Dobar srpski brend u Rumuniji

U okviru manifestacije „Dani srpske kulture“, u Temišvaru je, u svojoj prvoj zvaničnoj poseti boravila direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, dr Slavka Drašković, koja se tom prilikom sastala i sa srpskim poslovnim ljudima u Rumuniji.

Direktorka je sa svojim saradnicima iz Kancelarije, Milanom Lalovićem i Zvonkom Šoševićem, učestvovala na okruglom stolu o “Mogućnostima ekonomske saradnje srpskih privrednika iz Rumunije sa Srbijom“, kome su svoj doprinos dali članovi Srpskog biznis kluba u Rumuniji: Milica Pljoskar („Tekstilna industrija“), Radoslav Stojković (privatni preduzetnik), Željko Kirin („Gasprom Rumunija“), Miodrag Mirkov („Građevinski materijali“), Željko Adžić („Biznis link“), Željko Todorov („Danubius import“), Milovan Pavlov (Institut za kukurus „Zemun polje“) i Nikolaje Gajta („Blu Bel“). Oni su predstavili svoja preduzeća i izrazili veliko interesovanje za saradnju s maticom, ali su istovermeno ukazali i na prepreke koje trenutno postoje u trgovini sa Srbijom.

Direktorka Kancelarije je na sastanku sa generalnim konzulom u Temišvaru Lazarom Manojlovićem i srpskim privrednicima naglasila da je prijatno iznenađena koliko srpski konzulat u Temišvaru dobro sarađuje sa poslovnim ljudima. Ona je istakla da su privrednici u Rumuniji dobar srpski brend i da će Kancelarija pomoći u njihovom povezivanju sa privrednim komorama u Srbiji.

„Dijaspora može da bude brend i da pomogne Srbiji u brendiranju zemlje. Srpski privrednici u Rumuniji su pravi primer za to. Kancelarija će raditi na povećanju privredne, ali i kulturne saradnje sa dijasporom, kao i na njenom informisanju jer iz informacije potiče svaki drugi dobar poslovni odnos“, naglasila je Slavka Drašković.

Vladina Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, osnovana je pre tri meseca kao legitimni naslednik predhodnog Ministarstva za dijasporu.
Drago mi je što je moja prva zvanična poseta od kako sam postavljena na čelo ove institucije, upravo ovde ,u prijateljskoj i dobrosusedskoj Rumuniji. Srpska zajednica u Rumuniji godinama važi za jednu od najorganizovanijih i najvrednijih organizacija u zemljama regiona, a jedna je od najaktivnijih u srpskom rasejanju, rekla je direktorka Slavka Drašković.

Zadatak države Srbije i Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je suštinsko jačanje veza sa dijasporom i neće biti formalnog i „kozmetičkog“ uključivanja dijaspore u procese u matici. Dijaspora hoće uticajnu i snažnu Skupštinu dijaspore i Srba u regionu. Radimo na tome i to nam jedan od prvih prioriteta, naglasila je Direktorka, podsetivši da je Strategija za dijasporu izrađena, ali da do danas nije okončana izrada Akcionog plana za njeno sprovođenje. Izradom Akcionog plana i uključenjem resornih ministarstava u njegovu izradu Strategija će dobiti praktični značaj a to je važan deo plana rada Kancelarije, rekla je Direktorka.

Srbi su na iskušenjima u gotovo svim zemljama regiona. Mora se snažnije raditi na poboljšanju njihovog položaja. Po poslednjim izveštajima se vidi da se položaj Srba u regionu čak pogoršava. Moji prvi susreti koje sam imala su bili sa Srbima iz Crne Gore i Srbima iz Slovenije.Oni osećaju da im je položaj dramatičan i mole državu da utiče. Kancelarija će biti poluga da se ova pitanja postave pred zvaničnike zemalja u regionu. Rumunija, kao pozitivan primer u regionu, ima razumevanja po pitanju poštovanja prava manjinskih zajednica, ali mi i dalje nastojaćemo da poboljšamo položaj naših sunarodnika koji žive u Rumuniji, istakla je Direktorka.

