srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Из Будимпеште апел Срба региона

Из Будимпеште апел Срба региона

извор: Српске недељне новине

У Будимпешти је одржана  тродневна конференција представника Срба из земаља нашег региона, са циљем размене искустава о положају наших сународника у државама у којима живе и изналажења могућности за тешњу сарадњу са званичним Београдом.

budimpesta3

Главни део конференције одржан је у у палати Дом Мађара у Будиму. У име матичне земље присутнима се обратио Раде Дробац, амбасадор Србије у Будимпешти, који је изразио мишљење да је Управа за дијаспору и Србе у региону у садашњим околностима најбоље решење за ову област и уједно изразио наду да ће то тело ускоро добити своје руководство.

„Нисам сигуран да је у Србији било ко против свог народа било где, али су у нашој земљи околности врло тешке, и то треба имати у виду. Мислим да би било добро да се на овом скупу дефинишу кључне тачке које су од веће важности, како се енергија не би расплинула на маргинална питања. Политика се дефинише на основу притисака из базе, па тако и Срби у региону имају право да се боре за унапређење свог положаја. Мађарска је спремна да своју националну политику остварује и по цену сукоба са другим државама, али се Србија тренутно налази у потпуно другој позицији“, рекао је амасадор Дробац.

У име организатора скуп су поздравили Вера Пејић-Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској и Љубомир Алексов, српски посланик у Мађарском парламенту, који је био и модреатор заседања.

О мађарској националној политици и бризи коју Влада у Будимпешти води о својим сународницима у региону говорио је Арпад Потапи, државни секретар у Влади Мађарске, који је укратко представио и начине на које матична држава комуницира и сарађује са Мађарима настањеним у региону.

Гост из Београда Симон Ђуретић је, у својству експерта за националну политику и мањине, изнео искуства из свог дугогодишњег рада у Министарству за дијаспору и Србе у региону, односно установама које су се раније бавиле овом проблематиком.

„Србија је држава која има највише припадника свог народа у региону, где живи око 2.250.000 Срба. Србија је дуго имала проблем да раздвоје Србе у региону и оне у дијаспори. Срби у региону су аутохтони народ у државама у којима живе и политика Србије према њима мора бити другачија, односно стратешка. Таква политика није до данас заживела“, оценио је Ђуретић и навео да су подаци са пописа становништва у многим земљама нетачни и као негативан пример навео Македонију.

„У Македонији се иде на то да укупан број Срба не може да пређе два процента, иако их, према проценама Србије, има много више. Према подација македонског МУП-а, Срба има двоструко више у односу на податак са званичног пописа. У Црној Гори живи око 50 посто Срба, а према попису их има свега 176.000. Сваких десет година број Срба опада у свим државама, а број припадника националних мањина у Србији се не смањује. Нетачност бројки проузрокује погоршање положаја српског народа у земљама региона. У Црној Гори су Срби избачени из Устава, немају решен статус, образовања на српском нема, а СПЦ се дискриминише и прогања. Српски писци су избачени из школских програма, а влада тежи стварању јединствене цркве, што је јавно обелоданила. Српски се не учи чак ни на курсевима, као у Албанији. Што се те земље тиче, Срби нису добили прилику да се изјасне, нити су пописивачи навели колико их има, јер су приликом пописа сврстани у групацију остали“, истакао је Симон Ђуретић.

Он је навео поражавајуће податке да је 1925. године у Скадру постојала српска средња школа Обилић и неколико основних школа. Данас у тој земљи нема ниједне наше школе, а имена Срба су албанизована.

„Зар је толико тешко именовати руководство Управе за дијаспору и од ње учинити место на чија врата би могли да покуцају Срби који живе изван матице?“, упитао је Ђуретић и констатовао да је штета што је ниво односа са дијаспором са ранга министарства, преко канцеларије, сведен на управу при МСП-а. Као позитиван пример бриге за сународнике ван граница, навео је пример Мађарске и позвао власти у Београду да следе тај прмер, одлучнијим залагањем за трава Срба у региону.

У дискусији која је уследила, представници Срба из Црне Горе, Албаније, Македоније, Румуније, Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине, говорили су о актуелним проблемима у својим срединама и указали на које би начине Србија могла да допринесе решавању њихових проблема, односно унапређењу тренутног положаја.

Да су запажања Симона Ђуретића везана за Црну Гору утемељена, потврдио је Момчило Вуксановић, председник Српског националног већа Црне Горе. Према његовим речима, Срби у овом тренутку немају чак ни мањински статус, јер не могу да користе права ни већинског, ни мањинских народа. Он је ту тврдњу поткрепио низом примера из свих области друштвеног живота, почевши од политичког представљања, преко образовања и медија, па до верских осећања Срба у тој земљи. Однос државних функционера Србије према сународницима у Црној Гори, он је оценио као недопустив, па и штетан за тамошњу српску заједницу. Резултат те небриге је стално смањивање броја Срба. Многи од њих су принуђени да скривају свој идентитет, јер је у Црној Гори, јер они који се изјасне као Срби немају перспективу у друштву.

Александар Милошевић, председник Српског националног већа Загреба, изнео поражавајуће податке који указују на то да је повратак Срба у Хрватску практично блокиран, због непостојања политичке воље хрватске државе да им омогући суштинске услове за повратак.

Срба нема у полицији, државној управи, на руководећим местима, а доживљавају дискриминацију и при запошљавању. У Хрватској ни данас нема српских мањинских школа, као што је то случај са другим мањинама, а српски писци су избачени из наставног програма, па се чак и неки од њих преузимају и именују као хрватски аутори. Још није остварено право двојезичних, латинично-ћириличних јавних натписа, а није враћен ни велики део имовине Српској православној цркви.

„Срби у Хрватској имају сада боље односе са државом него са друштвом. Оно што држава прокламује, оспорава се од стране бројних друштвених сегмената и хрватско друштво данас подсећа на оно с почетка деведесетих година, јер нагло јача католички конзервативизам и конзерватизам. Значајно јача говор мржње, и то у маргиналним, већ и у највећим јавним медијима „, нагласио је Милошевић.

Учесници у дискусији били су сагласни у ставу се, када је реч о апелима да их Београд чвршће подржи да очувају свој идентитет и унапреде статус, није реч о материјалној помоћи, већ пре свега о политичкој и моралној подршци, коју очекују од матичне земље. Учесници конференције су упутили апел Влади Србије да постојећу Управу за сарадњу са дијаспором и Србе у региону што пре учини функционалном, именовањем руководства и јасног програма рада, како би отпочело решавање проблема који су нагомилани после престанка рада Канцеларије за дијаспору, односно ранијег министарства.

Конференција је наставила рад у петак, посетом Сетнандреји и седишту Епархије будимске, након чега је усвојена заједничка декларација.

 

Check Also

Затворени сви гранични прелази за путнички саобраћај

Сви гранични прелази за путнике у друмском, железничком, ваздушном и водном саобраћају у Републици Србији затворени …