Književno veče u Londonu

Udruženje srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu je organizovalo književno veče pod nazivom „Srpska poezija i proza na engleskom“, održano 2. septembra u Londonu, u saradnji sa Društvom pisaca u izgnanstvu. Učestvovalo je troje srpskih pisaca, Sonja Besford, Vesna Goldsvorti i Nikola Čobić, koji žive u Londonu, a poeziju i prozu pišu na srpskom, engleskom ili na oba jezika.

Udruženje srpskih pisaca u inostranstvu je osnovano 1951. godine u Londonu, okupljajući deo srpske intelektualne elite raseljene po celom svetu. Prvi predsednik bio je Miloš Crnjanski, a doživotni počasni predsednik Slobodan Jovanović, na čiju inicijativu je Udruženje i osnovano. Umetnici i naučni radnici stiču pravo na članstvo u Udruženju 1970. godine i tako ono postaje Udruženje srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu.

Književno veče je otvorila gospođa Dženifer Langer, direktorka Društva pisaca u izgnanstvu, a potom dala reč sadašnjoj predsednici Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu, gospođi Sonji Besford. Publika je te večeri imala priliku da sluša stihove koje čitaju sami pesnici i da sazna koji srpski pisci su na njih najviše uticali. Tako Vesna Goldsvorti izdvaja Miloša Crnjanskog i Danila Kiša. Za razliku od Kiša koji na engleskom govornom području polako stiče zasluženo priznanje i čiji je gotovo celokupni opus preveden na engleski, Crnjanski je znatno manje poznat engleskoj javnosti, iako je upravo on živeo u Londonu. Priznaje da su joj draža Kišova ranija, autobiografska dela i da više puta godišnje čita „Lament nad Beogradom“ Crnjanskog. Vesna Goldsvorti je poznata ne samo u srpskim, već i u svetskim književnim krugovima kao autorka knjiga Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte, Černobiljske jagode i nagrađene zbirke pesama Solunski anđeo. Ovom prilikom prisutnima je pročitala nekoliko pesama iz pomenute zbirke, neke inspirisane akademskim istraživanjem („Rebeka u Makedoniji“), scenama iz Čehovljeve priče „Dama s kučencetom“ („Jalta“) ili pak savremenim Londonom („Popodne u zapadnom Londonu“). Njena ljubavna pesma „Sveske“ uključena je u Antologiju 99 najlepših ljubavnih pesama srpskih pesnikinja od srednjeg veka do današnjeg dana.

Nikola Čobić, pesnik mlađe generacije, osvojio je prvu nagradu na takmičenju koje je organizovalo Udruženje za najboljeg pesnika rodom iz inostranstva, a nastanjenog u Engleskoj. Nagrada se ujedno odnosi na pojedinačnu pesmu kao i na zbirku pesama. Kako sam kaže, piše o svemu što ga inspiriše i mada u Londonu živi preko 20 godina, za svoju poeziju smatra da je po stilu prvenstveno „beogradska“. Često piše o slikama iz gradskog života, pokušavajući da ih predstavi iskreno, bile one lepe ili ružne. Među pesmama koje nam je tokom večeri pročitao bila je i nagrađena, „Duvanske priče“, zatim pesma inspirisana poznatim filmom Taksista kao primer njegove urbane poezije, pesma o porodičnom okupljanju na Badnje veče, kao i jedna ljubavna pesma.

Čobićevi omiljeni srpski pisci su Branko Miljković i Dragoslav Mihailović. Za Miljkovića smatra da je srpski Bajron 20. veka, čija je neosimbolistička poezija za to vreme bila politički nekorektna, pa samim tim i opasna. Čobić je u časopisu Vuk, koji je u jednom periodu uređivao, napisao opsežan članak o Miljkoviću, a ovom prilikom nam je pročitao svoj prevod Miljkovićeve pesme „Između dva dana“. Dragoslav Mihailović je takođe pisao o političkim temama, ali na realističan način. Njegov roman Kad su cvetale tikve Čobić smatra srpskim pandanom Selindžerovog Lovca u raži. Čobić zaključuje da su mnogi najbolji srpski pisci koji su stvarali sredinom prošlog veka bili protiv sistema i vlasti, pa samim tim proganjani i zabranjivani, međutim, upravo ova vrsta iskrenosti njihov rad čini jakim.

Sonja Besford je autorka nekoliko zbirki pesama (Mazno kao šamar, Dolasci i odlasci, Nespojivi prelom), knjige pripovedaka, romana (Lovci vremena i Svedok), pozorišnih i radio drama. Govoreći o svojim omiljenim piscima, navodi da je za razumevanje Milutina Petrovića potrebno dobro poznavanje filozofije, Jungove psihologije, religije i mistika 20. veka. Borislav Pekić, koji je još jedan od Sonjinih literarnih miljenika, takođe je zahtevan pisac, a prevođenje njegovih romana predstavlja poseban izazov. Pre čitanja svoje poezije, Sonja nam otkriva da je za to veče odabrala vedre pesme, pa tako počinje toplim sećanjem na srećno detinjstvo u Beogradu u pesmi „Moja majka, moj otac“. Slede ljubavna, pa pesme „Ponovo živ“, „Moj stari prijatelj“ i „Kad prestanem da te volim“. Sonja nam je za kraj pročitala svoje dve humorističke anegdote zasnovane na događajima iz života sestara.

Nakon zvaničnog dela književne večeri, nastavljen je razgovor sa publikom koja je pokazala veliko interesovanje uprkos visokoj temperaturi u prostoriji, kulturnom hotspotu, kako je neko od prisutnih duhovito i adekvatno nazvao.

Check Also

Gujon o Oluji: Ne smemo da zaboravimo 1.881 ubijenog Srbina i 220.000 prognanih

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon je izjavio da …