Koje su dimenzije dijaspore?

Omladinski centar za demokratiju iz Niša i partner Kancelarija za saradnju s dijasporom Grada Niša predstavili su projekat “Popis srpske dijaspore u državama Evropske Unije, Švajcarske i Norveške“.  Projekat je realizovan uz finansijsku podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

kreculj_popis_2016
Milena Čalić, Vukman Krivokuća, Miodrag Kreculj

Projekat “Popis srpske dijaspore u Evropi (u državama Evropske Unije, Švajcarske i Norveške – zemljama boravka značajnog broja srpskih rezidenata)“ izradio je Omladinski centar za demokratiju iz Niša, u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu Grada Niša, a autor projekta je Miodrag Kreculj. Projekat je sufinansiran na javnom konkursu za sufinansiranje projekata koji je u 2015. godini realizovala Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu,  Ministarstva spoljnih poslova.

Na promociji u prostorijama Uprave govorili su Milena Ćelić, ispred Omladinskog centra za demokratiju, Vukman Krivokuća ispred Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i autor projekta Miodrag Kreculj.

Ističući potrebu za institucionalnim bavljenjem ovim pitanjima, kao i neophodnost određivanja dimenzija dijaspore, Kreculj je izlaganje počeo važnim prethodnim pitanjima za svakog istraživača:

„Ko je srpska dijaspora i kako je definisati, zbog čega je potrebno ustanoviti što tačniji broj njenih pripadnika i koga popisati?“

Autor je ostavio po strani definiciju iz člana dva Zakona o dijaspori i Srbima u regionu jer istraživača, kako je istakao, uvlači u „lavirint pravnih, političkih i istorijskih, kulturoloških i emocionalnih protivurečnosti“. Prema njegovim rečima statusna evolucija države je dodatno komplikovala pronalaženje odgovora, jer se pripadnici srpskog naroda u statističkim zavodima evropskih država i dalje vode na različite načine (jugosloveni, eksju, etnički Srbi, državljani Srbije, …).

U tom smislu Kreculj je, za potrebe studije, kombinujući pojam iseljenik na način kako su ga definisale Ujedinjene nacije (osoba koja živi duže od jedne godine u drugoj zemlji od one u kojoj se rodio), pojam dijaspore koristio na sledeći način:

„Pojam dijaspora odnosi se na srpske državljane sa regulisanim boravišnim, radnim i socijalnim statusom (rezidenata) dužim od godine dana u zemljama boravka i njihove potomke, stalno prijavljene na teritoriji Republike Srbije, biračkim pravom (evidentiranim Jedinstvenim biračkim spiskom) ili zadovoljenjem najmanje jednog od datih uslova uprkos ličnom opredeljenju trajnog boravka van Srbije“.

Nakon što se ograničio na državljane Republike Srbije, Kreculj je koristio podatke statističkih institucija u državama Evropske unije, Švajcarske i Norveške ističući uređenost ovih država i njihovu pouzdanost. Kao rezultat studije prezentovan je podatak da je ukupan broj srpskih državljana u državama Evropske unije, Švajcarske i Norveške 670 514.

Check Also

Gujon sa studentima na proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Studentskom gradu

Od ranog jutra studenti iz Beograda obeležili su Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. …