Home >>> Vesti >>> Matica >>> Obraćanje Slavomira Gvozdenovića predsednika u ostavci Skupštine dijaspore i Srba u regionu

Obraćanje Slavomira Gvozdenovića predsednika u ostavci Skupštine dijaspore i Srba u regionu

Obraćanje Slavomira Gvozdenovića predsednika u ostavci Skupštine dijaspore i Srba u regionu pred Odborom za dijasporu i Srbe u regionu, Skupštine Srbije:

Kada je pre više od dve godine dana osnovana Skupština dijaspore i Srba u regionu, svi smo ovaj čin pozdravili smatrajući da je okrenut nov list u odnosima matice sa njenim rasejanjem. Želeli smo i godinama tražili institucionalne okvire za saradnju sa maticom .Donošenjem adekvatnog zakona i drugih normativa, u Narodnoj skupštini Srbije, na predlog tadašnjeg nadležnog Ministarstva, usvajanjem zatim Strategije o saradnji matice i dijaspore, odnosno matice i Srba u regionu, kao i osnivanjem Saveta predsednika Republike Srbije za saradnju sa Srbima iz regiona , stvoreni su prema mom uverenju, i kao tadašnjeg predsednika Saveza Srba u Rumuniji, i zatim predsednika Skupštine dijaspore institucionalni okviri za tu saradnju. Srbija je prvi put bila korak ispred zemalja u regionu i to nam je dalo nadu da će stvari krenuti na bolje.

Skupština dijaspore i Srba u regionu trebalo je da se sastane svake godine o Vidovdanu. Od njenog osnivanja održana je do sada, na žalost, samo jedna redovna sednica Skupštine. Ove godine to nije učinjeno. Objašnjeno nam je da do odlaganja dolazi zbog predizbornih procesa i izbora u Srbiji, a zatim zbog procedure osnivanja nove Vlade Republike Srbije. Tako smo dočekali skoro kraj jeseni, kada smo posle dužeg čekanja dobili najzad Kancelariju za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu na čije je čelo imenovana gospođa Slavka Drašković. Prema Poslovniku potrebno je da predsednik Skupštine sazove sednicu Skupštinu i predloži dnevni red najmanje mesec dana pre datuma održavanja. Odmah nakon osnivanja Kancelarije i imenovanja gospođe Slavke Drašković na njenom čelu, stupili smo u kontakt i dogovorili se da to uradimo možda pred kraj 2012. ili početkom naredne godine. Zbog nagomilanih problema dogovorili smo se da to ipak bude naredne godine, ostaje nam samo da odredimo datum. Imajući u vidu da je do sada sve tehničke poslove za Skupštinu radilo osoblje MVD, a da logičkim tokom stvari te poslove treba da preuzme novoosnovana Kancelarija, ostaje mi da nakon konsultacija sa delegatima i Kancelarijom i sa gospođom Slavkom Drašković, njenim direktorom odredim datum, predložim dnevni red i sazovem Skupštinu. U međuvremenu, nakon parlamentarnih izbora u Rumuniji, izabran sam za srpskog poslanika u rumunskom Parlamentu i shodno rumunskim važećim zakonima bio sam dužan da podnesem ostavku na sve rukovodeće funkcije u zemlji ili inostranstvu.

20. decembra sam podneo ostavke na funkciji predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kao i Savezu Srba u Rumuniji na funkciji glavnog urednika časopisa „Književni život“. Moja je namera svakako bila da se do sazivanja sednice Skupštine dijaspore i Srba u regionu povučem sa funkcije njenog predsednika (u Savezu smo izabrali Rajka Kornju, člana Rukovodećeg saveta SSR i publicistu, da me zameni u ime Saveza Srba u Rumuniji na mestu delegata Skupštine dijaspore i Srba u regionu). Ostaje nam da protumačimo, na osnovu postojećih zakona i Pravilnika o radu Skupštine, kako u ovoj situaciji sazvati sednicu Skupštine naredne godine. Mislim da to i nije neki problem u odnosu na brojne nagomilane probleme o kojima nismo mogli redovno da raspravljamo i da se dogovaramo. Jer zasedanje Skupštine samo jednom godišnje, neredovna i prilično teška komunikacija između delegata, kao i skoro simbolično postojanje Saveta, kao radnih tela Skupštine, otežalo je rad same Skupštine. Na sve ovo treba dodati i nezadovoljstva i primedbe pojedinaca. I ako su neka od tih nezadovoljstava opravdana, ne mogu se složiti sa pojedinim stavovima i ocenama delegata o Skupštini ili o radu MVD, ministra Srđana Srećkovića i njegovih saradnika.

