Pesma i plač na tromeđi

izvor: Večernje novosti

Srbima povratnicima iz Strmice kod knina život zakomplikovala nova granica EU.

Smotra srpskog narodnog stvaralaštva „Sijelo Tromeđe“ u Strmici kod Knina okupila je Krajišnike iz egzila širom sveta i malobrojne povratnike koji su obnavljaju domaćinstva u rodnim selima opustošenim u „Oluji“. Vlasnici imanja na granici s BiH žale se da ih je ulazak Hrvatske u EU suočio s neočekivanim balkansko-evropskim zavrzlamama.

– Granična policija pre neki dan je uhapsila komšiju Žarka, zato što je nelegalno prelazio granicu Evropske unije koja sada prolazi između dve njegove kuće. Jedna se nalazi u Hrvatskoj, druga u Bosni, a udaljene su oko 200 metara. Uhvatili su Žarka u „teškom“ krivičnom delu baš uoči krsne slave, dok je nosio pečeno jagnje iz kuhinje u Hrvatskoj, dakle u EU, do trpezarije na bosanskoj strani, na Balkanu, gde je trebalo da psluži pečenje gostima – ispričao nam je Strmičanin Branko Krneta, koji se nedavno vratio u rodno selo, što zbog nostalgije, što zbog evropske budućnosti.

– Nadao sam se da ćemo mi Srbi živeti normalnije kad Hrvatska uđe u EU, ali izgleda da i evropske ovce imaju više prava od nas. Naime, one mogu da pređu granicu, ali ako čovek krene za njima i uhvati ga patrola, ne gine mu sud. Policija kaže da idemo na granični prelaz, koji je kilometrima udaljen. Dok mi pređemo, vuci pojedoše ovce – vajka se Branko, dok stojimo kraj međunarodnog šumskog puta koji spaja Hrvatsku i BiH.
Vekovima su tuda leti prolazili pastiri ka visokim bosanskim pašnjacima, ali Evropa sada to zabranjuje.

– Neke komšije su odvele stada u Bosnu pre ulaska Hrvatske u EU, a sad ne znaju kako da se vrate. Zabranjuju im da prođu starim šumskim putem već ih teraju na granični prelaz, s papirima. Ne daj bože da se nekom ovca ojagnji, možda bi joj tražili i rodni list. Veliki su problemi i sa senom, koje ne možemo bez carine da sa balkanskih livada donesemo u evropske štale i torove – kaže nam Strmičanin Mile.

On kaže da sa hrvatske strane nema lova, jer Srbi ne mogu da dobiju dozvole za nošenje oružja, dok sa bosanske strane prašti kao u ratu.

– Divlje svinje su shvatile da su kod nas u EU bezbedne, pa nam uništiše letinu. Kad se žalim hrvatskim vlastima, one kažu da su svinje došle iz Bosne i ne odgovaraju za njih. Šta sad da radim, možda da pišem u Brisel – pita se Mile.

On se uputio međudržavnim šumskim putem iz evropske Hrvatske kod rođaka sa Tromeđe, u balkanskoj Bosni, moleći Boga da ne naleti na pograničnu patrolu. Svi zajedno počinili su još jedan ilegalni prelaz i stigli popodne, uprkos nevremenu, u portu strmičke crkve. Uoči početka „Sijela Tromeđe“. Tamni oblaci i munje nad surim visovima Dinare nisu uplašili Srbe Krajišnike koji su gromoglasnim drevnim ojkalicama prkosili grmljavini.

Posetioci i izvođači obučeni u tradicionalne nošnje s neizbežnim crveno-crnim kapama s kićankama i prslucima ukrašenim metalnim tokama zaneseno su pevali duge elegične pesme graničara koji su vekovima krvarili braneći hrišćansku Evropu.

„Stara dama“ im se odužila tako što je zatvorila oči pred najvećim etničkim čišćenjem posle Drugog svetskog rata. U zvaničnom programu, organizatori su izvođače tradicionalne muzike i igara iz Srbije i Krajine diplomatski sve vreme oslovljavali sa „dragi Tromeđaši“. Možda je razlog bilo to što su u publici bili predstavnici opštinske vlasti Knina, nekada gotovo čistog srpskog grada, u kome danas živi 85 odsto Hrvata. U porti strmičkog hrama bio je parkiran policijski kombi, a i pred crkvenom kapijom sve vreme dežurala je još jedna patrola.

– Nisam otišao iz Krajine što sam nekakav Tromeđaš, već su me prognali zato što sam Srbin – gunđao je Ilija S., koji je prvi put posle 1995. došao u posetu rodnoj grudi. Gorčina je ublažena kad je KUD „Nikola Tesla“ iz Beograda odigrao splet šumadijskih kola, a pod Dinarom se zaorilo „Igrale se delije, nasred zemlje Srbije“, posle čega su devojčice i dečaci KUD „Drvar“ započeli niz bisera narodnog stvaralaštva Srba sa Tromeđe.

– Srpsko ojkanje je najstarije harmonijsko pevanje Evrope. Ova muzika se ne uči, naši ljudi su njome zadojeni s majčinim mlekom – potreseno je rekla Svetlana Spajić, poznati pevač tradicionalne muzike, slušajući muške i ženske horove iz Žegara, Izvora Cetine, Plitvica, Drvara, Strmice, Golubića… njihovi glasovi u čudnim drevnim harmonijama grmeli su u planinskoj noći kao lavina.

UNAKAŽENI SPOMENICI

STRMIČANI naročito žale za lepom spomen-česmom posvećenoj engleskoj plemkinji i dobrotvorki mis Adelini Irbi. Ona je u Strmici, u dolini bistre Butižnice, podigla prihvatni centar za hiljade srpskih ranjenika i nejači koji su prešli na dalmatinsku stranu Tromeđe posle propasti srpskog ustanka protiv Turaka u BiH.

Štab ustanika bio je u obližnjim Crnim potocima, a predvodio ih vojvoda Petar Mrkonjić, kasnije kralj Petar Prvi Karađorđević. Mis Irbi je i kasnije nastavila da pomaže Srbima za čiju je decu otvorila više od 30 škola. Iznad mlaza bistre i hladne vode na spomen-česmi plemenitoj mis Irbi nekada je stajao lik Svete Petke u mozaiku, ali njeno lice je neko uništio u „Oluji“ pa podseća na fresku Simonide u Gračanici o kojoj Rakić napisa: „Iskopaše ti oči lepa sliko“. Ukradena je bista mis Irbi koja je stajala uz česmu.

Check Also

Povezivanje institucija u kampanji zaštite imovinskih prava Srba u Federaciji

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon i pomoćnica direktora …