Gradićemo jače veze

izvor: Večernje novosti

Direktorka Kancelarije za dijasporu Slavka Drašković o planovima za povezivanje naših sunarodnika s maticom: Iz rasejanja šalju oko tri milijarde evra, a toliko bi mogli i da ulože u zemlju.

foto: Večernje novosti

DIJASPORA je naš stalni ambasador u svetu i to ćemo iskoristiti za promociju ekonomskog potencijala Srbije. Naši ljudi u inostranstvu pomoći će nam da predstavimo našu kulturu i turističke destinacije. Od rasejanja očekujemo pomoć u radu s novim tehnologijama. Zbog toga ćemo napraviti poslovnu mrežu dijspore, a naše naučnike koji rade u svetu povezivaćemo s kolegama u matici.

Ovo je samo deo planova Kancelarije za dijasporu Vlade Srbije, koje najavljuje njena direktorka Slavka Drašković. Posle šest meseci na čelu ovog tela, ona za “Novosti” ističe da su pomaci napravljeni, ali da je njihov stalni zadatak jačanje veza s našim ljudima u rasejanju.

Hoće li najavljena promena Zakona o dijaspori i Srbima u regionu pomoći povezivanju Srbije s našim sunarodnicima?

– Promenom zakona Kancelarija će dobiti nove nadležnosti u oblasti informisanja. I brže ćemo reagovati na potrebe naših ljudi. Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja se pokazala nefunkcionalnom, biće ojačana. To znači da će delegati biti obavezni da nas jednom godišnje informišu o problemima i važnim pitanjima srpske zajednice u zemljama u kojima žive, ali i predlažu rešenja.

Novina je i da će u redovnom zasedanju Skupštine dijaspore prvi put zvanično učestvovati i predstavnici republičkog parlamenta. U planu je i formiranje Saveta za dijasporu i Srbe u regionu, kojem će predsedavati predsednik republike, a čiji će članovi biti premijer, ministri i predsednik Skupštine Srbije.

Kada će se te izmene naći na dnevnom redu parlamenta?

– Ako ne bude čekanja zbog prioritetnih pitanja, moguće je da će se izmene zakona naći pred poslanicima već krajem maja ili početkom juna.

Da li će posle donošenja Akcionog plana, koji se čeka od 2011. godine, Srbija imati više koristi od svojih ljudi u inostranstvu?

– Bez koraka koje predviđa ovaj dokument, a koji se odnosi na to šta ćemo tačno i kako raditi da bismo sproveli strategiju, ona će biti kao i dosad – mrtvo slovo na papiru. Akcioni plan jedini je put da se stvarno koristi kapacitet naše dijaspore. [blockquote_left]Odgovori na jednom mestu

Koje informacije će naši ljudi iz sveta moći da dobiju u Kancelariji za brze odgovore, čije osnivanje najavljujete?
– Oni će moći da se informišu o svemu što ih zanima – državljanstvu, ličnim dokumentima, investicijama, statusnim pitanjima… Odgovore će od nas, ili drugih državnih organa, dobijati za najduže nedelju dana. Pitanja će moći da se šalju i preko elektronskog upitnika na sajtu naše Kancelarije.[/blockquote_left]

Naši ljudi često zameraju Srbiji da je gluva za njihove probleme. Može li da se poboljša ta komunikacija?

– Dijalog države i naših ljudi mora da bude bolji, naročito što je u prošlosti često ličio na razgovor gluvih telefona. Već je uspostavljen kontakt s mladim visokoobrazovanim ljudima, naučnicima i biznismenima u svetu koji nisu bili dovoljno povezani sa maticom. Jedino oni mogu da pokrenu našu zemlju. Zbog njih smo pokrenuli elektronski bilten koji se šalje na 4.000 adresa. Samo preko društvenih mreža za tri meseca uspostavili smo vezu sa oko 10.000 ljudi.

Dijaspora šalje veliki novac, ali retki su oni koji investiraju u svoju zemlju…

– Srpska dijaspora ima potencijal da investira najmanje onoliko koliko i šalje rođacima i prijateljima kroz doznake – oko tri milijarde evra. Da bi se to dogodilo potrebni su uslovi za investiranje. Radimo na podsticanju otvaranja malih i srednjih preduzeća kroz koncept zavičajnih udruženja i njihovo povezivanje s lokalnim zajednicama. Informacije govore da ljudi u svetu ulažu oko 90 odsto novca u svoj zavičaj. Zbog toga su otvorene kancelarije za dijasporu u Kruševcu i Nišu. I projekat “Zaposlimo Srbiju” započet je pravljenjem baze potencijalnih projekata i kapaciteta lokalnih zajednica.

Pozicija Srba u regionu daleko je od idealne. Da li država dovoljno radi na poboljšanju položaja svojih sunarodnika u susednim zemljama?

– Do sada to nije bio slučaj. Poboljšanje položaja Srba u regionu jedan je od prioriteta ove vlade, a na ovom poslu uključili smo i Skupštinu i službe predsednika republike. U tom cilju bilo je i nedavno javno slušanje na temu položaja naših sunarodnika u susedstvu, kao i sastanak Saveta za Srbe u regionu, kojem je predsedavao predsednik Nikolić.

Gde je situacija najalarmantnija?

– Pozicija Srba u regionu se razlikuje od zemlje do zemlje. Hrvatska je primer zemlje u kojoj je, uprkos zakonima koji štite manjine, položaj Srba veoma loš. Zakoni o manjinama tamo se ne sprovode, a zabrinjava i češća pojava govora mržnje kod dela zvaničnika. Srbima iz Hrvatske, ali i u drugim zemljama regiona, prenela sam poruku da je potrebno da nastupaju jedinstveno i prema matici, ali i prema zemlji u kojoj žive. Nesloga je problem sa kojim se suočavamo širom rasejanja.

Check Also

Gujon se sastao s gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon sastao se s …