Osuđena eskalacija mržnje u Hrvatskoj

Direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu dr Slavka Drašković prisustvovala je sednici Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, na kojoj razmatran položaj Srba u Hrvatskoj i osuđena eskalacija mržnje povodom uvođenja ćirilice kao službenog pisma u Vukovaru.

Ona je ukazala da se tokom posete Hrvatskoj uverila da postoji povećano osećanje nesigurnosti srpskog stanovništva.

[blockquote_left] Reakcija dr Drašković na protest u Zagrebu

„Na skupu u Zagrebu je na grub način iskazana netolerancija prema pismu, kulturi i tradiciji srpskog naroda i iskreno se nadam da će hrvatska Vlada nastaviti da insistira na poštovanju Ustava, koji manjinama garantuje pravo na upotrebu svog jezika i pisma“, rekla je dr Slavka Drašković, direktorka Vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu povodom protesta protiv uvođenja srpskog jezika i ćirilice u Vukovaru koji su u Zagrebu organizovali pripadnici Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, koji uglavnom okuplja udruženja ratnih veterana.

„Skup je dodatno uznemirio Srbe u Hrvatskoj među kojima inače vlada atmosfera nesigurnosti“, izjavila je dr Drašković i dodala da od države Hrvatske očekuje, ne samo da se ogradi od ovakvih stavova, već i da spreči dalju eskalaciju ekstremizma.

Srbi u Hrvatskoj, po ustavnom zakonu o pravima nacionalnih manjina i zakonima koji iz njega proizlaze, imaju pravo na upotrebu svog jezika i pisma u opštinama, gradovima i županijama gde ih je više od 33 odsto prema popisu stanovništva iz 2011. godine. Prema rezultatima propisa, to pravo mogu da ostvare Srbi u 21 opštini i dva grada – u Vukovaru gde živi 35 odsto Srba i u Vrbovskom. [/blockquote_left]

„Tamo sam videla i da se preostali Srbi masovno iseljavaju iz Hrvatske, u prekookeanske zemlje. Vlada osećanje ugroženosti i nesigurnosti. To sam prenela sagovornicima u hrvatskoj Vladi i medijima“, izjavila je dr Drašković.

Ona je najavila da će Kancelarija napraviti dokument koji će izložiti kao informaciju o ugroženosti prava Srba u Hrvatskoj i koji će biti predat evropskim organima koji se bave kršenjem ljudskih prava.

Zbog toga se, kako je naglasila, Srbija mora aktivno uključiti u rešavanje pitanja srpske zajednice, ali i od Hrvatske se očekuje da reaguje na sve međunacionalne i međuverske govore mržnje.

Član Odbora iz SNS Marko Atlagić rekao je da je “zaprepašćen provokacijama kojima su Srbi u Hrvatskoj izloženi i time što niko od državnih organa nije reagovao”.

On je rekao i da je u pojedinim delovima Hrvatske na delu katoličenje Srba i da će srpska zajednica na tom području nestati ukoliko se njihovi problemi ne budu rešavali.

„U Kninu ljudi menjaju imena da bi dobili posao, Stevani postaju Stipani, prelaze u Hrvate da ne bi imali problema. Država mora da traži da se diskriminacija, koja ne postoji nigde u Evropi, rešava i direktno i preko evropske zajednice“, istakao je Atlagić.

Milan Lapčević iz DSS je upitao koje mehanizme Srbija može da primeni u rešavanju gorućih problema Srba u Hrvatskoj i hoće li Kancelarija preko Ministarstva spoljnih poslova iskoristiti priliku da se pre ulaska Hrvatske u EU reaguje na “varvarsko kršenje prava Srba u toj zemlji”.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta, je ukazao da su Srbi u Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine u najtežem položaju budući da velika većina još uvek nije ostvarila svoja stanarska prava i da Hrvatska još izbegava da primeni aneks “G” Ugovora o sukcesiji u kome se kaže da će im biti vraćena sva imovinska prava, a ugovori sačinjeni tokom rata poništeni.

Pored toga, kako je ukazao, Srbi se još suočavaju sa spiskovima Hrvatske o navodnim ratnim zločinima, čiji je cilj, kako je rekao, zastrašivanje, a nema volje ni da se reši pitanje nestalih u toj zemlji.

Ukazujući da je nivo političke kulture u Srbiji takav da se često zaboravlja i olako prelazi preko nekih stvari, članica Odbora iz SPS Dijana Vukomanović je istakla da je nedopustivo da se na primer na utakmici čuju povici “Ubij Srbina”, a da se ta utakmica ne prekida i niko ne reaguje.

“Moramo bučnije i organizovanije da reagujemo”, rekla je Vukomanović, a Janko Veselinović iz DS je naglasio da Srbija sa deklarativne podrške treba da pređe na konkretne aktivnosti.

Check Also

Srpska škola u Parizu

Projekat „Digitalna učionica u funkciji unapređenja dopunske nastave na srpskom jeziku u Parizu“ koji je …