Bez kozmetike u 2013. godini

Kozmetičkog i fiktivnog odnosa prema dijaspori više neće biti, rekla je dr Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu i dodala da nema dobre komunikacije između dijaspore i matice. Kancelarija će biti tehnička podrška Skupštini dijaspore. Prioritet su statusna pitanja dijaspore. Akutna situacija u regionu traži hitno delovanje.

Gostujući u emisiji Tema Srbije na vezi Slavka Drašković, direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu navela je tri ključne oblasti u kojima će se delati od početka 2013. godine. Na prvom mestu su statusna pitanja dijaspore (državljanstvo, pravo glasa… Strategija i Akcioni plan). Druga oblast rada je ekonomija, odnosno razvoj malih i srednjih preduzeća, dok će treća oblast delovanja biti kultura i obrazovanje.

Drašković je istakla da nema dobre komunikacije između dijaspore i matice, bez obzira na to što je opšte poznato da bi Srbija bez deviznih doznaka u vrednosti od 5,5 milijardi dolara godišnje, bankrotirala.

„Sam Zakon o dijaspori mora da se preispita, kao i svaki Zakon koji uđe u primenu, on pokazuje neke prednosti ili nedostatke. Ono što Kancelarija može odmah da uradi je da u saradnji sa Odborom za dijasporu Narodne skupštine napravi Javno slušanje o Zakonu o dijaspori“, rekla je Slavka Drašković ističući kontrolnu ulogu Narodne skupštine Republike Srbije.

Govoreći o statusu i radu Skupštine dijaspore i Srba u regionu, Drašković je istakla nužnost povezanosti ove institucije sa Vladom i Narodnom skupštinom.

„Skupština nije imala pravu ulogu, ona mora da ima težinu i da bude funkcionalna. Ona nije bila funkcionalna. Povređen je i Poslovnik, on mora da se menja“, rekla je Drašković i najavila mogućnost da neki predstavnici Odbora za dijasporu budu deo saziva Skupštine dijaspore, dok je sa Odborom za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije dogovoreno je da se započne postupak da i naša dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu, kao što je to slučaj u Hrvatskoj.

Među prioritetima je i preispitaivanje transparentnosti izbora delegata u Skupštini dijaspore. Ko su delegati, kako su birani, gde su predlozi, da li su uspostavljeni Saveti, pitanja su čiji odgovori treba da objasne razloge za brojne nedostatke u proceduri izbora.

„Ne sme više i neće biti kozmetičkog i fiktivnog odnosa prema dijaspori, Pravi suštinski odnos. Skupština dijaspore mora da bude funkcionalna, jer to je telo koje može, čine ga jaki uticajni ljudi koji mogu i hoće da pomognu, ali je prosto napravljeno tako da oni nisu imali ni priliku da se uključe, nisu bile prave radne skupštine, sve je bilo deklarativno, to ćemo da promenimo“, rekla je Drašković ističući da je komunikacije uvek bila problem, a posebno na liniji bivšeg Ministarstva i delegata iz dijaspore.

Kancelarija će biti samo tehnička podrška Skupštini dijaspore rekla je Draškovićeva ističući potencijal i snagu Skupštine.

„Telo Skupštine je samo dovoljno jako, dobijam predloge od delegata i želim da ih uključim u izradu Akcionog plana“, rekla je Drašković.

Doneta je nacionalna Strategija kojom je dijaspora proglašena „strateškim interesom države“, ali bez Akcionog plana „to je mrtvo slovo na papiru“ istakla je Slavka Drašković i najavila osnivanje Radne grupe koja će se baviti izradom Akcionog plana.

Kancelarija će raditi i na inicijativi za izmene u Zakonu o državljanstvu koje bi našim sunarodnicima olakšale dobijanje državljanstva, što bi im omogućilo i pravo glasa.

Pravo glasa dijaspore je sada više „formalno“, rekla je Drašković, dodajući da je stvarno pravo glasa nešto sasvim drugo i da se ljudima u inostranstvu mora omogućiti da ne idu s kraja na kraj zemlje u kojoj žive da bi glasali, kao i da treba srediti biračke spiskove.

Govoreći o položaju Srba u regionu, Drašković je podelila svoj utisak da se situacija u regionu pogoršava i da ta akutna situacija traži hitnost delovanja.

Drašković je rekla da se u Kancelariji radi na sistemskom planu procedure koja će omogućiti da visoki državni činovnici koji odlaze u inostranstvo, ili im dolaze zvanične posete iz inostranstva, imaju pred sobom pitanja koja su u tom trenutku ključna za Srbe u tim zemljama.

Ekonomsko povezivanje treba da bude jedan od prioriteta Srbije u odnosu sa dijasporom. Drašković je primere navela Irsku koja je uključivanjem dijaspore napravila „ekomoski bum“, kao i Meksiko koji „povezuje dijasporu s ekonomijom“, a što je već primenjeno kod mnogih uspešnih rešenja odnosa dijaspore i matice.

Drašković se založila za ekonomsko povezivanje dijaspore i matice po modelu „zavičajnih udruženja“, odnosno povezivanja predstavnika dijaspore sa lokalnim zajednicama u matici.

Drašković je navela da mnoge uspešne kompanije iz SAD koje su započele posao u Srbiji nisu ovde došle slučajno, već zato što je u njima bio neko ko je srpskog porekla i ko je znao da je u Srbiji moguće nesmetano raditi.

(Izvor: Radio-televizija Srbije)

Check Also

Председник Вучић испред председништва Р. Србије дочекује српског члана Председништва БиХ Додика

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Nakon sastanka sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i predstavnicima Republike Srpske, predsednik R.Srbije …