,,Izbrisani“ državljani Slovenije uskoro do svojih prava

Oko 10 hiljada ,,izbrisanih“ građana Slovenije, predlogom zakona o nadoknadi štete, trebalo bi da dobije nadoknadu u iznosu od 40 evra za svaki mesec u statusu izbrisanog.

Krajem jula 2013. godine, Vlada Republike Slovenije je usvojila Predlog zakona o nadoknadi štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnog prebivališta i uputila ga Državnom zboru na dalji postupak. Zakon predviđa nadoknadu štete samo onim licima koja su u međuvremenu rešila svoj status odnosno stekla slovenačko državljanstvo ili stalno prebivalište. Ovim predlogom zakona predviđena je materijalna nadoknada štete u iznosu od 40 evra za svaki mesec u statusu izbrisanog. Ukoliko pojedinac ne bude zadovoljan ovim paušalnim iznosom postoji mogućnost da vodi parnični postupak u kome će dokazivati objektivni obim štete. Postupak ne sme trajati duže od tri godine. Razmatranje zakona u slovenačkom parlamentu očekuje se u septembru 2013.

Ustavni sud Republike Slovenije je još 2003. godine, proglasio neustavnim zakon iz 1992. kojim se zahteva od građana Slovenije sa stalnim prebivalištem u Sloveniji, a sa državljanstvom drugih jugoslovenskih republika, da se izjasne kao stranci. Ova odluka Ustavnog suda postala je tada predmet spora između opozicije i vlasti.

Slovenački Državni zbor je tek 8. marta 2010. godine usvojio izmene i dopune zakona o rešenju statusa ,,izbrisanih“ i to na insistiranje Evropske unije, tačnije Komiteta ministara Saveta Evrope. Ovim zakonom predviđen je trogodišnji rok (do 24. jula 2013.) za pokretanje procedure rešavanja statusa državljanstva i stalnog boravka ,,izbrisanih“. Na osnovu prošlogodišnje (2012) presude Evropskog suda za ljudska prava svi oštećeni imaju pravo na nadoknadu pod uslovom da do 24. jula 2013. podnesu molbu za povraćaj prava na stalni boravak, u slovenačkoj upravnoj jedinici ili u stanici policije.

Disolucijom SFRJ, 1992., došlo je i do mnogih neželjenih posledica među kojima je i jedan čin Vlade Republike Slovenije. Naime, Republika Slovenija je 1992. izbrisala 25.671 lice iz registra državljana. Neki su proterani van granica Republike Slovenije, drugi su ostali da žive ilegalno. ,,Izbrisani“ su tako postali imaginarna kategorija koja nema pravo na rad, socijalnu zaštitu, zdravstveno osiguranje, penziju, lične dokumente, političko delovanje. Postali su ilegalci u stalnom strahu od policijske kontrole i mogućnosti deportacije van granica Republike Slovenije. Život svakog od ovih ljudi predstavlja ličnu dramu koju ne može nadoknaditi nikakva materijalna odšteta. Slovenija je na ovaj način grubo prekršila osnovna ljudska prava, a do danas nije snosila odgovornost za taj postupak. Takođe, Slovenija je do sada dva puta odbila formiranje komisije koja bi se bavila pitanjima kako je uopšte došlo do brisanja i po kom osnovu. Napori da se ovo sporno pitanje reši i dalje traju i zahtevaju ozbiljnu analizu i posvećenost, a pre svega dobru volju da se pronađu rešenja koja bi zadovoljila sve strane u sporu.

Videvši ovo kao neponovljivu priliku, organizacije ,,Civilne inicijative izbrisanih stanovnika Slovenije“ i ,,Civik Link“ su apelovale na pojedince da se prijave kako bi ostvarili svoja prava, čak iako nemaju sva potrebna dokumenta. Ukoliko su pojedinci koji su izgubili ova prava preminuli, pravo na nadoknadu imaju njihovi potomci. Materijalne odštete bi trebalo da budu između 10 i 27 hiljada evra. Nažalost, ova inicijativa nije u dovoljnoj meri medijski propraćena pa je realno očekivati da mnogi ,,izbrisani“ neće ostvariti svoja prava jer su slovenačke vlasti bile decidne u stavu da neće biti naknadnih rokova za podnošenje molbi.

Procena slovenačkih organa je da bi pravo na nadoknadu trebalo da ostvari oko 10 hiljada ,,izbrisanih“.

Vladina Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pratiće redovno proces donošenja zakona i obaveštavati o eventualnim naknadnim rokovima za podnošenje molbi i mogućnostima nadoknade štete.

Check Also

Gujon o Oluji: Ne smemo da zaboravimo 1.881 ubijenog Srbina i 220.000 prognanih

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon je izjavio da …