Podizanje onlajn zajednice dijaspore

Drugog dana Konferencije novinara i medija dijaspore i Srba u regionu održan je panel „Profesionalizacija onlajn medija dijaspore“. Potrebno je proširiti uzorak zainteresovane dijaspore“, rekla je Nikolina Milatović Popović, pomoćnik direktora Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu.

konferencija online mediji

„U Uredbi kojom je Kancelarija osnovana postoje bar tri mesta koja podrazumevaju komunikaciju: praćenje položaja dijaspore, poboljšanje veza sa maticom i informisanje dijaspore o politici Republike Srbije. Srbija tek treba da upozna svoju dijasporu. To je preduslov kreiranja bilo kakve strategije nastupa prema našim ljudima van granica Srbije“, rekla je Nikolina Milatović Popović.

Ona je dodala da je potrebno proširiti broj zainteresovanih pripadnika dijaspore za ulazak u onlajn zajednicu srpske dijaspore, a da je to moguće učiniti jedino komunikacijom.

„Onlajn zajednica dijaspore podrazumeva sajtove medija, organizacija i udruženja, ali i sajtove eparhija Srpske pravoslavne crkve i crkveno školskih opština. Onlajn zajednica dijaspore je izuzetno aktivna na društvenim mrežama. Ukoliko želimo da spoznamo dijasporu potrebno je istražiti sve kategorije“, rekla je pomoćnik direktora Kancelarije.

konferencija online mediji dijaspore

Kancelarije će, prema njenim rečima, podržati inicijativu UNS-a da u narednom periodu sa vlasnicima i urednicima medija dijaspore razgovara o njihovim profesionalnim i ekonomskim planovima i potrebama kada je reč o onlajn kanalu komuniciranja.

[blockquote_left] Onlajn mediji još nisu zaživeli

Onlajn mediji srpske dijaspore ne ispunjavaju svoju osnovnu funkciju da Srbima u inostranstvu pružaju tačne i relevantne informacije o pitanjima koja se odnose na zajednicu u kojoj žive, zaključak je pilot-istraživanja. Kako se navodi u istraživanju urađenom za potrebe Udruženja novinara Srbije i Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije, ti mediji nisu mesto na koje će srpska zajednica u dijaspori ili regionu svakodnevno dolaziti kao na svoj osnovni izvor informisanja.

To je pre svega zbog nedovoljno česte ažuriranosti sadržaja medija, nedostatka sadržaja iz sopstvene produkcije i sadržaja koji se direktno odnose na lokalnu zajednicu, ali i nepreglednosti, odnosno loše navigacione strukture sajta. Istraživanje, koje je predstavljeno na današnjem panelu „Profesionalizacija onlajn medija dijaspore“, pokazalo je i da se od dvadesetak analiziranih medija kao najčitaniji izdvaja portal „Vesti onlajn“, koji mesečno ima tri miliona poseta, odnosno oko 100.000 dnevno, pre svega iz Srbije (57 odsto), a zatim iz Nemačke, Bosne i Hercegovine, Austrije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država i Australije. [/blockquote_left]

Prema rečima odgovornog urednika portala „Vesti onlajn“ Branka Rajčevića, njuz portali se u ovom trenutku nalaze u jednoj vrsti tranzicije u kojoj se susreću sa problemom nejasne ekonomske računice, odnosno „kako kapitalizovati ono što radite“.

„Moramo da nađemo meru kako ćemo to da učinimo, da postoji besplatan, ali i plaćeni sadržaj. Ni Njujork tajms nije do dan danas našao odgovor na to pitanje, ni oni ne znaju “gde će brod da ide“ za dve godine“, smatra Rajčević.

On je dodao da svi portali „kradu“ vesti jedni od drugih, istakavši da aktuelni zakoni s tom praksom ne mogu adekvatno da se izbore.

„Naša pravna praksa je veoma nedefinisana u smislu da ne znamo koliko košta to što je neko preneo nekoga“, rekao je Rajčević dodavši da postoje zakonska rešenja, ali da ona nisu dovoljno precizna.

Direktor poslovnog razvoja „Huge media“ Srđan Erceg ukazao je na činjenicu da je tržište onlajn medija veoma teško jer se menja na dnevnom nivou i da ono što se danas smatra kao pravim modelom možda neće više važiti za tri meseca.

On je ukazao i na problem intertnosti onlajn medija kada je reč o „prodaji svoje robe“, odnosno svojih posetilaca.

„Svi kažu da je dolazak do novca problem, ali ne vidim da je neki onlajn medij uradio biznis plan. Svi govore o dijaspori, ali ne vidi se koja je to dijaspora, koliko je to ljudi, muškaraca, žena, koja je njena demografska struktura, koja su njena interesovanja, koliko imaju novca, sta troše i gde troše…“, istakao je Erceg.

Prema njegovim rečima, neophodno je da svaki onlajn medij prođe audit kako bi oglašivači znali koliko je portal posećen, koje se stranice najčešće otvaraju, odakle dolaze posetioci…

„Mediji kontrolišu pare. Ja moram da gledam šta mi vi prodajete, a to je korisnik, odnosno posetilac i zato je bitan sadržaj portala. Kada neko kaže da je nešto besplatno na internetu, to je laž. To ne postoji jer ste vi prodali sebe (posetom sajta)“, objasnio je Erceg.

On je ocenio da je ključni zadatak države da omogući razvoj širokopojasnog interneta, ali i veći pritisak na banke da omoguće lako mobilno plaćanje, kako bi čitaoci mogli da plate, na primer, dinar za tekst koji žele da pročitaju.

„Slažem se da bi mediji trebalo da se plaćaju kako ne bi došli u situaciju kada će morati da podilaze oglašivaču. To bi bila katastrofa za društvo, jer mediji neće moći da kritikuju proizvod oglašivača koji mu daje platu“, zaključio je Erceg.

U završnom delu Konferencije održane su radionice Škole veb novinarstva UNS-a o izveštavanju i fotografijama na vebu. Dvodnevnu Konferenciju medija pratilo je preko 100 učesnika, od kojih je polovina predstavnika medija i sajtova dijaspore. Na Veb televiziji Pres centra UNS-a Konferenciju je pratilo 363 ljudi iz trinaest zemalja. Prvog dana, najveći broj pratilaca direktnog Veb tv prenosa bio je iz Srbije, Švedske, zatim slede Ukrajina, Rumunija, kao i Francuska, Austrija, Slovenija i Hrvatska. Drugog dana, pored već pomenutih zemalja, interesovanje su pokazali naši sunarodnici iz Belgije, Švajcarske, Južne Afrike i Nemačke. Konferencija je bila dostupna u živom prenosu putem veba, kao i na Tviteru preko heštega #dijasporamediji2013

Check Also

Počele sa radom 4 nove dopunske škole srpskog jezika na Malti

U subotu i nedelju, 16. i 17. oktobra, održani su prvi časovi u okviru projekta …