srlaten

Добијање статуса националне мањине за Србе у Словенији кључно питање

извор: Међународни радио Србија

Признавање статуса националне мањине Србима у Словенији је од кључног значаја, јер би се тиме решила и многа друга веома важна питања која се тичу њиховог положаја у тој земљи, изјавила је за Међународни радио Србија др Славка Драшковић, директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. 

Подсетивши да је јачање капацитета српских заједница у региону један од приоритета Канцеларије, она истиче да су већ предузети кораци како би се што пре решила најважнија питања о којима је са Србима и представницима државних органа у Словенији разговарала приликом недавне посете тој земљи. Добијање статуса националне мањине за Србе у Словенији вишеструко је важно – то би значило и гарантовано посланичко место за представника те заједнице у парламенту, учење српског језика у школама, финансирање из буџета Словеније, присуство у јавном сервису путем емисија на српском језику, наглашава Славка Драшковић. Напомиње да су Срби који живе у Словенији у разговору са њом покренули и друге важне теме и имали конструктивне идеје. Једна од њих је да се формира пословни клуб утицајних Срба, који би допринео и развоју пословне сарадње две земље. Такође, с обзиром на то да је велики број Словенаца заинтересован за туристичке дестинације у нашој земљи, Срби који живе у Словенији предложили су да помогну у томе да се јавности те државе на најбољи начин представи укупна туристичка понуда Србије.

„Разговарали смо о још једној врло озбиљној теми – питању избрисаних лица. Наиме, држава Словенија је још 1992. године избрисала из регистра грађана чак 25.670 Срба. Део њих је, захваљујући тужби Европском суду за људска права у Стразбуру, решио свој статус, њима је одређена и одштета. Највећи број њих још није решио то питање и ми ћемо помоћи да се тај посао заврши“ – каже Славка Драшковић.

Наша саговорница истиче да је у разговору са званичницима Словеније инсистирала, пре свега, на томе да српска заједница у Словенији добије статус националне мањине и да је добила је уверавања да заиста постоји спремност за решавање тог питања. За то, како напомиње, постоји и утемељење у правном систему Словеније, захваљујући Декларацији коју је Словенија донела под утицајем међународне заједнице. Декларацијом је предвиђено оснивање посебног савета за питања нових националних заједница. Савет је био формиран, али није био активан, и сада се ради на томе да се поново успостави, објашњава наша саговорница.

„Моја сугестија је била да би савет требало да буде при кабинету председнице Владе Словеније, односно да добије највећи значај. Добила сам уверавања да ће тако и бити. Разговарали смо и о роковима и речено је да ће се лично државна секретарка у кабинету председнице Владе Тамара Вонта заложити да то буде по хитном поступку. Одредили смо и неке датуме који координирају са планираном посетом министра спољних послова, тако да би требало до краја ове године да савет већ почне да ради и да има неке резултате“ – каже Славка Драшковић.

Директорка Канцеларије истиче да су у Влади Србије већ разговарали о даљим активностима у вези са свим овим питањима и на припреми састанака представника Министарства спољних послова и Владе са званичницима Словеније како би се актуелизовали рокови и поспешило решавање, пре свега, питања статуса националне мањине. Ради се и на решавању статуса Срба избрисаних из регистра грађана Словеније. Канцеларија је добила и посебне формуларе са упутством за пријављивање грађана који још нису покренули процедуру за решавање тог питања. То је прослеђено организацијама које се баве питањима избеглих и расељених лица, а о томе ће заинтересовани бити обавештени и преко билтена и сајта Канцеларије, каже наша саговорница. Све то је важно и ради утврђивања тачног броја наших држављана који живе у Словенији.

„Око 40 одсто укупних средстава која Словенија додељује националним заједницама, иде српској заједници, што није лоше, али је мање у односу на оно што би добијала да има статус националне мањине. Са овим финансијским средствима српска заједница у Словенији не може да ради како треба, нити да има озбиљне пројекте. Око 70 одсто средстава које сада добија потроши се на фолклорне активности“ – објашњава Славка Драшковић. Према њеним речима, неопходно је даље радити на јачању капацитета српске заједнице у Словенији, и уопште Срба у региону, што је и један од пројеката које је Канцеларија предвидела Акционим планом за крај ове и за 2014. годину.

Наша саговорница апелује да српска заједница у Словенији буде јединствена јер је, каже, уочила извесну дозу неслоге која штети бољем организовању и постизању задатих циљева. Верујем да је моја посета допринела да се ситуација у том погледу побољша, али на томе треба радити константно и очекујем да ће несугласице остати по страни, и да ће преовладати заједнички интерес очувања националног идентитета и рада са Србијом, закључује Славка Драшковић.

Check Also

Почеле са радом 4 нове допунске школе српског језика на Малти

У суботу и недељу, 16. и 17. oктобра, одржани су први часови у оквиру пројекта …