Годишњица смрти Милунке Савић

Поводом 40 година од смрти српске хероине из балканских и Првог светског рата Милунке Савић, СПКД Просвјета из Беча посветила јој је трибину „Духовни разговори“, на којој су млади историчари говорили о њеним подвизима и трагичној судбини.

Милунка Савић је позната као српска Јованка Орлеанка због своје неизмерне храбрости, рањавана чак девет пута. Добила је многа одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом. У Првом светском рату била је део чувеног „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило”. За показано јунаштво у Колубарској битци, одликована је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“. Милунка је преживела и велику аустроугарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније. Показала је велику храброст у борбама – заробила је 23 бугарска војника, помагала у достављању муниције, истакла се у бомбашким нападима.

Иако је била потпуно занемарена након Првог светског рата, пензију је стекла радећи као чистачица читавих 20 година у Државној хипотекарној банци, иако је имала понуду да се пресели у Француску и тамо прима пензију. Ипак, за све то време Милунка се изборила да ишколује тридесеторо деце коју је доводила са села.

За време Другог светског рата, имала је своју малу болницу на Вождовцу где је лечила партизанске и четничке војнике. Нажалост, 1943. болница је откривена, рањеници убијени а Миланка ухапшена и одведена у логор. Када је један немачки официр прегледао спискове предвиђених за стрељање, наишао је и на име Милунке Савић. Питао је да ли је то чувена хероина из Првог светског рата и наредио да је пусте. Милунка је пуштена и нису је узнемиравали до краја рата. Након рата, комунистичка власт јој 1945. додељује пензију. Старост проводи у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима, на која је одлазила у српској униформи и са ордењем.Умрла је 1973. године, у октобру.

На трибини је поменут игнорантски однос бивше државе према Милунки, али и многим другим српским херојима и хероинама, чије дело је гурано у заборав и потцењивано због идеолошких разлога.