Srbija slavi Pupina

Navršava se 160 godina od rođenja Mihajla Pupina, inovatora, naučnika i velikog srpskog patriote. „Srbin koji je povezao svet – Mihajlo Idvorski Pupin“ naziv je svečanosti koja je održana 30. septembra u Rektoratu Beogradskog univerziteta.

Pozivnica

Svečanosti su prisustvovali Njegova Svetost Srpski Patrijarh gospodin Irinej, savetnica predsednika Republike Jasmina Mitrović Marić, predsednica Skupštine Maja Gojković, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić, rektor Univerziteta Vladimir Bumbaširević i mnoge druge ličnosti iz sveta nauke, obrazovanja i politike.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Irinej ocenio je da je Pupin svojim radom i pronalascima zadužio čovečanstvo, a godišnjica njegovog rođenje prava je prilika da se prisetimo njegovog dela.

„Bio je svestran. Za njega je Bog bio najveća realnost i stvarna snaga“, rekao je Patrijarh Irinej.
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević istakao je da bez Pupinovih pronalazaka svet ne bi izgledao isto.
„On je doživeo Američki san, i nije morao, ali je želeo da pomogne svojoj otadzbini zadužbinama i donacijama. Bio je veoma vezan za Srbiju“, kazao je Bumbaširević.

On je istakao da je Pupin više od 40 godina bio predavač na Univerzitetu Kolumbija, a neki od njegovih studenata su i dobitnici Nobelove nagrade.

Pokrovitelj manifestacije je predsednik Republike Tomislav Nikolić, u njegovo ime skupu se obratila savetnica predsednika Jasmina Mitrović Marić.

Ona je istakla da je Pupin uvek ponosno isticao svoje srpsko poreklo i pored svog naučnog rada značajno radio na ugledu Srbije u svetu.

Na njega treba da budemo ponosni i tome učimo svoje generacije – kazala je Mitrović-Marić.

U holu Rektorata otvorena je i izložba koja će trajati do 7. oktobra, a moći će da se vidi oko 200 fotografija i drugih dokumenata i pisama Mihajla Pupina.

Izvršni predsednik Organizacionog odbora proslave Aleksandar Vlajković  najavio je da će proslava u Pupinovom rodnom Idvoru, kod Zrenjanina, biti upriličena na sam Pupinov rođendan, 9. oktobra, dok će proslava u Americi biti organizovana 12. oktobra, gde je Pupin proveo veći deo života i ostvario naučnu i univerzitetsku karijeru.

Mihajlo Pupin

Pupin je tokom Prvog svetskog rata bio među najaktivnijim Srbima organizatorima dobrovoljaca za Solunski front iz Amerike.

U završnim borbama na Solunskom frontu se borilo više od 4.000 dobrovoljaca našeg porekla iz SAD.

Pupin je takođe bio jedan od osnivača, i dugogodišnji predsednik, Srpskog narodnog saveza u Americi. Ličnom imovinom garantovao je finansijske aranžmane za Kraljevinu Srbiju čak i za kupovinu oružja za Srpsku vojsku i dobrovoljce u Prvom svetskom ratu.

Na Londonskoj mirovnoj konferenciji, maja 1913, posle Balkanskih ratova, pomagao je srpsku delegaciju, a direktno je učestvovao na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, braneći interese Srbije i nove zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je najzad uključila i njegov rodni Idvor, odnosno znatan deo Banata.

Između ostalog i Pupinovom zaslugom, Srbija odnosno tada Kraljevina SHS, je postigla povoljnije razgraničenje posle Prvog svetskog rata. Posebno je u tom smislu bio problematičan Pupinov Banat za koji je uprkos sastavu stanovništva, bilo planirano, odlukom velikih sila, bitno nepovoljnije rešenje granica.

Osnovao je i nekoliko dobrotvornih fondova, prvi 1914. godine, koji je nazvan imenom Pijade-Aleksić-Pupin, a nagrađivani su najbolji učenici poznavaoci književnosti, narodne poezije, guslarstva, kao i srpske istorije.

Drugi fond, pod imenom Pupin, osnovao je 1926, za pomoć crkveno-školskoj opštini u rodnom Idvoru, kao i Srpskom privrednom društvu Privrednik koje se u to vreme iz Zagreba preselilo u Beograd. Iz tog fonda dodeljivana je i pomoć đacima sa područja današnje Vojvodine za školovanje i izdržavanje tokom školovanja.

Bio je i među osnivačima zadužbine pri Narodno-istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu iz kojeg su kupovana srpska umetnička dela za muzej i objavljivane publikacije o srpskim starinama.

Pupin je rođen, najverovatnije, 9. oktobra (po novom) 1854. u Idvoru, u Banat, u seljačkoj porodici u kojoj je bilo desetoro dece.

Nakon završene osnovne škole u obližnjem Perlezu i pohađanja pančevačke realne gimnazije, 1872. je otišao na školovanje u Prag.

Posle samo dve godine emigrirao je u SAD, gde je godinama radio kao fizički radnik i pohađao večernju školu.

Prijemni ispit na Kolumbija koledzu u Njujorku položio je 1879. godine, gde je zbog pokazanog znanja oslobođen školarine, a izdržavao se radeći fizičke poslove i dodatnim časovima koje je držao đacima.

Školovanje je nastavio u Kembridzu, u Britaniji, a u Berlinu je doktorirao fizičku hemiju 1889. godine. Od tada pa do 1929. bio je nastavnik fizičke matematike na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a tokom naučne karijere patentirao je više desetina pronalazaka.

Za autobiografsko delo Sa pašnjaka do naučenjaka objavljeno 1923, dobio je Pulicerovu nagradu.

Pupin je bio član više naučnih asocijacija širom sveta – Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik Njujorške akademije nauka.

Bio je počasni doktor čak 18 univerziteta širom sveta.

Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu, SAD.

 

Check Also

Uprava pomaže Srbima u Bosanskom Grahovu

Pčelarsko društvo „Grahovo“ iz Bosanskog Grahova dobilo je milion dinara /oko 16.600 KM/ pomoći od …