Smatram da u odnosima sa MVD i sa maticom uopšte glavan argument morao nam je svima biti rad i zalaganje organizacija koje su nas poslale u Beograd. Ne može, po nekim starim (lošim) navikama, uvek da nam drugi bude kriv. I pogotovu mi kao čoveku i Srbinu smeta kada gledamo samo praznu polovinu čaše. I što je najgore ista se nezadovoljstva i primedbe ponavljaju i prema Kancelariji , i ako su ovde ljudi tek počeli svoje aktivnosti.

Ipak bih podsetio da nemaju sve države u regionu Zakon i druge normativne akte o svojoj dijaspori, nemaju ni izrađenu i napisanu Strategiju, na osnovu stavova i mišljenja svih delegata (nekoliko glavnih kritičara je svojevremeno zaboravilo čak i to da uradi, eto zašto nije dobro samo kritikovati), Savet predsednika Republike za saradnju sa Srbima u regionu. Na osnovu svega ovih nekoliko primera biću slobodan da zaključim da je Srbija iz korena izmenila stav i odnose prema svojoj deci rasejanoj širom sveta. Pa, opet ima propusta i od strane delegata i predsednika Skupštine.

To je razlog da se zajednički pronađe način boljeg međusobnog komuniciranja i našeg boljeg komuniciranja sa Kancelarijom i maticom. U tom smislu i nadležna ministarstva na konkretna pitanja i probleme moraju ažurnije, jasno i konkretno, odgovoriti Skupštini i Kancelariji, jer nije dovoljno samo inventarisati probleme, treba ih i rešiti.

Kao prvo, čim je osnovana Kancelarija za odnose sa dijasporom i Srbima u regionu, kontaktirali smo međusobno, a direktor Kancelarije svoju prvu posetu učinio je Temišvaru, prilikom Dana srpske kulture. Čim smo dobili Kancelariju za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, mislim da se u tom smislu mora izmeniti i do sada važeći Zakon i još neki normativni akti, a na osnovu toga i Pravilnik o radu Skupštine. Skupština opet, u dogovoru sa Kancelarijom, mora iznaći rešenje o boljoj komunikaciji, o reaktiviranju Saveta kao radnih tela (eventualno im dati i šira zaduženja i ovlašćenja).

Mislim da bi za nas u neposrednoj blizini matične Srbije (Albanija, Mađarska, Rumunija, bivše jugoslovenske republike) Savet Skupštine za Srbe u regionu mogao da ima značajniju ulogu.

On bi se mogao sastajati redovnije, možda tromesečno, i rotacijom svaki put u drugoj zemlji. Na taj bismo se način bolje upoznali i efikasnije radili. Slično bi mogla postupiti i naša braća u prekookeanskim zemljama ili u zapadnoj Evropi i udaljenijim krajevima. Ovo je, gospodo srpski poslanici, samo razmišljanje pred Vama. Hvala Vam što ste mi pružili tu mogućnost, a ja ću ovo u vidu predloga pripremiti za predstojeću sednicu Skupštine.

