Između asimilacije i segregacije

U Berlinu je nedavno održano stručno Savetovanje pod nazivom „Srpska dijaspora u Nemačkoj – između asimilacije i segregacije. Savetovanje je organizovao Centralni savet Srba u Nemačkoj, a u njegovom radu učestvovalo je tridesetak predstavnika srpskih udruženja i intelektualaca iz mnogih delova Nemačke, kao i državna delegacija Srbije u kojoj su se nalazili predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić, član Odbora Aleksandra Đurović, i zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Vlajković. Na Savetovanju je učestvovao i ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković, sa saradnicima.

Zašto mi Srbi nismo kao drugi? Pa, kako mi prvi da budemo drugi – zapitao se mr Milan Čobanov, potpredsednik Centralnog saveta Srba u Nemačkoj, koji je u uvodnoj reči konstatovao da imamo mladu dijasporu koja je na pretposlednjem mestu po integrisanosti i koja još živi u uverenju o povratku u otadžbinu.

Dragana Bubulj, buduća doktorantkinja na Univerzitetu u Ludvigzburgu, prenela je zanimljive podatke o migraciji Srba u Nemačku i fenomenu „gastarbajter“. U Nemačkoj živi oko 7 stotina hiljada Srba. Seobe se nastavljaju. Svake godine doseli se 21 hiljada naših ljudi. Porazno je što mali broj naše dece stiče bazično obrazovanje, da svega 11 do 14 odsto završava gimnaziju, a samo 3,5 procenata studira na nemačkim univerzitetima, za razliku od Turaka gde skoro trećina mladih koji žive u Nemačkoj studira. Podjednako veliki problem je i što zanemarljiv broj Srba učestvuje u društveno političkom životu zemlje u kojoj žive. Zbog svega toga iako nas ima puno mi važimo za nevidljiv narod.

Srpski jezik je za našu decu postao strani jezik – ukazala je Mirjana Tanasijević iz Hesena i za to okrivila najpre roditelje, ali i državu maticu. Navela je primer Turaka koji u Nemačkoj zahtevaju da njihova deca, koja uglavnom govore nemački, imaju dvojezičnu nastavu. Međutim, ne samo iz želje da se integrišu u nemačko društvo, nego da govore jezik svojih predaka.

Učesnici savetovanja su posebno ukazali na problem slabe komunikacije između matične države i rasejanja. Jasna Ačkun iz Berlina je posebno govorila da mladi više ne koriste papir već kompjuter i da je Internet već ovladao svetom, pa i našim ljudima kojima su jedini izvor informisanja nove tehnologije – lap top računari i android telefoni. Dragan Vasiljević je takođe ukazao na značaj međusobnog umrežavanja matice i dijaspore, kao i neposredno naših ljudi u rasejanju.
O značaju međusobnog informisanja govorio je Aleksandar Vlajković, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, ukazujući da je novo rukovodstvo uočilo taj problem i da se već uveliko priprema rešavanje tog važnog pitanja u odnosima matice i dijaspore. To je preduslov svih uslova za uspešnu saradnju sa rasejanjem. Važno je da jedni druge uvažavamo i da međusobno komuniciramo – rekao je Vlajković.

Naša Kancelarija želi da uspostavi platformu i portal posredstvom kojih će naši ljudi u svetu na jednoj Internet adresi – Serbia on lajn, pronaći sve ono što ih interesuje iz Srbije i obratno – matica će pronaći sve važno iz rasejanja. Te veze će biti interaktivne – moći ćemo brzo i jednostavno da jedni sa drugima komuniciramo.

Na našem portalu, na kome će centralno mesto zauzimati veb sajt naše Kancelarije i koji će se baviti našim aktivnostima, moći će da se prati tv i radio program iz Srbije, da se čitaju novine iz Srbije, dobijaju sve bitne informacije o poslovnoj saradnji, saradnji u oblasti prosvete i nauke i u mnogo čemu drugom.

Mnogo korisnih sadržaja će biti za naše rasejanje, ali i za one iz matice koji žele saradnju sa dijasporom. Želimo da se umrežimo i da međusobno komuniciramo. Želimo da sve srpske organizacije u dijaspori budu na našem portalu. Želimo da se razgovori koje ćemo organizovati iz naše Kancelarije sa vama u svetu, čuju i vide svuda u svetu i da u njima možete da neposredno učestvujete.

Da bismo mogli da komuniciramo moramo da se međusobno upoznamo i predstavimo. Upravo smo napravili adresar i stvaramo bazu podataka koja će nam to omogućiti.

Želimo da veliku nesreću našeg naroda koji je u velikom broju otišao u svet, pretvorimo u prednost. Neposredna komunikacija pomoći će boljoj saradnji i to treba da bude na obostrano zadovoljstvo. Samo takva saradnja ima smisla i tada je dugoročna.

Portal će imati poseban značaj u očuvanju nacionalnog identiteta i maternjeg jezika naših ljudi u rasejanju. U saradnji sa Ministarstvom prosvete želimo da organizujemo učenje na daljinu. Danas se na taj način završavaju fakulteti i stiču diple sa kojima se može dobiti posao. I mi želimo to. Želimo da organizujemo dopunsku nastavu na srpskom jeziku, koju će pratiti naša deca širom sveta, a kojom je na klasičan način obuhvaćen zanemarljiv broj đaka. Po završenoj školi Ministarstvo će izdavati diplome.

Želimo da organizujemo i učenje srpskog jezika za našu decu i odrasle i za strance. Takođe, imaćemo elektronski bukvar, posredstvom koga će roditelji učiti decu ćirilici i latinici i da čitaju i pišu, a i deca će moći sama da uče.

Obraćajući se učesnicima skupa Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu, ukazao je da Srbija ima jednu od najbrojnijih dijaspora u odnosu na broj građana u matici, navodeći podatak da je četiri miliona u rasejanju, dok je u samoj Srbiji Srba manje od šest miliona. Čotrić je tom prilikom ukazao da je potrebna jedinstvena i snažna krovna organizacija Srba u Nemačkoj, koja će da prevaziđe međusobne podele i obezbedi jedinstveniji nastup naših sunarodnika u najvećoj zemlji Evropske unije.

Na značaj stvaranja krovne organizacije u svakoj zemlji u kojoj u većem broju žive naši ljudi ukazao je i prof. dr Ivo Visković, ambasador Srbije u Nemačkoj. Što je tako krivi su naravi, ambicije i udaljenost, kao i pasivnost srpske intelektualne migracije. Ambasada je želela da u tome pomogne, ali nije uspela. Oni od kojih se to očekivalo više su želeli da se uklope u nemačko društvo i da ostvare lične uspehe, ali ne i u kolektivnom životu Srba – konstatovao je sa žaljenjem ambasador Visković.

Osnivač i počasni predsednik Centralnog Saveta Srba u Nemačkoj prof. dr Stojanka Aleksić je podsetila da je organizacija osnovana 2006. godine i da jedino zastupa interese Srba u nemačkoj Vladi i da bi to trebalo da iskoriste i drugi.

Zaključeno je da je srpskoj dijaspori u Nemačkoj preko potrebna krovna organizacija, da o Centralnom Savetu Srba u Nemačkoj postoji iskrivljena slika o njegovom delovanju, iako je to jedina organizacija koja se na profesionalan način bavi pitanjem integracije naših ljudi u Nemačkoj, da Savet podržava nemačka država i da bi te činjenice trebalo da uvaže i drugi, kako bi se povezivanjem obezbedio veći integritet srpske zajednice i očuvanje srpskog identiteta u Nemačkoj.

Check Also

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Srbija i Republika Srpska  prvi put obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i …