Filip Filipi i “28.jun” : Moćno ime, moćne organizacije

Izvor: Toronto Novosti

Što se tiče naše popularnosti, ja bih rekao da u poređenju sa potrebom za ovakvu inicijativu, nemamo dovoljno članova. Uspesi koje smo postigli do sada su rezultat usmerenosti, napornog rada, sreće i sposobnosti da ostanemo fokusirani, koja se graniči sa mazohističkom, uprkos beskrajnim preprekama koje se javljaju kao nepisano pravilo kad je u pitanju pokušaj sloge jednog naroda poput srpskog, kaže Filip Filipi, predsednik organizacije “28.jun”.

Izabrali ste neobično ime za naziv vaše organizacije. Zašto baš “28. jun”?

– Za Srbe je 28. jun najvažniji dan u godini.Čak i pre nego što smo primili Hrišćanstvo, to je bio praznik staroslovenskog boga rata. Kasnije je to postalo Vidovdan i mnogi heroički događaji, poput bitke na Kosovu i atentata na Franca Ferdinanda od strane Gavrila Principa, dogodili su se na taj dan. Ideja da koristimo datum kao ime, smo dobili od Pokreta 26. Jul, revolucionarne organizacije koju su pokrenuli i vodili Fidel Kastro i Če Gevara. Želeli smo da imamo moćno ime koje bi nas odvojilo od ostalih, i mislim da je 28. jun bio savršen izbor.

Ko je došao na ideju o njenom osnivanju i kako je za tako kratko vreme okupila toliko članova i sredstava?

– Oduvek sam želeo da doprinesem i učestvujem u organizaciji koja se bori protiv nepravde što srpski narod trpi. Isprva sam očajno tragao za organizacijom koja već postoji, ali pošto nisam mogao ništa da nađem, i pošto se tad dogodilo da je KFOR pucao na nenaoružane civile, shvatio sam da moram ja sam nešto da pokrenem. Što se tiče naše popularnosti, ja bih rekao da u poređenju sa potrebom za ovakvu inicijativu, nemamo dovoljno članova. Uspesi koje smo postigli do sada su rezultat usmerenosti, napornog rada, sreće i sposobnosti da ostanemo fokusirani, koja se graniči sa mazohističkom, uprkos beskrajnim preprekama koje se javljaju kao nepisano pravilo kad je u pitanju pokušaj sloge jednog naroda poput srpskog.

Čime se vi bavite i koliko vam vaš poziv pomaže u okupljanju članova?

– Trenutno sam najviše fokusiran na 28. jun i na master studije, ali sam se bavio i muzikom, što je itekako doprinelo uspehu 28. juna. Mediji generalno brzo reaguju na priče vezane za muziku i druge vrste javnog izlaganja umetnosti, pa smo prvi projekat “Boj za Kosovo” započeli donacijom čitavog profita jedne moje pesme u ovu svrhu. Ta priča se kroz medije ubrzo plasirila i ovo je naravno pomoglo da se pročuje za novu organizaciju. Kontakti koje sam uspostavio širom sveta zbog muzike su takođe doprineli globalnoj svesti o organizaciji za ovako kratak period. Pored toliko humanitarnih udruženja, vi ste sa 28. junom napravili pravo čudo. Skupljeno je preko 1,5 milion dolara humanitarne pomoći.

U čemu je tajna vašeg uspeha?

– Srba van Srbije ima isto toliko koliko u samoj državi. Postoji tendencija u dijaspori za većim patriotizmom, i ono što im je trebalo, jeste platforma koja bi im omogućila da pomognu svojoj rodnoj zemlji. Cilj 28. juna jeste da ima ulogu te platforme. Sarađujemo sa mladima, ciljna grupa koja je ranije bila nedostupna. Imamo striktnu internu organizaciju i ako izvestan član ne doprinosi na bilo koji način, neće biti član dugo. Mi smo perfekcionisti – dizajnirali smo krunu na logotipu dve nedelje, jer smo želeli da bude egzaktna kopija krune cara Lazara. Radimo sa crkvom i imamo blagoslov od mnogobrojnih Vladika, radimo na tome da dobijemo blagoslov od svakog Vladike na svetu. Umesto da se takmičimo sa drugim srpskim organizacijama, mi sarađujemo sa njima, ali što je najbitnije, vide se rezultati našeg rada. Svaki tren volontiranja kao i svaki dinar doniran u 28.jun u potpunosti se iskoristi, ne bi li najefikasnije pomoć stigla našim ljudima kojima je ista potrebna. Naše pošiljke se ne zadržavaju na granicama, niti se gube na putu. Uspeli smo dostaviti kontejner dugačak 12m na Kosovo, iako su mi ljudi koji se bave humanitarnim radom već 40 godina, govorili da nema šanse da se taj projekat realizuje i da nisam normalan. Međutim, samo su polu bili u pravu, jer ja jesam lud da završim ono što započnem, pa čak i ako mi treba 9 meseci za to i da naučim albanski jezik.

Kako kontrolišete da sredstva i pomoć stignu u prave ruke i na pravo odredište?

-Određeni članovi odu na lokaciju gde pošiljka treba da se isporuči, kako bi osigurali upravo to. Za sigurno dostavljanje kontejnera koji treba da stigne u Višegrad ovog januara se na lokaciji pobrinula Vanja Petrović. Ona je osigurala pravilno popunjavanje svih carinskih formulara, da će sva sredstva biti distribuirana i da će sve to pokrivati mediji – jer su manje šanse bilo kakvog “šaranja” kad su prisutni isti. Imamo spisak opreme koju šaljemo iz Amerike koji ponovo pregledamo kada kontejner stigne na destinaciju. Postoji još više izuzetno komplikovanog rada oko dostavljanja i distribuiranja ovakvih pošiljki, što je i najiscrpljujući deo celog procesa, ali smo mi posvećeni da svaki aspekt posla odradimo po najvišim standardima, kako bismo nastavili da ulivamo poverenje u naše donatore i podržavaoce.

Da li je bilo nekih zlonamernih komentara i ako jeste, kako ste reagovali na njih?

-95% komentara na rad je izuzetno pozitivan. Međutim, uvek će se naći izvesni pojedinac koji nastavlja da truje naš narod svojim sebičnim individualizmom, sitnom zlobom, sumnjom baziranom na neinformisanošću i zavidnom prirodom koja potiče iz sopstvene lenjosti i nesposobnosti. Ovakvi ljudi treba da razumeju da smo mi kao organizacija, potpuno neosetljivi na neosnovanu mržnju.

Na koji način prikupljate donacije? Na koji način prikupljate donacije?

-Mi primamo donacije na manifestacijama koje održavamo i kroz “onlajn portale” poput pejpala. Takođe, postavljamo kutije za donacije u srpskim prodavnicama širom sveta i moguće je poslati ček poštom, u zemljama u kojima ima naših članova. Pored toga, prodajemo i opremu na sajtu kao i na manifestacijama.

Šta su vam prioriteti kod odlučivanja kome će pomoć otići? Da li su to privatna lica ili organizacije?

-Mi šaljemo humanitarnu pomoć medicinskim centrima u ugroženim regionima gde žive Srbi. Prioritet nam je da pomognemo što većem broju ljudi, ne fokusirajući se toliko na pojedince, kako bismo izbegli optužbe za pristrasnost. Recimo, kad smo slali garderobu za izbeglički kamp u Višegradu, reklamirali smo tu inicijativu slikom jedne devojčice koja živi tamo. To je proizvelo da neki ljudi požele da doniraju lično njoj garderobu – a šta je sa onom drugom decom koja tamo žive i koja su se možda stidela da izađu pred kameru? Koristimo se ovom formulom rada jer je najhumaniji, najnepristrasniji i najefikasniji način da se pomogne što većem broju ljudi. Štaviše, brinemo se i o tome da pokrijemo sve regione gde ima naših, pa smo projektom “Srpske Zemlje Srpski Rod” organizovali da se pošiljke upute ka Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Krajini i Kosovu.

Imali ste do sada nekoliko kulturnih dešavanja humanitarne prirode, kakva je bila koncepcija i šta to planirate za sledeći mart u Torontu?

-Za sad smo održali manifestacije prikupljanja sredstava u preko 30 gradova, a cilj nam je da se iste održe u oko 120 gradova širom sveta, gde ima priličnih srpskih zajednica. Manifestacija koju planiramo u martu u Torontu, zajedno sa produkcijom (AE Productions) biće jedna od najvećih događaja, ako ne i najveći, koji će se održati u svrhe ovog projekta. Mi računamo na podršku iz okoline Toronta i šire i pozivamo sve koji su u mogućnosti, da nam se pridruže u martu i da nastave da podržavaju naš rad!

Razgovarala: Ksenja Vučević, Toronto

Check Also

Gujon: Pozivamo Srbe s imovinom u FBiH da se jave kancelarijama za pravnu pomoć

Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijsporom i Srbima u regionu, rekao je, gostujući …