Dozvolite mi, na kraju, da pred Vas izađem sa nekoliko konkretnih predloga o boljoj i efikasnijoj saradnji,kada smo u pitanju Srbi u Rumuniji:
nameravam da na proleće, najkasnije do kraja leta pokrenem i predložim jedan susret u Temišvaru srpskih poslanika iz regiona.Bilo bi mi posebno drago i u tom smislu upućujem i molbu da to uradimo zajedno, u saradnji sa Vama i uz Vašu pomoć. Rumunske kolege su pozdravile ovakvu mogućnost i spremne su da stanu uz mene i pomognu. Smatram da bi ovakav susret bi mnogostruko koristan. U tom smislu, uz Vašu saglasnost, poslao bih Vam projekat koncepta takvog susreta, a on bi se svake godine mogao održavati u drugoj zemlji.
2011. godine Srbi iz Rumunije i Mađarske zajedno smo se predstavili ( bio je to istorijski čin) na čuvenom Kolarcu: od duhovnosti, muzike, izdavaštva -do tradicionalne kulture, a sve to u prisustvu predstavnika srpskih institucija, ambasadora obe zemlje i , što je za nas bilo veoma važno, prepune Kolarčeve dvorane. Po nekom sličnom principu mogli bismo krajem svake godine, ili svake druge godine,organizovati u Beogradu, jedan Sabor Srba u regionu, kada bismo mogli predstaviti sve segmente svojih aktivnosti. Jedan takav sabor imao bi mnogostruki značaj (ni slučajno ne bi ličio na razne narodne festivale ili slično).
Savez Srba u Rumuniji je pokrenuo osnivanje Privrednog kluba Srba u Rumuniji, sa sedištem u Temišvaru, on je postao nedavno i pravno lice. Polazeći od ovog čina predlažem i organizovanje jednog privrednog sabora Srba iz regiona u matici i da on postane tradicionalan.
Često se događa da prilikom srpsko-rumunskih susreta, skoro na svim nivoima, jedni o drugima nedovoljno znamo, pogotovo kada su u pitanju nacionalne manjine u dvema zemljama. Predlažem zato da početkom svake godine, ili bar u prvom tromesečju, jedna delegacija Narodne skupštine Srbije, zajedno sa predstavnicima Kancelarije, i eventualno još nekim nadležnim institucijama poseti Temišvar i Rumuniju i susretne se sa predstavnicima Saveza Srba , krovne srpske organizije u Rumuniji, sa predstavnicima naše crkve , naših škola i ostalih institucija. Tako biste blagovremeno i na licu mesta mogli da saznate mnogo više o nama, da se upoznate bolje i sa našim problemima, a njih nije malo i ako imamo, kao i ostalih 19 nacionalnih manjina u Rumuniji rešen status, i primamo godišnje subvencije od oko 700.000 evra od rumunske države za sve naše specifične aktivnosti. Na ovaj način bi i sve delegacije Republike Srbije mogle da dobiju na vreme, tačne i korisne informacije, pa bi i srpsko-rumunski susreti na svim nivoima bili bolje pripremljeni, korektniji i efikasniji. Jer od matice očekujemo veću i konkretniju pomoć, po pitanju povratka Makrinog doma u Temišvaru i druge značajne imovine našoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Rumuniji, po pitanju očuvanja Srpske gimnazije Dositej Obradović u Temišvaru, sa 212 đaka( 1-12 razred) i još svega 7 četvorogodišnjih srpskih škola i jedne srpske osmoljetke, sa svega stotinak đaka.

Možda bismo na ovaj način mogli lakše da otvorimo i dva granična prelaza :Jaša Tomić-Fenj 2 (Rumunija) i Vračev Gaj-Sokolovac (Rumunija), a moglo bi se pokrenuti i otvaranje trećeg graničnog prelaza Vrbica(kod Mokrina)-Valkanj(Rumunija). Za početak otvorimo bar jedan prelaz, jer u ovom regionu, za poslednjih dvadeset i nešto godina, samo između Rumunije i Srbije nije otvoren ni jedan nov granični prelaz.

Zaključujući sa ovim predlozima još bih samo dodao jednu molbu : nadamo se i očekujemo da će nam i naredne godine matica pomoći finansijski, prema svojim mogućnostima, u realizaciji više projekata koji se tiču čuvanja naše kulture , duhovnosti i obrazovanja, kako bi nam i Srpska kuća u Temišvaru, i kulturni centar „Sveti Sava“ u Bazjašu, i budući regionalni srpski kulturni centri zračili srpskim jezikom i kulturom.Samima( i sve malobrojnijim) će nam sve ovo biti mnogo teže.

Verujući da ovakav, i slični, susreti mogu doprineti našoj boljoj komunikaciji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i maticom Srbijom, a time i boljoj saradnji i efikasnijoj podršci i pomoći Srbima u Rumuniji, zahvaljujem Vam na bratskoj pažnji koju ste nam danas ukazali.

Sa posebnim poštovanjem prema Vama, srpskim poslanicima, prema Srbiji, srpskom Kosovu i svom rodu,

Slavomir Gvozdenović
poslanik Saveza Srba iz Rumunije u Parlamentu Rumunije

Ostavka Predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu, Slavomira Gvozdenovića
Ostavka Predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu, Slavomira Gvozdenovića

Check Also

Srbija će podržavati srpski narod u Crnoj Gori

izvor: predsednik.rs Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti, nakon susreta sa Njegovom svetošću …