Vlada pokazuje veliku brigu i ulaže mnogo za naš narod izvan matice, a za 2023. na predlog predsednika Aleksandra Vučića uprava je dobila tri puta veći budžet za Srbe u regionu
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon nada se da su rezultati njegovog rada vidljivi. Ovaj francuski humanitarac čije srce kuca za Srbiju ističe da su on i njegovi saradnici iz uprave neprestano obilazili srpski narod širom regiona i dijaspore i da su finansirali mnogo projekata.
– Mi kao uprava sprovodimo politiku predsednika i vlade povodom pitanja dijaspore i Srba u regionu. Moram da kažem i da Vlada Srbije zaista pokazuje veliku brigu za naš narod izvan matice jer, nezavisno od delatnosti naše uprave, ulaže mnogo za Srbe u okruženju i rasejanju. Za 2023. na predlog predsednika Aleksandra Vučića uprava je dobila tri puta veći budžet za Srbe u regionu. U Srbiji sve više ljudi prepoznaje važnu ulogu dijaspore, ne samo na ekonomskom, već i na kulturnom, demografskom i političkom nivou. Takođe, primamo predstavnike srpskih udruženja na sastanke kod nas kako bismo se upoznali s njihovim problemima i nalazimo rešenja – kaže Arno Gujon.
Na kakve prepreke ste nailazili?
Pošto dolazim iz nevladinog sektora, uložio sam popriličan napor prvih godinu dana da savladam procedure i da se prilagodim. Primera radi, kada su se ranije dešavale krizne situacije, mogao sam odmah kao predsednik humanitarne organizacije da opredelim novac na goruće mesto, sednem u auto i idem na lice mesta. S druge strane, ovde kao direktor u upravi da bih usmerio donaciju tamo gde je potrebna, moram da raspišem konkurs, to je duga procedura s rokovima, komisijama itd. A da bih putovao u regionu ili dijaspori moram da dobijem potpise od ministara spoljnih poslova, finansija, čak i predsednice vlade. Razumljivo je da to zahteva više vremena i truda u proceduralnom smislu. Državna institucija je velika mašinerija koja se sporije pokreće, ima svoja pravila, uvezana je s drugim institucijama. Ali dobro je da ono što uradite postaje deo sistema i ima dalekosežnije rezultate. Nijedna nevladina organizacija ne bi mogla da uradi ono što smo kao uprava pokrenuli u prethodnom periodu, poput otvaranja škola u svetu ili zaštite imovine Srba iz Federacije BiH.
Kako ocenjujete stanje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji?
Srbi dvadeset tri godine žive u enklavama koje su zatvori na otvorenom i van kojih se ne osećaju slobodno i bezbedno, a s najnovijim tenzijama ovo je samo još izraženije. S Kurtijevom agresivnom politikom i prava Srba na severu su sada ugrožena. Ako on preuzme sever, Srbi će i tu živeti u getima.
Srbi su svakodnevno na meti ekstremista?
Srbi s KiM pretrpeli su mnogo toga. Stalno su na meti ekstremista koji ih napadaju, te su morali da nauče kako da žive, gde smeju da idu, gde ne smeju, gde smeju da govore na srpskom, a gde ne. Na primer, u Đakovicu za Vaskrs skoro više niko ne ide, jer se svake godine dešavaju incidenti i napadi na Srbe hodočasnike. Ne možete da govorite srpski u Srbici, u Dečanima, Đakovici, delovima Prištine i mnogim drugim mestima. Srbi bivaju osuđeni zbog izgovorenih reči, dok slobodarska Evropska unija ćuti na to. Živeti u takvim uslovima je nezamislivo za savremenog čoveka ali to je realnost u centru Evrope u 21. veku i o toj realnosti retko ko svedoči.
Kako ste konkretno pomogli Srbima na Kosovu i Metohiji?
Srbima na Kosovu i Metohiji pomaže moja humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo” koju sam osnovao u Francuskoj 2005. Finansirali smo projekte u vrednosti više od šest miliona evra, organizovali 45 konvoja humanitarne pomoći, u kojima smo delili hranu, novu obuću i odeću. Izgradili smo desetak farmi, mlekara, fabrika za pasterizaciju voća i povrća po enklavama. Svake godine finansiramo samoodržive projekte, delimo stoku i plastenike kako bi ljudi živeli od svog rada a ne od pomoći. „Solidarnost za Kosovo” godišnje izdvaja više od 100.000 evra za renoviranje škola na KiM. To je jedan od naših prioriteta zato što su škole u izuzetno lošem stanju, a to je ujedno i mesto gde deca provode najviše vremena. Do sada smo renovirali 44 škole širom Kosova i Metohije. Dok razgovaramo priprema se naš tradicionalni božićni konvoj tokom kojeg deset volontera iz Francuske deli paketiće deci, školski pribor, odeću ali i aparate za domaćinstvo i slične potrepštine.
