srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Између асимилације и сегрегације

Између асимилације и сегрегације

У Берлину је недавно одржано стручно Саветовање под називом „Српска дијаспора у Немачкој – између асимилације и сегрегације. Саветовање је организовао Централни савет Срба у Немачкој, а у његовом раду учествовало је тридесетак представника српских удружења и интелектуалаца из многих делова Немачке, као и државна делегација Србије у  којој су се налазили председник Одбора Скупштине Србије  за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић,  члан Одбора Александра Ђуровић, и заменик директора Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону Александар Влајковић. На Саветовању је учествовао и амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић, са сарадницима.

Зашто ми Срби нисмо као други? Па, како ми први да будемо други – запитао се мр Милан Чобанов, потпредседник Централног савета Срба у Немачкој, који је у уводној речи констатовао да имамо младу дијаспору која је на претпоследњем месту по интегрисаности и која још живи у уверењу о повратку у отаџбину.

Драгана Бубуљ, будућа докторанткиња на Универзитету у Лудвигзбургу, пренела је занимљиве податке о миграцији Срба у Немачку и феномену „гастарбајтер“. У Немачкој живи око 7 стотина хиљада Срба. Сеобе се настављају. Сваке године досели се 21 хиљада наших људи. Поразно је што мали број наше деце стиче базично образовање, да свега 11 до 14 одсто завршава гимназију, а само 3,5 процената студира на немачким универзитетима, за разлику од Турака где скоро трећина младих који живе у Немачкој студира. Подједнако велики проблем је и што занемарљив број Срба учествује у друштвено политичком животу земље у којој живе. Због свега тога иако нас има пуно ми важимо за невидљив народ.

Српски језик је за нашу децу постао страни језик – указала је Мирјана Танасијевић из Хесена и за то окривила најпре родитеље, али и државу матицу. Навела је пример Турака који у Немачкој захтевају да њихова деца, која углавном говоре немачки, имају двојезичну наставу. Међутим, не само из жеље да се интегришу у немачко друштво, него да говоре језик својих предака.

Учесници саветовања су посебно указали на проблем слабе комуникације између матичне државе и расејања. Јасна Ачкун из Берлина је посебно говорила да млади више не користе папир већ компјутер и да је Интернет већ овладао светом, па и нашим људима којима су једини извор информисања нове технологије – лап топ рачунари и андроид телефони. Драган Васиљевић је такође указао на значај међусобног умрежавања матице и дијаспоре, као и непосредно наших људи у расејању.
О значају међусобног информисања говорио је Александар Влајковић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, указујући да је ново руководство уочило тај проблем и да се већ увелико припрема решавање тог важног питања у односима матице и дијаспоре. То је предуслов свих услова за успешну сарадњу са расејањем. Важно је да једни друге уважавамо и да међусобно комуницирамо – рекао је Влајковић.

Наша Канцеларија жели да успостави платформу и портал посредством којих ће наши људи у свету на једној Интернет адреси – Сербиа он лајн, пронаћи све оно што их интересује из Србије и обратно – матица ће пронаћи све важно из расејања. Те везе ће бити интерактивне – моћи ћемо брзо и једноставно да једни са другима комуницирамо.

На нашем порталу, на коме ће централно место заузимати веб сајт наше Канцеларије и који ће се бавити нашим активностима, моћи ће да се прати тв и радио програм из Србије, да се читају новине из Србије, добијају све битне информације о пословној сарадњи, сарадњи у области просвете и науке и у много чему другом.

Много корисних садржаја ће бити за наше расејање, али и за оне из матице који желе сарадњу са дијаспором. Желимо да се умрежимо и да међусобно комуницирамо. Желимо да све српске организације у дијаспори буду на нашем порталу. Желимо да се разговори које ћемо организовати из наше Канцеларије са вама у свету, чују и виде свуда у свету и да у њима можете да непосредно учествујете.

Да бисмо могли да комуницирамо морамо да се међусобно упознамо и представимо. Управо смо направили адресар и стварамо базу података која ће нам то омогућити.

Желимо да велику несрећу нашег народа који је у великом броју отишао у свет, претворимо у предност. Непосредна комуникација помоћи ће бољој сарадњи и то треба да буде на обострано задовољство. Само таква сарадња има смисла и тада је дугорочна.

Портал ће имати посебан значај у очувању националног идентитета и матерњег језика наших људи у расејању. У сарадњи са Министарством просвете желимо да организујемо учење на даљину. Данас се на тај начин завршавају факултети и стичу дипле са којима се може добити посао. И ми желимо то. Желимо да организујемо допунску наставу на српском језику, коју ће пратити наша деца широм света, а којом је на класичан начин обухваћен занемарљив број ђака. По завршеној школи Министарство ће издавати дипломе.

Желимо да организујемо и учење српског језика за нашу децу и одрасле и за странце. Такође, имаћемо електронски буквар, посредством кога ће родитељи учити децу ћирилици и латиници и да читају и пишу, а и деца ће моћи сама да уче.

Обраћајући се учесницима скупа Александар Чотрић, председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору, указао је да Србија има једну од најбројнијих дијаспора у односу на број грађана у матици, наводећи податак да је четири милиона у расејању, док је у самој Србији Срба мање од шест милиона. Чотрић је том приликом указао да је потребна јединствена и снажна кровна организација Срба у Немачкој, која ће да превазиђе међусобне поделе и обезбеди јединственији наступ наших сународника у највећој земљи Европске уније.

На значај стварања кровне организације у свакој земљи у којој у већем броју живе наши људи указао је и проф. др Иво Висковић, амбасадор Србије у Немачкој. Што је тако криви су нарави, амбиције и удаљеност, као и пасивност српске интелектуалне миграције. Амбасада је желела да у томе помогне, али није успела. Они од којих се то очекивало више су желели да се уклопе у немачко друштво и да остваре личне успехе, али не и у колективном животу Срба – констатовао је са жаљењем амбасадор Висковић.

Оснивач и почасни председник Централног Савета Срба у Немачкој проф. др Стојанка Алексић је подсетила да је организација основана 2006. године и да једино заступа интересе Срба у немачкој Влади и да би то требало да искористе и други.

Закључено је да је српској дијаспори у Немачкој преко потребна кровна организација, да о Централном Савету Срба у Немачкој постоји искривљена слика о његовом деловању, иако је то једина организација која се на професионалан начин бави питањем интеграције наших људи у Немачкој, да Савет подржава немачка држава и да би те чињенице требало да уваже и други, како би се повезивањем обезбедио већи интегритет српске заједнице и очување српског идентитета у Немачкој.

Check Also

Поклон концерт за српску децу у Копенхагену

извор: ДКЦБ Поводом почетка школске године, садашњи и будући школарци добили су најлепши музички поклон …