srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Које су димензије дијаспоре?

Које су димензије дијаспоре?

Омладински центар за демократију из Ниша и партнер Канцеларија за сарадњу с дијаспором Града Ниша представили су пројекат “Попис српске дијаспоре у државама Европске Уније, Швајцарске и Норвешке“.  Пројекат је реализован уз финансијску подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

kreculj_popis_2016
Милена Чалић, Вукман Кривокућа, Миодраг Крецуљ

Пројекат “Попис српске дијаспоре у Европи (у државама Европске Уније, Швајцарске и Норвешке – земљама боравка значајног броја српских резидената)“ израдио је Омладински центар за демократију из Ниша, у сарадњи са Канцеларијом за дијаспору Града Ниша, а аутор пројекта је Миодраг Крецуљ. Пројекат је суфинансиран на јавном конкурсу за суфинансирање пројеката који је у 2015. години реализовала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону,  Министарства спољних послова.

На промоцији у просторијама Управе говорили су Милена Ћелић, испред Омладинског центра за демократију, Вукман Кривокућа испред Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и аутор пројекта Миодраг Крецуљ.

Истичући потребу за институционалним бављењем овим питањима, као и неопходност одређивања димензија дијаспоре, Крецуљ је излагање почео важним претходним питањима за сваког истраживача:

„Ко је српска дијаспора и како је дефинисати, због чега је потребно установити што тачнији број њених припадника и кога пописати?“

Аутор је оставио по страни дефиницију из члана два Закона о дијаспори и Србима у региону јер истраживача, како је истакао, увлачи у „лавиринт правних, политичких и историјских, културолошких и емоционалних противуречности“. Према његовим речима статусна еволуција државе је додатно компликовала проналажење одговора, јер се припадници српског народа у статистичким заводима европских држава и даље воде на различите начине (југословени, ексју, етнички Срби, држављани Србије, …).

У том смислу Крецуљ је, за потребе студије, комбинујући појам исељеник на начин како су га дефинисале Уједињене нације (особа која живи дуже од једне године у другој земљи од оне у којој се родио), појам дијаспоре користио на следећи начин:

„Појам дијаспора односи се на српске држављане са регулисаним боравишним, радним и социјалним статусом (резидената) дужим од године дана у земљама боравка и њихове потомке, стално пријављене на територији Републике Србије, бирачким правом (евидентираним Јединственим бирачким списком) или задовољењем најмање једног од датих услова упркос личном опредељењу трајног боравка ван Србије“.

Након што се ограничио на држављане Републике Србије, Крецуљ је користио податке статистичких институција у државама Европске уније, Швајцарске и Норвешке истичући уређеност ових држава и њихову поузданост. Као резултат студије презентован је податак да је укупан број српских држављана у државама Европске уније, Швајцарске и Норвешке 670 514.

Check Also

Одржана Србијада 2019 у Чикагу

Протеклог викенда у Чикагу, одржана је ,,Србијада“, традиционална манифестација која се одржава од 1993. године …