Matica slabo koristi mogućnosti rasejanja

izvor: Frankfurtske vesti

Nakon nedavno završene Skupštine dijaspore i Srba u regionu, tokom čijeg zasedanja je održan i susret skupštinskog Ekonomskog saveta sa predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora Kancelarije za dijasporu govori za „Vesti“ o problemima u toj oblasti.

[blockquote_left] Tanji novčanici zemljaka

S obzirom na veliku ekonomsku krizu u evropskim zemljama za očekivati je da su tanji i novčanici naših zemljaka, tako da nećemo više moći da računamo na njihov novac u onolikoj meri koliko su slali u prethodnom periodu. Između 2007. i 2012. doznake iz inostranstva kretale su se od 2, 9 milijadri do 3,8 milijardi dolara u regularnim tokovima, a neformalno može se govoriti o još jednoj milijardi. To je ogroman novac koji doprinosi stabilnosti zemlje, ali nažalost ide uglavnom u potrošnju. Naravno, i veliki broj naših ljudi je investirao u maticu, opština Svilajnac je dobar primer, podseća Krivokuća. [/blockquote_left]

Srbija u rasejanju ima veliki potencijal, ali ga slabo koristi, zašto?
– Naši ljudi iz rasejanja su razočarani što im se ne daje značaj koji realno zaslužuju. Stare rane iz prošlosti još nisu zaceljene i ne postoji potpuno poverenje. Tu, pre svega, mislim na svojevremenu nacionalizaciju imovine i restituciju koja se sporo sprovodi, zatim zajam za privredni preporod Srbije, staru deviznu štednju, Jezde, Dafine… Razočarani su i ukidanjem Ministarstva za dijasporu mada Kancelarija radi isti posao. Takođe, postoji velika želja i potreba da dijaspora ima svoje predstavnike u Skupštini Srbije.

Šta sve treba uraditi da se poboljša institucionalni odnos sa dijasporom?
– Zakon o dijaspori i Srbima u regionu koji je donet 2009. doprineo je da se odnos matice i dijaspore pravno uokviri. Sada postoji mogućnost da se doradi, a sve što je uočeno kao nedostatak ispravi i dopuni. Važan dokument je i Strategija iz 2011. o očuvanju odnosa matične države, dijaspore i Srba u regionu.

Gde je tu konkretno Kancelarija za dijasporu?
– Aktivirali smo Ekonomski savet kao stručno savetodavno telo sastavljeno od naših poslovnih ljudi koji imaju veliko znanje i iskustvo u toj sferi. Aktivirali smo, takođe, i Kancelariju za brze odgovore dijaspori. U završnoj fazi je i Akcioni plan za sprovođenje projekata u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, sporta i ekonomskih odnosa.

Šta treba učiniti da Srbija počne u punoj meri da koristi znanje, iskustvo i investicije iz dijaspore?
– Država treba da stvori pozitivan ambijent kao što su politička i pravna sigurnost, bankarska podrška, eliminacija korupcije i maksimalno skraćenje birokratskih procedura za izdavanje dozvola i raznih uverenja.

Check Also

Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala …