Home >>> Vesti >>> Region >>> Položaj Srba u Hrvatskoj

Položaj Srba u Hrvatskoj

Izvor: Tanjug

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica, poslanik i zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne Skupštine, Miodrag Linta smatra da niz činjenica pokazuje da je opravdan i realan strah Srba u Hrvatskoj da bi uskoro mogli sasvim da nestanu i da je glavni problem Srba u Hrvatskoj diskriminacija u postupanju državnih organa, kao i u zakonodavstvu.

Manastir_Lepavina28aug2004„Srbi se veoma teško zapošljavaju u državnoj upravi, policiji, pravosudju, javnim preduzećima, prosveti, zdravstvu i Centrima za socijalni rad. Poseban problem je nerazvijenost krajiškog područja gde je procenat nezaposlenosti Srba izmedju 50 i 80 posto“, izjavio je Linta za Tanjug.
Hrvatska, kako je naveo, ne pokazuje volju da se na području, severne Dalmacije, Like, Korduan i Banije i zapadne Slavonije obnovi infrastruktura i pokrenu razvojni programi.

On kaže da vlast toleriše govor mržnje koji je prisutan u medijma, na koncertima popularne muzike, na utakmicama dok se na fasadama zgrada još uvek mogu pročitati poruke „Ubij Srbina“ ili „Srbe na vrbe“ i slično.

„Velik problem predstavljaju stalna hapšenja na osnovu Interpolovih poternica koji kod prognanih Srba stvaraju nesigurnost i negativno utiču na povratak. U Hrvatskoj nema spremnosti da se obnove uništeni antifašistički spomenici i pravoslavne crkve i da se u programe istorije i književnosti vrati veliki deo izbačene srpske tradicije. Najnoviji problem jesta antićirilična kampanja koja preostale Srbe u velikoj meri podseća na ratni period, jer ne mogu da koriste srpski jezik i ćirilično pismo u javnom životu“.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica smatra da najveći problem predstavlja proces asimilacije Srba otpočetka devedesetih godina prošlog veka. On je naveo da je upokojeni mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan 2006. godine uputio pismo Svetom sinodu Srpske pravoslavne crkve u kome je tvrdio da je u Hrvatskoj do tada prekršteno više od 30.000 Srba i da taj proces i dalje traje.

Jedan od vodećih hrvatskih intelektualaca i predsednik Građanskog odbora za ljudska prava Zoran Pusić je 2003. godine javno rekao da je od 1991. do 2003. godine samo u Zagrebu 20.000 dece pravoslavne veroispovesti prevedeno u katoličanstvo. Pojedini pravoslavni parosi ističu da su im se masovno obraćali roditelji sa zahtevima da deci izdaju potvrde da su krštena. S tim papirima idu kod župnika i daju mu saglasnost da su njihova deca doborovoljno prešla u katoličanstvo.

Najčešći razlozi da Srbi prelaze u katoličanstvo jeste strah da ne izgube posao, a decu upisuju na katoličku veronauku da ne bi imala problema u školi, jer je u javnom i svakodnevnom životu i dalje dominantan stav da su Srbi agresori i zločinci, a Hrvati oslobodioci i žrtve. Kada je svojevremeno Srpsko narodno veće htelo napraviti istraživanje da se vidi šta se dešava sa promenom imena i prezimena i nacionalnog identiteta nadležno ministarstvo nije htelo da dostavi tražene podatke što pojačava sumnje da je veliki broj Srba prešao u katoličanstvo i koji se izjašnjavaju kao Hrvati, kaže Linta.

Srbi u Hrvatskoj strahuju od gubitka identiteta

Pripadnici srpske manjine strahuju da bi njihova nacionalna zajednica uskoro mogla sasvim da nestane u Hrvatskoj, pokazuje nedavno objavljeno istraživanje Instituta za migracije i narodnosti, objavljeno je u poslednjem broju časopisa Politička misao. Autor Filip Škiljan upozorava da navedena metodologija istraživanja, obavljenog na 36 pripadnika srpske nacionalnosti širom Hrvatske, ne omogućava dalekosežne zaključke već samo ukazuje na strah ispitanika za opstanak svog identiteta, prenosi Hina.Ispitanici su uglavnom pesimistični kada se radi o budućnosti Srba u Hrvatskoj. Boje se izumiranja, asimilacije, etnomimikrije a, kako tvrde, za takva strahovanja imaju i pokriće.

Oni strahuju od mogućeg gubitka osećanja identiteta, dok stvarni gubitak identiteta u nekoj populaciji počinje tek onda kada se u njenom znatnom delu konstatuje indiferentnost prema tom gubitku, napominje autor. Škiljan je analizirao tradicionalne i moderne elemente srpskog identiteta u Hrvatskoj. Kao tradicionalne elemente identiteta uzeo je pravoslavnu veru, ćirilično pismo i vojničku prošlost, a kao moderne elemente jezik i književnost, gradjanske, društvene i političke vrednosti, brigu za narodnosni status i narodne organizacije, kao i privrženost narodnooslobodilačkoj borbi.

Nakon raspada Jugoslavije srpski identitet u Hrvatskoj prolazi kroz ambivalentan razvoj – s jedne strane, dolazi do „retradicionalizacije“ i
povratka identitetu, koji je u Jugoslaviji bio zanemaren, ističe autor. S druge strane, „zbog rata devedesetih godina, srpska zajednica u Hrvatskoj je značajno smanjena“ a pojačan je i trend asimilacije. Mnogi Srbi otišli su iz Hrvatske i neće se više vratiti, „zbog čega je moguće da se ta etnička zajednica nalazi pred nestankom“, zaključuje Škiljan.

Check Also

180 godina Srpskog pjevačkog društva „Jedinstva“ 1839 iz Kotora

Srpsko pjevačko društvo „Jedinstvo“ iz Kotora povodom 180 godina rada i postojanja održalo je 2. …