srЋирилицаlatLatinicaenEnglish

Интервју Новинама Торонто

извор: Новине Торонто

Првих дана пролећа у Канцеларији за дијаспору и Србе у региону у Београду је живо, јер се решавају текући послови, планирају нови и спремају значајни догађаји. Тренутно се доста ради на реализацији два конкурса за суфинансирање културних пројеката у дијаспори и региону, на које је пристигло више стотина пријава из читавог света.

Наша Канцеларија сада има задатак да прегледа све приспеле пријаве, утврди њихову исправност и веродостојност, а потом посебна комисија одлучи који пројекти и радови треба да добију донације како би се реализовали у земљама где њихови предлагачи и аутори живе и раде. Ми смо за суфинансирење пројеката из дијаспоре и региона од националног и културног интереса издвојили укупно 55 милиона динара. Они треба да се реализују до јесени, а наредни конкурс за суфинансирање биће расписан у октобру рекла нам је др Славка Драшковић, директор Канцеларије за дијаспору и Србе у региону на почетку разговора.

Једна од важнијих политичких послова Канцеларије последњих недеља био је рад на измени Закона о дијаспори и Србима у региону? О чему се заправо ради?

У изменама и допунама закона биће предложене нове надлежности Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Утврди-ће се обавеза делегата да једном годишње припреме Извештај о проблемима и важним питањима српске заједннице у земљи из које долазе, као и предлог мера како решити та питања. У редовном заседању Скупштине дијаспоре на основу новог предлога први пут ће званично учествовати и представници Народне скупштине републике Србије. Канцеларија ће предложити нове надлежности као што су информисање дијаспоре и Срба у региону и залагање да надлежни органи по питањима припадника дијаспоре и Срба у региону поступају по хитној процедури.

Ваш предлог је да постојећи Савет за Србе у региону, постане Савет за дијаспору и Србе у региону.

Намера је да се посебним подзаконским актом регулише постојање и функционисање Савета за Србе у дијаспори и Србе у региону. Савет за Србе у региону је тело којим председава Председник Републике Србије, а чланови су ресорни министри, премијер Србије и председник Скупштине Србије. Сада желимо да формирамо јединствени Савет за Србе из дијаспоре и региона са циљем да се пронађе адекватан начин да српску заједницу из одређене државе представљају они који су најбољи по својим биографијама и личним, људским и родољубивим вредностима.

Када ће бити одржана нова седница Скупштине дијаспоре и региона, односно њених делегата?

Планирамо да се Скупштина дијаспоре одржи у Београду петог и шестог јула. Залажемо се да наши људи расути широм света имају могућност да представљају наш народ у расејању, да учествују у животуу Србије и да остварују право гласа у отаџбини. Скупштина дијаспоре и Срба у региону као институција је од великог значаја. Она треба да поднесе и усвоји извештај о свом раду, да процени активности својих делегата у протеклом периоду и изврши избор нових представника српског расејања у овом исељеничком парламенту. Већини делегата још траје мандат, али треба уместо оних који су дали оставку да изаберу председника Скупштине дијаспоре, једног потпредседника и пар делегата које су дале друге њихове заједнице, што Скупштина треба да верификује. С тим у вези, Канцеларија је нашој дијаспори пружила прилику да се укључи и да достави конкретне предлоге за будући модел избора делегата за Скупштину дијаспоре и Срба у региону.

Имали сте неколико званичних посета Аустрији, Хрватској, Русији и САД, где сте разговарали о положају и правима нашег народа у овим државама. Какви су Ваши утисци после тих посета?

Веома добри, јер се показало да су српске заједнице у Аустрији, Хрватској, Словенији, Русији и САД активне, да се труде да очувају и развију национални идентитет, да пуно раде на образовању младих нарашатаја, а посебно на афирмацији српске културе. Положај Срба у овим земљама је различит, јер у Хрватској имају статус националне мањине и држава Хрватска брине о њима. У Словенији и Аустрији, где су Срби најбројнији међу странцима, немају статус националне мањине, али смо ми заједно покренули инцијативу да се такав статус добије.

Срби у Словачкој су се сами изборили за такав статус иако их у овој земљи има свега 5.500?

Словачка је као држава показала спремност да брине о Србима, као што ми у Србији бринемо о Словацима. Добијањем статуса националне мањине добили смо у Словачкој и свог српског представника у словачком парлементу. А како чујем, Срби из Словачке су кандидовали српски језик за улазак у Европску повељу језика националних мањина, што ће бити сјајан успех за ову малу заједницу.

Суочили сте се, међутим, и са проблемима нетрпељивости према Србима, на пример, у Хрватској, па је Канцеларија и на то реаговала?

Осудили смо појединачне националистичке нападе на Србе у Хрватској, што је учинила и хрватска страна. Србија и Хрватска су спремне да још боље сарађују по питањима живота и рада нашег народа, тако да ће званични Загреб отворити своју Канцеларију за решавања питања избеглица и повратка. А има идеја и да Српско национално веће у Београду отвори свој биро за сарадњу са нашим људима који желе да се трајно врате у хрватски завичај.

Колико сте задовољни чињеницом да према подацима Светске банке наши људи из расејања годишње шаљу у Србију дознаке вредне 2,7 ммилијарди евра?

Једном је неко са овог мог места рекао да нас у матици наша дијаспора „брани и храни“. По истраживањима Светске банке, 2,7 милијарде евра стиже званично рођацима, пријатељима, укућанима. Сума нерегистрованих пошиљки ноивца из расејања је сигурно много већа. И по томе је Србија међу првих пет земаља у свету, у односу на друге дијаспоре. Нажалост, по средствима које наша дијаспора улаже у привреду као инвестиције Србија спада у последње три државе света.

О чему се ту ради?

Разлози за низак ниво инвестиција из дијаспоре су код нас у Србији. То су пре свега економска и финансијска криза, недостатак нових инвестиционих пројеката, али и недовољно развијена привредна сарадња са нашом дијаспором. У свим већим западним земљама ради на хиљаде српских бизнисмена, од којих су многи окупљени и организовани у српске привредне коморе и занатска пословна удружења. Само у Бечу, граду у коме данас има највише Срба, има око 10.000 фирми чији су власници наши људи. Напори Канцеларије су да се Србија заиста приближи дијаспори тако да може ефикасно да се укључи у инвестирање. Дијаспора може много да допринесе економском развоју и улагањима кроз послове са локалним заједницама, јер су људи из света везани за свој родни крај, завичајна удружења. И Канцеларија ће ту врсту сарадње да развија, али ће и да допринесе да се и политички врх земље укључи у овај амбициозни пројекат.

Како ће се ово питање привредне сарадње са дијаспором решавати на највишем државном нивоу?

Ресорна министарства и коморе ће имати серију сусрета и разговора са нашим пословним људима и њиховим коморама у свету, да би се видело где и како српски бизнисмени из дијаспоре и региона могу да инвестирају у Србији. Истовремено ми у Канцеларији радимо на активирању мреже бироа за економску сарадњу са исељеним Србима у свим нашим општинама. Канцеларијја учествује и у организацији сусрета и разговора председника Томислава Николића са најзначајнијим пословним људима српског порекла из иностранства. На овом сусрету, који ће се одржати у згради Председништва Србије ће се анализирали и отклонили проблеми који ометају привредну сарадњу највећих српских бизнисмена из света и како би се, што је најважније, договорилии велики послови, који могу да допринесу економском развоју матице Србије.

Шта после шест месеци рада Канцеларије сматрате најважнијим пословом који сте са својим сарадницима обавили ?

Задовољна сам радом Канцеларије у првих шест месеци, јер смо урадили доста важних стратешких послова. Истакла бих да је израђенн први нацрт Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење и јачање односа матичне државе и дијаспоре и Срба у региону која је донета 2011. године. Акциони план ће помоћи да Стратегија не буде „мртво слоово на папиру“, односно у позиционирању Србије као матичне државе свих њених држављана који живе у иностранству, Срба у региону, као и припадника српског народа, исељеника и њихових потомака. Планом ће бити регулисани и боља искоришћеност капацитета дијаспоре, очување националног индетитета и унапређење односа Србије и Срба у региону.

Одлучено је и да формирате посебну канцеларију за директне и брзе контакте са нашим људима у свету?

Канцеларија за брзе одговоре је већ најављена на нашем сајту. Потпуно је отворена и за Србе из дијаспоре и за Србе у региону. Они ће у Канцеларији моћи да добију одговоре на сва питања у вези са држављанством и добијањем пасоша, са улагањема и инвестицијама. Канцеларија ће имати онлајн упитнике, а одговори ће се припремати по убрзаном поступку, најдуже до 7 дана. Ово је покушај да имамо директни контакт са нашим људима у расејању. Другу врсту контакта имаћемо када отворимо директну он-лајн линију да можемо да разговарамо преко скајпа или преко имејла. Наша Канцеларија је кућа за све Србе света и ми их позивамо да је посете, увек када то пожеле.

Марко Лопушина

Check Also

Међународна уметничка колонија „Ластва-Требиње“

У туристичком комплексу „Град сунца“ код Требиња је у протеклих неколико дана организована је међународна …