srlaten

Крај пописа становништва у БиХ

извор: Данас

Вечерас у 21 сат завршава се попис становништва у Босни и Херцеговини. Грађани те државе последњи пут су пописани 1991. године.

foto: in4s
foto: in4s

Директорка Завода за статистику Републике Српске Радмила Чичковић јуче је изјавила да се попис у том ентитету одвијао предвиђеном динамиком иако је било, с обзиром на број пописивача, разумљивих проблема. „Све три статистичке институције у БиХ и јединицама локалне самоуправе заједнички су решавале све проблеме који су се појавили“.

„Ми немамо такве информације“, одговорено је листу Данас у Заводу за статистику Републике Српске на питање да ли би попис могао да буде продужен и после истицања законом утврђеног рока. Пописне комисије у босанско-херцеговачким општинама су анкетиране питањем „да ли су посао завршиле или би желеле да се попис продужи“, из чега су неки професионални демографи извукли закључак да су изгледи за продужење пописа озбиљни.

[blockquote_left]Резултат „ни валидан, ни тачан“

Прво ће бити објављен резултат о укупном броју становника у БиХ и професор Стево Пашалић, босанско-херцеговачки демограф, који у попису непосредно учествује, тврди да тај број „неће бити валидан ни тачан“, па да према томе неће ни на остала питања „дати реалне податке“. „Дијаспора се масовно пописивала као укупно становништво БиХ, као људи који имају стално место боравка у БиХ, што није тачно“, каже Пашалић, који је раније за Данас изјавио да попис неће бити реалан ако покаже да БиХ има више од четири милиона становника. [/blockquote_left]

С обзиром на рат и огромне миграције који су ту државу захватили 90-их година, резултати пописа, који ће сукцесивно почети да се објављују кроз 90 дана, очекују се са великим занимањем. Мада су статистичари настојали да увере становништво да су пописне активности потпуно неполитичких циљева, босанско-херцеговачки политичари нису остављали никакве сумње да ће пописни резултати имати и политичке последице.

Зато се попис одвијао уз врло снажну политичку пропаганду и отворене сугестије становништву како је пожељно, па чак и како је обавезно, да се изјасни, а нарочито у погледу националности, вере и матерњег језика.

Врло снажној пропаганди били су изложени и грађани БиХ који су се из те државе, под различитим условима, иселили у Хрватску, закључно са јавним позивом хрватског председника Иве Јосиповића да у том за Хрвате значајном попису свакако учествују, док је било каква активност међу избеглицама из БиХ у Србији изостала.

„Њима је остављено да сами одлуче да ли ће у попису учествовати или неће“, рекао је Данасу један званичник у Београду, који је задужен за решавање избегличких проблема, али је додао да не верује да има избеглице који о попису није обавештен.

Check Also

Гујон о Олуји: Не смемо да заборавимо 1.881 убијеног Србина и 220.000 прогнаних

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон је изјавио да …