srlaten

Филм најбоље зближава људе

Извор – Огледало, Чикаго

Растко Јанковић ( Извор – Огледало )

Култура и уметност, а посебно филм, најбољи су начин да се један народ представи другима — поручио је у ексклузивном разговору читаоцима „Огледала”, Растко Јанковић, познати глумац српског порекла, који живи и ради у Београду, и који је недавно кратко боравио у Чикагу и Њујорку, у својству саветника директора Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србе у региону, која је наставила рад бившег Министарства за дијаспору. Растко Јанковић је рођен у Паризу где је одрастао, у Београду наставио школовање и дипломирао на Факултету драмских уметности, у класи професора Предрага Бајчетића. Живео је и боравио у многим земљама, па се с правом може рећи да је грађанин света. Каријеру глумца обележио је низом улога у француским и српским филмовима и тв серијама. Сећамо се тв серија „Вук Караџић, „Трагом Карађорђа у Србији”, играо је у филмовима „Лајање на звезде”, „Танго је тужна мисао која се плеше”… У филму „Рођени сјутра”, редитеља Драшка Ђуровића, награђен је на Нишком филмском фестивалу за најбоље дебитантско остварење и наградом публике. Најзначајнији је несумњиво француски филм редитељке Жане Бирас, „Ау суивант”, у продукцији легендарног Лика Бесона. Један од популарнијих филмова у дијаспори је и филм „Небо изнад крајолика” који је освојио многобројне награде у коме Растко тумачи лик Филипа.

Од недавно сте саветник директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, које сте активности имали до сада?

– Својим радом желим да помогнем у повезивању наших људи у матици и расејању и то у сектору који је мени врло близак, у домену културе, а у том сектору су и просвета, наука, спорт… Рођен сам у Француској и знам колико је важно похађати допунску наставу на матерњем језику, јер сам захваљујући томе научио добро српски језик, доста о историји, географији, традицији и обичајима из Србије, одакле су ми и отац и мајка. Породица и допунска школа су ми помогли да никада не заборавим одакле потичем и да будем поносан на своје српко порекло.

Знамо да се поред глуме бавите и музиком, свирате клавир, компонујете, певате…

– Да, музика је такође моја велика љубав. Клавир који је и данас у мом стану у Београду је пренет из Париза, а на њему морам рећи са поносом, свирао је један од наших највећих књижевника, Данило Киш. То је време када сам био мали и када је моја мајка радила у Југословенском културном центру у Паризу.

После Горана Бреговића, ви сте један од ретких који је имао француског издавача?

– Имао сам прилику да сарађујем са продуцентом Ликом Бесоном, и за филм „Ау суивант”, поред улоге коју сам играо, урадим сам са Зораном Антонијевићем и песму, која је објављена у Француској.

Знамо и да су стотине хиљада људи ове године били на улицама градова широм Србије и са вама певали песме „Мој Београд” и „Покренимо Србију” – „Само најбољи иду напред”..

– За изборну кампању Српске напредне странке, написао сам две песме и имао велику одговорност, али и изузетну сарадњу са Александром Вучићем, као члан његовог изборног штаба. Задовољство ми је што су се сви изборни скупови започињали и завршавали се мојим песмама које сам певао из срца, у име свих оних обичних и поштених грађана, којима и сам припадам, а који су желели промене у друштву.

У разговору са нашим људима у Конзулату Србије у Чикагу, говорили сте о значају културних веза са нашим расејањем, и важности представљања културе и баштине Србије, како земље у којима живе наши људи схватиле праву вредност српског народа, који је увек имао чиме да се представи свету. Посебно сте издвојили значај филмске уметности као важног средства у комуникацији међу народима који не говоре истим језиком?

– Култура у најширем смислу је важна како за Србе у матици тако и још више за оне који су изван граница своје отаџбине. Србија има културне вредности, на које морамо најпре сами да се подсетимо, а онда да то пренесемо и другима. Филм је за промоцију српске културе изузетно важан. Сетимо се само како је Америка успела да целом свету наметне стил свог живота, како су то чинили други народи. Имамо сјајне филмске ствараоце и филмове, правимо их са скромним средствима, а веома су запажени.

Пружили сте подршку Српском филмском фестивалу у Чикагу, који ће се организовати под покровитељством нашег „Српског Огледала”?

– Канцеларија за дијаспору и Србе у региону је са задовољством подржала овај фестивал, који ће се одржати у познатом биоскопу у центру Чикага. Пројекат Српског филмског фестивала за почетак окупља десетак градова широм света у којима у већем броју живе наши људи. Жеља је да сви помогнемо да од српског фестивала филма направимо велики догађај који ће привући пажњу најшире јавности. Отварање фестивала биће у знаку српских обележја, а међу гостима биће бројне истакнуте личности, док ће публика имати прилику да види филмове из најновије српске продукције. То ће бити 3 играна филма и један документарни филм, о чијем избору ће одлучити жири, чији би члан требао да буде и г. Дан Тана, који је прелиминарно већ прихватио наш позив. Од организатора очекујемо да анимирају наше људе да на фестивал позову и своје пријатеље Американце, а оно што је још значајније, да на фестивал позову и дистрибутере и продуценте америчког филма, како би им понудили конкретне филмове за приказивање на телевизији или сарадњу на снимању филмова, јер је Србија усвојила нови Закон о филму, који предвиђ а велике погодности за снимање филмова у Србији. Верујем да ће Српски филмски фестивал у Чикагу испунити очекивања организатора и српских продуцената.

Током вашег кратког боравка у Чикагу посетили сте позориште „ТУТА”, чији су оснивачи Жељко и Наташа Ђукић, а које се убраја у позната позоришта Чикага?

– Заиста сам срећан што сам био у прилици да упознам вредности те позоришне трупе и посносан сам што тако нешто постоји у Чикагу и Америци. Наш редитељ Жељко Ђукић је са својом супругом направио сјајан посао, којим могу да се поносе сви Срби света. То је одлична позоришна дружина, а редитељ Ђукић је доказао да је добар професор и да је Србија земља талентованих људи. Позориште чине глумци Американци и то је такође вредност. Сигуран сам да са својим програмом, што су доказали овде у Америци, могу наступати на било којој сцени у свету. Учинићемо све да их што пре види београдска публика. Предложићу сцену Београдског позоришта на Теразијама, на коме се најчешће изводе мјузикли, а позориште „ТУТА” има сличан репертоар.

Стигли сте да обиђете и „Српску грачаницу”?

– Имао сам велику жељу да обиђем српску цркву и велику српску светињу на Трећем језеру. На моје велико задовољство уприличен је званичан сусрет делегације коме је присуствовао Владимир Божовић, државни секретар Владе Србије, са Владиком Лонгином који нас је позвао да будемо његови гости на Литургији, а потом и на заједничком ручку. Користим прилику да свим нашим људима у Чикагу, а посебно читаоцима „Српског Огледала” пожелим Срећне Божићне празнике и све најлепше у години која је пред нама.

На крају, само још додајмо да је Растко Јанковић, недавно проглашен за почасног грађанина Земуна, на свечаности у позоришту „Мадленијанум”, где му је том приликом уручена повеља за грађанске заслуге са медаљом, а најдража му је честитка коју му је том приликом поред низа пријатеља и лично упутио Томислав Николић, председник републике Србије.

Check Also

Гујон са студентима на прослави Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Студентском граду

Од раног јутра студенти из Београда обележили су Дан српског јединства, слободе и националне заставе. …