Kakav je položaj Srba u Bosni i Hercegovini?
Pored podrške kulturnim projektima za očuvanje srpskog jezika, pisma i tradicije, uprava je podržala održive projekte za najugroženije Srbe u federaciji, u Bosanskom Petrovcu, Bosanskom Grahovu i u Posavini, gde smo pomogli kupujući stoku i poljoprivredne mašine. Pokrenuli smo takođe kampanju informisanja prognanih Srba iz federacije preko naših ambasada, udruženja, crkava i na društvenim mrežama, kao i osnivanje Kancelarije za pravnu pomoć Srbima iz federacije u Beogradu, jer su u procesu usklađivanja zemljišne knjige i katastra mogli da ostanu bez svoje imovine u Federaciji BiH. Kao rezultat imamo 10.000 pokrenutih pravnih postupaka, čime će više od 57.000 hektara zemlje ostati u srpskom vlasništvu.
Kako ste pomogli srpsku dijasporu?
Projekti u dijaspori su raznovrsni, a uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu podržava sve one čiji je cilj očuvanje jezika, identiteta i kulture. Otvorili smo 23 nove dopunske škole od Rusije, Malte, Holandije do Austrije, Španije i Portugalije. U našim školama deca uče jezik, ali i o kulturi, istoriji, upoznaju sa drugom decom, koja takođe govore srpski. Zato su nam važne.
Šta je sledeće u vašem fokusu?
Naš fokus sledeće godine su Južna i Severna Amerika. Tamo su potrebe ogromne. Imamo kontakte sa našim ljudima koji žive u tim zemljama. Radimo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, jer se nova škola, godinu dana posle pokretanja, priključuje sistemu tog ministarstva. Imamo projekte koje smo radili sa crkvama jer se u njima okuplja naša dijaspora svuda u svetu. Takođe, podržali smo mnoge kulturne, pre svega folklorne, manifestacije i pomogli u nabavci narodnih nošnji. Za Srbe, folklor je više od igre, ima važnu ulogu u očuvanju identiteta naroda.
Da li se menja mišljenje Francuza prema položaju Srba na KiM?
Već 17 godina preko „Solidarnosti za Kosovo” izveštavamo o situaciji, organizujemo posete za novinare i parlamentarce, izdajemo knjige, stripove, časopise i dokumentarce, da bi svet video kako žive Srbi u centru Evrope. Mislim da se stvari menjaju. Srbija je na strani istine i pravde, situacija je malo bolja nego ranije, ali je negativna propaganda i dalje prisutna, jak je proalbanski lobi, ipak, možemo lakše da se borimo protiv njega nego pre.
Da li vaša humanitarna organizacija i dalje radi?
Da, organizacija radi, imamo 30 vrednih volontera, više od 12.000 donatora, što znači da toliko francuskih porodica redovno daje priloge za projekte koje realizujemo u enklavama na Kosovu i Metohiji. Kada su mi zabranili ulazak na Kosovo i Metohiju, morali smo da se reorganizujemo. Moja supruga se takođe angažovala i dosta pomaže. Imamo dobru saradnju s Eparhijom raško-prizrenskom. Kada sam prihvatio da budem direktor uprave, znao sam da će organizacija moći da nastavi da radi.
Kakav je vaš odnos s predsednikom Aleksandrom Vučićem?
Imamo dobar odnos, predsednik Vučić mi je ukazao veliko poštovanje kada je pre dve godine predložio da me vlada imenuje na mesto direktora. Rado sam prihvatio njegov predlog jer izuzetno poštujem hrabru politiku koju vodi uprkos teškim vremenima u kojima živimo. Odgajen sam u kultu generala Degola, koga je izuzetno poštovao i uvek podržavao moj deda Žilber, a koji je vodio nezavisnu francusku politiku kad to nije bilo nimalo jednostavno. U Srbiji, današnji Degol je Aleksandar Vučić.
Kakvu saradnju očekujete s ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem?
Očekujem dobru saradnju s ministrom Ivicom Dačićem. On je političar ogromnog iskustva koji je politički preživeo različite epohe i siguran sam da ću mnogo naučiti iz saradnje s njim. Što se same uprave tiče, važno je što smo deo Ministarstva spoljnih poslova, jer sarađujemo na dnevnom nivou sa svim našim ambasadama i konzulatima. Oni su naše uši i oči na terenu, uvek u kontaktu s našim građanima gde god da žive.
Sa Kosova sam proteran bez obrazloženja i roka
Da li možete da uđete na Kosmet?
Ne, već četiri godine, otkad su me pripadnici kosovske policije uhapsili na administrativnom prelazu, ispitivali nekoliko sati u nekom kontejneru kod Merdara i, uz pretnje, uručili mi papir na kojem piše da mi je zabranjen ulazak na Kosovo jer sam na spisku nepoželjnih osoba. Nema obrazloženja, nema roka. Od tada se sudimo ali samo me šetaju od suda do suda.
Izvor: Politika
