Neuspelo stambeno zbrinjavanje Srba u Hrvatskoj

„Na javni poziv za stambeno zbrinjavanje proteranih Srba iz Hrvatske, koji je završen 31. avgusta, stiglo je samo 200 prijava, a ukupan broj nosilaca stanarskog prava među Srbima iz Hrvatske je 40 hiljada“, rekao je Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, na konferenciji za novinare u Kancelariji Vlade za dijasporu i Srbe u regionu.

[blockquote_right] Drašković: Obezbediti sigurnost i stanarska prava za Srbe

Direktorka Kancelarije Vlade za dijasporu i Srbe u regionu dr Slavka Drašković rekla je da su stanarska prava proteranih Srba prvi prioritet za srpsku manjinu, odmah posle smirivanja šovinizma u Vukovaru zbog ćiriličnih tabli. „Da su se stanarska prava rešavala na vreme i efikasno, imali bismo drugačiju situaciju i u odnosu na eskalaciju nasilja u Vukovaru. Krajnje je vreme da se problemi Srba u Hrvatskoj rešavaju, i to najpre da se uspostavi sigurnost, a prvo sledeće je pitanje stanarskih prava“, istakla je dr Drašković. [/blockquote_right]

Konferenciji su prisustvovali i direktorka Kancelarije dr Slavka Drašković, potpredsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Rade Matijaš i Mile Bosnić član Predsedništva Asocijacije i predsednik Udruženja Krajišnika za Vojvodinu.

Povodom desetogodišnjice od donošenja Programa stambenog zbrinjavanja u Hrvatskoj, Budimir je rekao da on nije u interesu bivših nosilaca stanarskog prava, nego je trebalo da posluži Hrvatskoj kako bi ispunila obaveze ka EU.

„Posebno ističemo da Republika Hrvatska,od svih bivših republika SFRJ, jedina nije vratila nasilno oduzeta stanarska prava iako je potpisnik Bečkog sporazuma, Aneks G koji jasno definiše stanarsko pravo, već je umesto toga predložila Program stambenog zbrinjavanja koji ne može predstavljati supstituciju za oduzeta stanarska prava“, rekao je Budimir.

Govoreći o nedostacima Programa, predsednik Asocijacije, naveo je, između ostalog, da u njemu ne mogu učestvovati oni koji imaju stan u bilo kojoj od bivših jugoslovenskih republika. Osim toga, oni koji podnose zahtev moraju potpisati izjavu, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da će živeti u dodeljenom stanu, a i nejasni su uslovi, odnosno cena otkupa, što sve ukazuje da je Program usmeren da zaustavi povratak u Hrvatsku.

Rade Matijaš je skrenuo pažnju da prema hrvatskom Programu Srbi ne mogu da otkupe svoje stanove, već samo da ih koriste, zbog čega su posebno diskriminisani.

„Prema podacima Asocijacije, ukupno se za Program prijavilo oko šest hiljada Srba. Oko 1.500 zahteva je pozitivno rešeno, a do sada su samo dva povratnika uspela i da otkupe dodeljeni stan“, rekao je Matijaš.

Mile Bosnić je apelovao na predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se založi u razgovoru sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem da se Srbima zaista omogući povratak stanarskih prava.

Check Also

Gujon o Oluji: Ne smemo da zaboravimo 1.881 ubijenog Srbina i 220.000 prognanih

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon je izjavio da …