Dijaspora gubi nacionalni identitet

Izvor: Večernje novosti

“Novosti” istražuju: Zašto naši ljudi u rasejanju poslednjih godina gube svoj nacionalni identitet? Na Zapadu se mnogi boje da ih država i komšije ne tretiraju kao ratne zločince.

Kad je glumica Bojana Novaković iz Sidneja prošle godine počela da dobija značajnije uloge u holivudskim filmovima promenila je srpsko ime i postala Jana Novak. Svog imena se pre nje odrekla i Katarina Stojanović iz Beograda, koja se predstavlja kao američka glumica Ana Aleksandar.

Promena nacionalnog ideniteta nije specijalnost samo američkih Srba, već i svih naših ljudi, koji žive uinostranstvu. U Mađarskoj, na primer, svi Srbi srednje i starije generacije imaju u ličnim kartama zvaničnomađarska imena. I kod dece Stevan je zvanično postao Ištvan, Aleksandar je Šandor, a Cvetko je Florijan. Ovo je proces prirodne i političke asimilacije došljaka u stranim zemljama, kome se Srbi teško odupiru – priznaje Dragan Jakovljević, srpski aktivista iz Budimpešte.

Novi popisi stanovništva u svetu su pokazali da Srbi ubrzano nestaju sa liste žitelja mnogih država, jer 90 odsto njih uzima državljanstvo i menja ime i prezime. Takva situacije je u SAD, Kanadi, Australiji, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj, zemljama Skandinavije i u Nemačkoj, gde je 150.000 naših pristalo da budu Švabe. „Novosti“ su anketirale dvadesetak srpskih aktivista širom sveta: zašto naši ljudi u rasejanju sve manje govore da su Srbi i zašto gube nacionalni identitet?

DRŽAVA JE DOZVOLILA

Aleksandar Vlajković, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, kaže:- Mi kao država i narod nismo imali snage da se odbranimo od neistina koje su drugi širili o nama. Država je dozvolila da nas ponižavaju i nije imala mnogo mogućnosti da se odupre svetskim moćnicima i satanizaciji. Nismo kao drugi narodi dovoljno razvijali svest o nacionalnom ponosu i da, ako se čovek odrekne sopstvene nacije, time gubi identitet.

– U zapadnom svetu Srbija i danas ima loš imidž i mnogi naši ljudise stide da kažu da su Srbi. Neki ovde uFrancuskoj se boje da ih država ne osudi za ono što nisu uradili, a da ih komšije i kolege na poslu ne gledaju kao da su ubice ili zločinci- priča Stevan Nikolić iz Francuske. Koliko je i danas demonizacija Srba snažna, posvedočio nam je Boris Maksimović iz Norveške, koji se ličnokao lider srpske organizacije mnogo puta suočio sa nacionalnom netrpeljivošću. Čak i kada su ga albanski nacionalisti napali, Norvežani nisu hteli da ga zaštite – jer je Srbin.

– U Norveškoj nije poželjno biti Srbin. Naši ljudi često na pitanje odakle su, izbegavaju da odgovore ili govore da su „iz bivše Jugoslavije“ ili „sa Balkana“. Bilo je slučajeva da su Srbi uzeli norveška imena i prezimena pravdajućise da će tako lakše dobiti posao islično, a zapravo skrivaju nacionalni identitet – objašnjava Maksimović.

U Kanadi, kako nam javlja Mirko Stokanović, srpski novinar, naši ljudi na poslu sa kolegama ćaskaju o svemu i svačemu, ali izbegavaju bilo kakvu priču o postojbini i ne pominju srpsko poreklo. Zato je poslednji popis stanovništva Kanade pokazao je da ima Srba, Jugoslovena, ali i Šumadinaca, Sremaca, Vojvođana i, kako jenavedeno – „ljudi bez porekla“.

U Australiji je 98,3 odsto Srba uzelo novo državljanstvo, jer, kako su se izjasnili, smatraju da je „srpstvo primitivno“ ili da „etnička pripadnost nije bitna“. Naši sagovornici iz Švedske, aktivista Borivoje Gajić i njegova supruga Ljiljana smatraju da sve useljeničke zemlje normalno teže da asimiluju strance, ali da se naša država Srbija tome ne suprotstavlja nikakvim nacionalnim programom.

Srbi danas u mnogim zemljama prosto nestaju. Nekad najvećisrpski grad u inostranstvu, Čikago, danas ima samo 55.000 popisanih Srba. Osam najvećih srpskih parohija Srpske pravoslavne crkve, sem u vreme Božića i Vaskrsa, zvrje prazne.

NACIONALNI IDOLI

Pitali smo šta da se uradi da Srbi u rasejanju ne nestanu? Miodrag Kreculj, delegat Skupštine dijaspore iz Minhena, predlaže da RTS u programima za mlade Srbe u inostranstvu naučne, umetničke i sportske popularne ličnosti predstavlja kao nacionalne idole. Dr Miroslav Božilović iz Detroita kaže da snažan ekonomski razvoj može u Srbiji da stvori uslove da joj narod u tuđini bude privrženiji i da se više vraća otadžbini.

Check Also

Vidovdanski virtuelni skup predstavnika srpske dijaspore iz SAD

Predstavnici srpske dijaspore iz Sjedinjenih Američkih Država okupili su se na virtuelnom skupu kako bi …