Predstavljen projekat osnivanja banke dijaspore

Izvor: Beta

Dijaspora godišnje u Srbiju pošalje po pet milijardi dolara što čini 15 odsto BDP, pa bi dobro rešenje bilo osnivanje banke srpske dijaspore u Srbiji.

evri

Ideja o osnivanju takve banke predložena je u decembru prošle godine na poslovnoj konferenciji „Srbija i Dijaspora“ u Beogradu, i od tada je grupa ekonomskih eksperata radila na izradi projekta, koji je danas predstavljen na skupu u Privrednoj komori Beograda.

Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom Aleksandar Vlajković rekao je novinarima da inicijativa za projekat banke srpske dijaspore potiče „od naših ljudi u svetu koji bi želeli da posredstvom takve banke uspostave komunikaciju sa svojom otadžbinom“.

Ta Kancelarija je, prema njegovim rečima, na osnovu konkursa projekat poverila na izradu grupi eksperata, koji bi posle izlaganja na Savetu guvernera i naknadnih analiza trebao da rezultira osnivanjem banke.

Na pitanje novinara ko bi bio vlasnik takve banke, Vlajković je odgovorio da „banka ne treba da bude banka pojedinca, već da iza nje stoji veliki broj osnivača, odnosno rukovodiće vlasnici kapitala, ljudi iz dijaspore“.

On je dodao da bi banka trebalo da se bavi i nekim investicijama, kao i otvaranjem novih radnih mesta.

Na pitanje šta bi takva banka očekivala od države, Vlajković je naveo da se radi o projektu kojim se predviđa uključivanje države, jer bi ona bila najbolji garant da će takva banka i funkcionisati, ali da to ne znači da država treba da bude većinski vlasnik.

vlajkovic

Vlajković je istakao i da je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković upoznata sa idejom osnivanja banke dijaspore, i da je podržava kao i ekonomski savet Srpske napredne stranke, čiji su pojedini članovi, prema njegovim rečima, učestvovali u izradi
projekta.

„Nismo ništa izmislili, ovakva banka postoji i u svetu, radimo ono što rade i druge zemlje koje imaju svoj narod u rasejanju“, dodao je Vlajković.

Prema njegovim rečima za otvaranje takve banke bi trebalo 10 miliona evra, koliki je osnivački ulog za svaku banku, a on očekuje da će to biti ispunjeno i da će se država uključiti.

Jedan od glavnih motiva Srba u inostranstvu za osnivanjem takve banke su niže kamate.

„Naši ljudi imaju visak sredstava i oni su taj višak sredstava ostvarili u zemljama u kojima kapital nema tako veliku vrednost, pa samim tim su i kamate kod nas nešto povoljnije nego u drugim razvijenim zemljama“, objasnio je Vlajković.

Rukovodilac stručnog tima koji je radio na projektu banka dijaspore Milan Vujović, rekao je na skupu da je cilj osnivanja banke usmeren na unapređenje poslovne i ekonomske saradnje kroz efikasniji i brži transfer novca dijaspore i njegovo efikasnije korišćenje u Srbiji.

Vujović, koji je i saradnik ekspert Beogradske bankarske Akademije, naveo je da nisu iskorišćene sve mogućnosti za saradnju između Srbije i dijaspore, i da dijaspora izražava nezadovoljstvo nivoom ekonomske i poslovne saradnje, posebno u oblasti transfera novca.

Kako je naveo, procenjuje se da u inostranstvu ima preko četiri miliona srpskih građana, od kojih je 30.000 visoko obrazovanih stručnjaka, naučnika, profesora univerziteta i 35 akademika.

„Dijaspora godišnje u našu zemlju transferiše oko pet milijardi dolara, što je 15 odsto BDP, i to je transfer koji je registrovan kroz platni promet, međutim naši ljudi iz dijaspore neretko šalju novac neregistrovanim putevima, preko rođaka, prijateja, autobusa, pa je pitanje kako taj novac staviti u legalne tokove“, dodao je.

Vujović je dodao da je u poslednjih desetak godina dijaspora investirala u Srbiji 500 miliona evra u mala i srednja preduzeća, u kojima je zaposleno 20.000 radnika, a u odnosu na ukupan devizni priliv ulaganje dijaspore je jedan odsto.

Check Also

Gujon iz Čikaga: Srpska je temelj i utočište svim Srbima zapadno od Drine koji su u njoj našli spokoj i slobodu

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu prisustvovao je  sinoć u Čikagu …