Pošto su investicije i doznake različita kategorija sredstava, ne možemo očekivati da dijaspora jednu kategoriju zameni drugom. Ono na čemu se može raditi i na čemu ćemo raditi jeste da se investicije povećaju, nezavisno od doznaka. Dok smo u doznakama najvelikodušnija nacija, među prvih pet od ukupno 189 dijaspora po istraživanju Svetske banke, po investicijama smo među poslednjih tri. Postoji nekoliko modela pomoću kojih se ovo može raditi i mi ne treba da izmišljamo ništa već da primenimo uspešne modele kao što je model meksičke dijaspore. Ovaj model uključuje lokalnu zajednicu u zajedničko investiranje i razvoj kraja iz koga su potekli. Jedan deo doznaka može na ovaj način i da se pretvori u investicije jer će neko radije dati svom radno sposobnom rođaku da otvori radno mesto pa da posle od toga dobija, nego da mu šalje svakog meseca za potrošnju, objasnila je Slavka Drašković.

Da je sastanak sa direktorkom Kancelarije za dijasporu bio veoma koristan i da se razgovaralo o vrlo konkretnim stvarima, mišljenje je i generalnog konzula Srbije Lazara Manojlovića.
„Pričali smo o tome šta su poslovni Srbi ovde uradili na povezivanju i traženju novih puteva saradnje sa našim kompanijama i asocijacijama. Kao dobar primer istakao bih osnivanje regionalne Agencije za razvoj „Biznis link“, koja može i treba da posluži matici da se dijaspora poveže na globalnom planu. Radimo na uvozu srpskih proizvoda u Rumuniju, ali i na privlačenju kapitala italijanskih i nemačkih privrednika u Srbiju“, rekao je konzul Manojlović posle sastanka sa direktorkom Kancelarije i privrednicima.

Pozitivan primer u regionu

Nakon sastanka sa privrednicima, direktorka Kancelarije je posetila Savez Srba u Rumuniji (SSR) gde je razgovarala sa predsednikom SSR Ognjanom Krstićem i kandidatom Saveza za poslanika u rumunskom parlamentu dr Slavomirom Gvozdenovićem.

Delegacija Kancelarije se istom prilikom sastala i sa gradonačelnikom Rešice Mihajom Stepaneskuom koji je potvrdio odličnu saradnju sa gradovima iz Srbije u okviru raznih IPA projekata. On je obavestio članove srpske delegacije da u Rešici živi veliki broj Srba i da su lokalne kulturne manifestacije nezamislive bez pomoći Srbije i njenih estradnih umetnika.

Posetu krovnoj organizaciji Savez Srba u Rumuniji, direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, iskoristila je i da obiđe Srpsku kuću, koja je stecište kulturnog i javnog života. Govoreći o statusu Srba u Rumuniji, ona je istakla da je Rumunija pozitivan primer u regionu i da ima razumevanja po pitanju poštovanja prava manjinskih zajednica, kao i da srpska zajednica u toj državi godinama važi za jednu od najorganizovanijih i najvrednijih organizacija u zemljama regiona.

„Danima srpske kulture“ prisustvovalo je više stotina naših sunarodnika i brojni ugledni gosti i zvanice iz javnog i kulturnog života Rumunije i Srbije, a posetu ovoj manifestaciji direktorka Kancelarije okončala je prisustvom „Slavskom koncertu“ AKUD Mladost i drugih kulturnih društava.

Učesnici okruglog stola „Mogućnosti ekonomske saradnje srpskih privrednika iz Rumunije sa Srbijom“, srpski privrednici iz Rumunije:

Ime i prezime
Firma, kompanija
Veb adresa
I-mejl
Željko Adžić
Biznis link
Željko Todorov
Danubius import –
vlasnik
Dr Milovan Pavlov
Institut za kukuruz „Zemun polje“ – Direktor Sektora semenarstva
Miodrag Mirkov
Građevinski materijali
Željko Kirin
Gasprom njeft Rumunija – izvršni direktor
Gajta Nikolaje
Blu Bel – eksport import
Milica Pljoskar
UTT Tekstilna industrija – vlasnica

Check Also

Gujon o Oluji: Ne smemo da zaboravimo 1.881 ubijenog Srbina i 220.000 prognanih

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon je izjavio da …