из Француске. Колико је и данас демонизација Срба снажна, посведочио нам је Борис Максимовић из Норвешке, који се личнокао лидер српске организације много пута суочио са националном нетрпељивошћу. Чак и када су га албански националисти напали, Норвежани нису хтели да га заштите – јер је Србин.

– У Норвешкој није пожељно бити Србин. Наши људи често на питање одакле су, избегавају да одговоре или говоре да су „из бивше Југославије“ или „са Балкана“. Било је случајева да су Срби узели норвешка имена и презимена правдајућисе да ће тако лакше добити посао ислично, а заправо скривају национални идентитет – објашњава Максимовић.

У Канади, како нам јавља Мирко Стокановић, српски новинар, наши људи на послу са колегама ћаскају о свему и свачему, али избегавају било какву причу о постојбини и не помињу српско порекло. Зато је последњи попис становништва Канаде показао је да има Срба, Југословена, али и Шумадинаца, Сремаца, Војвођана и, како јенаведено – „људи без порекла“.

У Аустралији је 98,3 одсто Срба узело ново држављанство, јер, како су се изјаснили, сматрају да је „српство примитивно“ или да „етничка припадност није битна“. Наши саговорници из Шведске, активиста Боривоје Гајић и његова супруга Љиљана сматрају да све усељеничке земље нормално теже да асимилују странце, али да се наша држава Србија томе не супротставља никаквим националним програмом.

Срби данас у многим земљама просто нестају. Некад највећисрпски град у иностранству, Чикаго, данас има само 55.000 пописаних Срба. Осам највећих српских парохија Српске православне цркве, сем у време Божића и Васкрса, зврје празне.

 НАЦИОНАЛНИ ИДОЛИ

Питали смо шта да се уради да Срби у расејању не нестану? Миодраг Крецуљ, делегат Скупштине дијаспоре из Минхена, предлаже да РТС у програмима за младе Србе у иностранству научне, уметничке и спортске популарне личности представља као националне идоле. Др Мирослав Божиловић из Детроита каже да снажан економски развој може у Србији да створи услове да јој народ у туђини буде приврженији и да се више враћа отаџбини.

Check Also

Донација Србије Српској – помоћ у борби против вируса Covid19

извор: srbija.gov.rs Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је данас, заједно са потпредседницом Владе и …