srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Како сачувати језик?

Како сачувати језик?

извор: Српске недељне новине, Будимпешта

Округли сто на тему „Како сачувати и развијати српски језик и културу у расејању“ одржан је у библиотеци Инситута за словенске и балтичке језике Филозофског факултета Универзитета „Етвеш Лоранд“ у Будимпешти, уз учешће истакнутих гостију.

omnnibus-1

На скупу чији је домаћин био Смер за српски језик и књижевност овог факултета, учествовали су проф. др Драган Никодијевић, проректор за науку Универзитета Џон Незбит, народни посланик и књижевник Александар Чотрић, песник и власник издавачке куће Арте Миодраг Јакшић, директор Српског културног центра у Будимпешти Милан Ђурић, сатиричари и уредници у Политици и Вечерњим новостима Драгутин Минић Карло и Бојан Љубеновић, главни и одговорни уредник Другог програма Радио Београда и књижевник Радоман Кањевац, уредник Српске редакције мађарског радија Предраг Мандић, писци из Франкфурта Љубиша Симић, Славица Мастикоса, Ружа Мијовић и Злата Икановић и, у улози домаћина, професори државног универзитета у Будимпешти др Александар Урком и др Драган Јаковљевић.

Циљ органзатора скупа, Смера за српски језик и књижевност државног Универзитета Етвеш Лоранд и Српског културног центра у Будимпешти, био је да се стручном дебатом на академском нивоу, најпре утврди садашње стање на пољу учења српског језика и развоја књижевности и културе Срба у расејању, а затим да се укаже на могућности, путеве и начине интензивирања рада на очувању језика и културе, као основних одредница идентитета једног народа.

Према речима др Александра Уркома, шефа Смера за српски језик и књижевност и Милана Ђурића, директора Српског културног центра, округли сто је, такође, имао за циљ и да стручној и широј јавности пренесе поруку да је потребно израдити програм – манифест – за развој српског језика и културе, који би требало да садржи теоријска начела и понуди препоруке за побољшање институционалне сарадње и дугорочни развој језика, књижевности и културе у нашем расејању.

На готово трочасовном скупу, који је протекао у врло активном и конструктивном разговору и размени мишљења и искустава, утврђене су значајне смернице и препоруке за културни развој Срба у расејању. Поред осталог, утврђено је да данас не располажемо свеобухватним анализама стања српске популације у расејању. Завод за статистику у Србији, на пример, не располаже свежим подацима, нити поузданим статистичким показатељима начина праћења развоја културе, уметности и других области људске делатности, како у самој матици, па тако ни у дијаспори.

Укидање Министарства за дијаспору у Србији делимично и рефлектује став Матице по питању техника мониторинга стања развоја Срба у расејању, односно техника пружања подршке на пољу бољег очувања идентитета, језика и културе уопште.

Учесници округлог стола су били сагласни у томе да се позитивни примери могу добити у нашем непосредном окружењу и да би стога било од великог значаја сагледати технике и резултате других народа у региону у очувању и подршци развоја своје дијаспоре, свог расејања.

На округлом столу је наглашена важна улога породице, образовања и матице. На ова три стуба треба да се заснива концепт одрживог развоја језика и културе Срба у расејању. Породица као прво и најприсније окружење у којем се негује и развија српска реч треба да представља камен темељац у очувању идентитета. Образовне институције на различитим нивоима, од предшколског узраста, па све до академских студија, треба да понуде одговарајући оквир, теоријски и практични, у којем се може очекивати очување и непрекидни развој језика и културе Срба у расејању. Најзад, матица, кроз своју контролну улогу, морала би да поради интензивније на свеобухватној кампањи, која би укључивала државне институције, кровне организације дијаспоре, све образовне институције дијаспоре, као и медије, који би објаснили и образложили српском народу у расејању важност учења матерњег језика, и његову кључну улогу у очувању културног идентитета, истакнуто је на овом скупу.

На округлом столу је било речи и о примени модерних технологија у образовању, уз помоћ којих би се у наставу и образовне програме укључио знатно већи број припадника Срба у расејању.

Наглашено је, такође, и да се метод подршке и улоге матице разликује од државе до државе. Домицилне државе имају различито законску регулативу и различит приступ у свом односу према мањинама. Стога је потребно да се питање српског расејања рашчлани на различите групе, на које би се примењивале сврсисходне методе.

Као закључак округлог стола, истакнута је потреба да припадници српског народа изван Србије мобилишу сопствене снаге и активније се посвете раду на очувању и развоју српског језика, као што се то ради у појединим институцијама и удружењима у расеијању, чији су представници овом приликом изнели своја искуства: Смеру за српски језик и књижвност Универзитета ЕЛТЕ, појединим школама које наставу изводе на српском језику, Српском културном центру у Будимпешти, српским уметничким и културним удружењима у различитим земљама, медијима на српском језику и другим субјектима друштвеног живота Срба изван матице, па тако и у Мађарској. Остим тота, истакнута је неопходност да с још више назначи потреба за свеобухватном националном кампањом и већом бригом матице за ово питање, које је, по мишљењу учесника скупа, кључно за опстанак Срба у расејању, којх данас, како се процењује има око четири милиона.

Према речима организатора, овај скуп био је први у низу стручних дијалога на тему очувања и развоја језика и културе Срба у расејању. Скупове сличне овом, који је одржан у оквиру манифестације Месец српске културе у Мађарској, најављују и за следећу годину.

Check Also

Сарадња Генералног конзулата у Диселдорфу и Удружења српских лекара и стоматолога

Скупштина Удружења српских лекара и стоматолога у Немачкој одржана је 14. септембра у просторијама Генералног …