srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Други светски рат и јеврејско-српски односи

Други светски рат и јеврејско-српски односи

У сећање на погром Јевреја, СПКД Просвјета Аустрија је 23. новембра у галерији „Хајнрих“ у Бечу, организовала промоцију књиге „Пут у вечност – 70 година Кладовског транспорта“ др Жељка Драгића.

dragic

Рођен у Немачкој, српских и јеврејских корена, Жељко Драгић се школовао како у Југославији, тако и у Немачкој и Аустрији. Овакво искуство омогућило му је да у свом раду обухвати више идентитета и тема, те је тако у својој докторској дисертацији, коју је одбранио на Бечком универзитету, истраживао однос српске православне цркве према Јеврејима током Другог светског рата.

У својој књизи „70 година Кладовског транспорта – путовање у вечност“, др Драгић је објединио српску и јеврејску историју, истражујући судбину готово две хиљаде средњоевропских Јевреја који су се у зиму 1939. упутили Дунавом ка Палестини.

Такозвани Кладовски транспорт сачињавала су три брода, од којих је један био поклон краља Александра Карађорђевића јеврејској заједници. Између 1939. и 1941. више од 55.000 Јевреја избегло је из Аустрије, Немачке и других европских земаља преко краљевине Југославије и Црног мора у Палестину. Међутим, три брода Кладовског транспорта прво су зауставили зима и лед на Дунаву, а касније политика Велике Британије против насељавања Палестине, тако да бродови нису напустили Србију, где су их 1941. сустигле немачке наоружане снаге. Само неколицина је успела да избегне трагичну судбину.

Ова књига није само истраживање политичких оквира историјских догађаја, већ је и документ са сликама и писмима избеглица, која су стигла, како из Беча, тако и из Кладова и Смедерева, до рођака у данашњем Израелу. Документи и сазнања говоре да су односи јеврејских избеглица и српског становништва били добри и срдачни све до трагичног завршетка подухвата. Потомци преживелих окупљају се у Кладову сваке године и обележавају погибију својих рођака, при чему неретко певају српске песме, објаснио је др Драгић.

dragic promocija

У истраживању и анализи јеврејско-српских односа кроз историју може се потврдити да се Јевреји у већински српском окружењу нису осећали угроженим, због чега су били спремни на асимилацију, што није био случај у Аустро-Угарској. Још пре Првог светског рата, већина Јевреја сматрала је себе Србима Мојсијевог закона, а Србију својом домовином. О томе сведочи натпис на споменику палим борцима из Првог светског рата на Јеврејском гробљу у Београду, који је гласио „Пали за краља и отаџбину“ (1945. избрисан је део натписа, тако да данас гласи „Пали за отаџбину“). Поред тога, добре јеврејско-српске односе потврђује и велики број јеврејске деце која је у години рођења престолонаследника Александра Карађорђевића добила име Александар.

У СПКД Просвјета кажу да је Драгић презентацијом свог рада и сазнања показао да су толеранција и обострано поштовање могући у најтежим околностима.

Check Also

Председница Владе Брнабић обишла Српски културни центар у Луксембургу

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, која је боравила у званичној посети Луксембургу, обишла је …