Najvažniji zadatak Fonda je pomoć ugroženima

Osamnaesta Skupština „Fonda dijaspora za maticu“ održana je 6. avgusta u Beogradu. Jedna od najvažnijih aktivnosti Fonda je humanitarni rad, a pošto se sredstva za humanitarne potrebe oporezuju po stopi od 20 odsto, upućen je apel nadležnim državnim organima da oslobode Fond plaćanja poreza i na taj način doprinesu širenju humanitarnih aktivnosti.

Fond_matica_za_dijasporu_2016
Foto: FB/Zoran Jovanović

Na sednici Skupštine Fonda dijaspora za maticu ocenjeno je da su potrebe za pružanjem humanitarne pomoći sve veće, a da su prihodi humanitarnih organizacija sve manji. To je zapažanje ovog udruženja koje je od svog osnivanja pre 17 godina do danas u humanitarne potrebe u zemlji uložilo više od pet miliona evra, piše u saopštenju Fonda.

Izjava člana „Fonda Dijaspora za maticu“ Stanislava Gašparovskog za RTS

 

Srpski dom – dom svih sunarodnika

Skupština je formirala radnu grupu da izvrši pripreme za realizaciju odluke Sabora matice i rasejanja, od 5. avgusta 2000. godine, o Srpskom domu u Beogradu. U domu bi, pored drugih redovnih funkcija, ujedno bili i smešteni Biblioteka srpskog rasejanja, Fond dijaspora za maticu, Fondacija Sanja Milenković, i druga udruženja sličnih ciljeva. Srpski dom treba da bude institucija povezivanja i saradnje matice i rasejanja, stecište svih inicijativa za jačanje povezanosti srpskog nacionalnog bića na kulturnom, duhovnom i nacionalnom planu. Dom treba da bude samoodrživa institucija koja ujedno obezbeđuje i prihode za humanitarnu delatnost. Po oceni Skupštine, ovaj projekat može se uspešno realizovati u saradnji sa institucijama Vlade Republike Srbije i Skupštinom Grada Beograda. Ostvarivanje ove odluke Sabora se može povezati i sa rešavanjem problema nevraćenih sredstava Fondu i Fondaciji Sanja Milenković, na taj način što bi Srpski dom bio zajednički projekat matice i rasejanja, piše u saopštenju Fonda.

Skupštini je, pored predstavnika rasejanja iz raznih delova sveta, prisustvovao lični izaslanik patrijarha, episkop toplički Arsenije koji je, pored ostalog, izrazio priznanje Fondu za dobru saradnju sa SPC, za pomoć izbeglicama i raseljenim licima, kao i za redovne isporuke osnovnih životnih namirnica narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji.

U saopštenju se navodi da od rezultata humanitarnog rada u proteklih godinu dana, kao najznačajniji su izdvojeni pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji, svakog meseca u vrednosti od 100.000 dinara. Obezbeđeno je takođe i vozilo za decu sa posebnim potrebama u Varvarinu, u vrednosti od 10.000 evra. Pružena je pomoć Centru za kolektivni smeštaj raseljenih lica na Brezovici-Kosovo i Metohija, u vrednosti od 3000 evra. Fond je pomogao više humanitarnih i patriotskih udruženja, uključujući udruženje Jadovno, za redovna poklonička putovanja u mestima stradanja Srba na Velebitu i Pagu.

Podvučen je značaj jačanja Fonda, kao trajne, humanitarne institucije srpskog naroda. To znači da će Fond, i ubuduće, u svoje humanitarne aktivnosti ulagati samo nove prihode, a da će sačuvati vrednost osnovne imovine u nesmanjenoj vrednosti. U vezi sa tim, upućen je poziv svima u rasejanju, da svojim prilozima i donacijama Fondu, pomažu rešavanje rastućih humanitarnih problema u matici.

Fond najavljuje da će nastaviti svoj humanitarni rad uz poštovanje utvrđenih kriterijuma i prioriteta, uvek vodeći računa da pomoć dobiju najugroženiji pojedinci i porodice. U tom smislu, ostaje kao prioritet pomaganje izbeglica i raseljenih lica, porodica sa troje i više maloletne dece, porodice invalida bez drugih prihoda.

Skupština je odlučila da treću godinu za redom nastavi stalnu pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji.

Upravi Fonda data je obaveza da nastavi dosadašnje napore kako bi se značajna nevraćena sredstva Fonda, kao i sredstva Fondacije Sanja Mileković, za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka, vratila i privela humanitarnim namenama. Jedinstveno je uverenje predstavnika dijaspore da problem nevraćenih sredstava Fondu i Fondaciji Sanja Milenković predstavlja ozbiljnu prepreku u otklanjanju nepoverenja između rasejanja i državnih organa. Sva sredstva Fonda dijaspora za maticu i Fondacije Sanja Milenković blokirana 2000. godine, kao i sredstva koja su nezakonito potrošena od strane državnih predstavnika u međuvremenu, treba vratiti ovim organizacijama jer su to sredstva građana Srbije koji, sticajem okolnosti, žive u inostranstvu i čija je želja da se njihovim sredstvima pruži pomoć matici, a ne da se njihove donacije uzurpiraju.

Uz ocenu da je nelogično i suprotno evropskim standardima da se sredstva za humanitarne potrebe oporezuju po stopi od 20 odsto, upućen je apel nadležnim državnim organima da oslobode Fonda plaćanja poreza i da na taj način doprinesu širenju humanitarnih aktivnosti. Istaknuto je da bi to doprinelo većoj spremnosti donatora iz rasejanja da i ubuduće pomažu humanitarne aktivnosti Fonda.

Skupština je zauzela stav da se i ubuduće razvija saradnja sa državnim institucijama, lokalnom samoupravom i drugim humanitarnim organizacijama u realizaciji humanitarnih ciljeva. Pri svemu tome treba da ostane jedinstven prilaz humanitarnim potrebama i ciljevima očuvanja nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta, celine srpskog naroda, uključujući srpski narod u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, u regionu uopšte.

Skupština je podržala predloge o osnivanju Memorijala žrtvama genocida protiv srpskog naroda u 20. veku i odobrila učešće predstavnika fonda u inicijativnom odboru Memorijala.
Učesnici u raspravi su podvukli značaj volonterskog rada u Fondu dijaspora za maticu svih proteklih 17 godina i uputili poziv drugim svima drugima da doprinesu humanitarnoj delatnosti Fonda svojim dobrovoljnim radom i prilozima, u skladu sa svojim mogućnostima.

Izraženo je priznanje i zahvalnost Ministarstvu spoljnih poslova Srbije što je, posle 15 godina, vratilo Fondaciji Sanja Milenković oko 30.000 evra koji se nalazio u depozitima diplomatskih i konzularnih predstavništava. Primljeno je to kao ohrabrenje da se može očekivati vraćanje preostalih, daleko većih, sredstava Fondacije Sanja Milenković i Fonda Dijaspora za maticu koji, ni posle 17 godina blokade, još uvek nisu vraćeni.

Skupština je izabrala nove članove organa Fonda-Upravnog odbora, Nadzornog odbora, i Saveta. Za predsednika UO, ponovo je izabran dr. inž Miloje Milićević iz Berlina, a za predsednicu nadzornog odbora, dr Ljiljana Verner iz Hanovera.

Check Also

Arno Gujon posetio Srbe u Federaciji BiH i podelio poklone đacima

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon podelio je đacima …