srlaten

Из „Боинга“ слетео у контролу летења

извор: Вечерње новости

Ненад Бјелогрлић, 33-годишњи Београђанин, после оствареног америчког сна вратио се у родну Србију. Србија му је свих 20 америчких година била у срцу.

Шта ти би да се вратиш у Србију? Ово питање већ месец дана на сваком кораку, у родном Београду, прогања Ненада Бјелогрлића, 33-годишњег авиоинжењера. Амерички сан је остварио, а сада живи српски. Срећи двогодишње ћерке нема краја, јер уз родитеље ужива са вршњацима у обданишту, али и у загрљајима и дружењу са дедом, бабом, фамилијом.

Из „Боинга“ у Сијетлу, водећег светског произвођача авиона, „слетео“ је Бјелогрлић у Контролу летења Србије и Црне Горе, која је европски лидер у безбедности ваздушног саобраћаја. А и „Боинг“ му врата није затворио, у било које доба дана и ноћи, речено му је, само се јави и посао те чека.

То су одговори на постављено питање. А циљ је да научи више о томе шта то раде колеге са „друге стране жице“, али и да знањем и искуством допринесе да Контрола буде још успешнија. Први задатак је добио – примена нових технологија у школовању пилота и контролора и бољи пласман тих услуга на светском тржишту.

– Никада нисам имао утисак да сам се дефинитивно иселио из Србије, увек је идеја о повратку у домовину у тих 20 година била присутна – каже Бјелогрлић. – Чак сам Министарству дијаспоре слао дописе са биографијом не би ли ме позвали да се вратим, али одговора није било. Када се пре две године родила ћерка, жеља за повратком је била још већа. Са новим руководством Контроле летења сам успоставио контакт и договорили смо се. Верујте, велика је жеља младих и успешних из дијаспоре да се врате у домовину, само траже добар посао и желе сигурну егзистенцију. Видим то и по мојим пријатељима, стално ме зову откада сам у Србији, питају како је тамо, какви су услови рада…

[blockquote_left] Први српски астронаут

Желео сам да будем први српски астронаут – каже Бјелогрлић. Моја група на факултету направила је један експеримент за НАСУ. Позвани смо у Хјустон да летимо авионом који производи нулту гравитацију и служи за обуку астронаута. Био је то четврти лет у историји НАСЕ да нико од „путника“ није повратио. Имали смо част да упознамо човека, који бира будуће астронауте. Све је позвао да се пријаве, осим и показао прстом на мене. Проблем је била моја висина од 2,07 метара, јер је максимална дозвољена 1,90. И ту се завршио мој сан да постанем астронаут. [/blockquote_left]

Љубав према авионима десила се Бјелогрлићу на први поглед. Памти свој први лет. Била је то линија Београд -Сплит, „боинг 737-300“, тип авиона, који је у Европи прво испоручен тадашњем Југословенском аеротранспорту. Затим га је опчинио филм „Аполо 13“ са Томом Хенксом у главној улози. Родила се жеља да летови у свемир буду његово занимање. На Универзитету у Минесоти дипломирао је на аеронаутици, астронаутици и механици. Потом је магистрирао и уписао докторске студије. Истраживао је турбуленцију. И негде на средини докторских студија увидео је да се све више приближава физици и удаљава од авиона. Аплицира на три позиције у „Боингу“, добија три позива, имао је три разговора и добио три понуде. Изабрао је једну и сели се у Сијетл, центар једног од највећих произвођача авиона.Први посао – аеродинамика и симулација летења. Напредује – долази у групу за дизајн авионике где је радио дисплејеве у кокпиту. А последње три године био је вођа пројекта тешког неколико стотина милиона долара. Са групом од 20 стручњака радио је дизајн авионике за 767-2Ц. Америчка војска је задовољна оним што је до сада урађено, а први авион би требало да полети следеће године. Наиме, то је комерцијална летилица која ће се модификовати у војни танкер КЦ-46. Није било лако савремени кокпит са „боинга 787“ пребацити на платформу „767“. Али млади стручни тим је успео. Бјелогрлићева група била је задужена за развој дисплејева у кокпиту, развој система за одржавање (практично механичар у кокпиту види на уређајима шта све треба да се уради на авиону) и систем надгледања авиона помоћу камера. За америчку војску ово је тренутно приоритетни пројекат.- Радити за „Боинг“ је велика част и привилегија, то није фирма него институција – каже Бјелогрлић. – Људи уђу у „Боинг“ и ту остају. На сваком кораку запослени чије канцеларије красе плакете за 25, 30, 40 година рада.

Одлична плата, бонуси, плаћен прековремени рад, издвајање за државну пензију, онда још и „Боингову“ пензију, а на сваки долар запосленог у приватни пензиони фонд „Боинг“ даје још 75 центи, али ту наравно постоји лимит. За талентоване „Боинг“ не жали новац. Другу магистратуру за пословну економију већим делом платио ми је „Боинг“. Имао сам среће, јер сам добијао менторе који су најбољи стручњаци. „Боинг“ своје таленте окупља у посебне групе, поставља их на радна места где могу највише да науче, да би сутра водили фирму. Чак четири или пет ротација сам прошао. Само најнижа два нивоа менаџмента „Боинг“ бира на конкурсу, а онда се таленти прате, усмеравају, усавршавају и према знању и искуству напредују ка врху.

Check Also

Почеле са радом 4 нове допунске школе српског језика на Малти

У суботу и недељу, 16. и 17. oктобра, одржани су први часови у оквиру пројекта …