Puno zavisi od Krstićeve uspešnosti

izvor: Dnevnik

Izbor Lazara Krstića za ministra finansija u Vladi Srbije ocenjuje se kao pozitivan signal mladim državljanima Srbije u dijaspori da se vrate u maticu i uključe u njen ekonomski, politički i društveni oporavak. Po oceni Slavke Drašković, direktorke Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu, angažovanje diplomca čuvenog Jejla u Vladi Srbije je dobra vest za naše stručnjake koji su se usavršavali u inostranstvu. Stoga će, kaže sagovornica “Dnevnika”, sasvim sigurno njegovim putem krenuti i mnogi drugi koji već odavno žele da pomognu Srbiji i stave joj na raspolaganje svoje znanje, veštine, ugled, karijeru.

– I do sada su se naši ljudi iz dijaspore sporadično interesovali i mi smo njihove želje i predloge prosleđivali nadležnim institucijama. Ali jasno je da aktivnosti stručnih ljudi iz dijaspore ne mogu biti realizovane bez zajedničkog rada svih u državnoj upravi i ministara Vlade Srbije. Na taj način treba ocenjivati i budući rad ministra Krstića. Naša dijaspora je odavno spremna da se uključi u ekonomski, politički i društveni život Srbije. No, odluka drugih uspešnih ljudi iz dijaspore zavisi najviše od programa koji Srbija bude imala za njihovo uključivanje u oporavak zemlje. Naša Kancelarija upravo radi na takvim programima, za koje očekujem da će biti prihvaćeni na nivou Vlade. A ne treba zaboraviti da imamo stručnjake i u regionu, i da je i tu jedan značajan deo našeg kadrovskog potencijala – kaže u intervju za nedeljni “Dnevnik” Slavka Drašković.

– Kancelarija za dijasporu tek radi na jedinstvenoj bazi podataka o uspešnim, školovanim mladim ljudima koji su bolji život potražili u inostranstvu. Zbog nedostatka tih podataka puno se nagađa: ima li 10.000 ili 100.000 naših mladih stručnjaka u dijaspori?

– Radimo na tome da identifikujemo i objedinimo ažurirane postojeće baze. To je ozbiljan i trajan proces, tako da je u saradnji s Vladinim nadležnim institucijama, nakon identifikacije, sledeći korak sređivanje i klasifikacija podataka. Podaci koji se pominju nisu jedoobrazni, negde su nedovoljni, a negde neažurirani, i ozbiljan rad na ovome tek predstoji. Nedavni podaci izneti u
javnosti na osnovu podataka profesora Jovana Filipovića, govore da najveći broj srpskih doktora nauka u dijaspori živi u SAD – oko 39%, zatim u Kanadi 15%, Velikoj Britaniji 10% i Nemačkoj 7%. Radi se o bazi od 7.000 doktora nauka, a procene su da ih u svetu ima mnogo više – nezvanično 20.000. Slična istraživanja radio je i profesor Vladimir Grečić. Svoju bazu podataka ima i Ministarstvo prosvete i nauke, ali to je baza iz 2008. koje je radilo tadašnje ministarstvo i u njoj je manje od 1.000 imena, ali treba je ažurirati. Takođe, naši u svetu priznati fakulteti, kao što je ETF, imaju svoje baze alumnista. Uz to, i SIEPA, od kako je počela s privlačenjem stranih investicija, prikupljaju podatke o stručnjacima iz zemlje i dijaspore. U svakom slučaju, naš plan rada predviđa izradu centralizovane baze podataka u saradnji s Ministarstvom prosvete i nauke i drugim
institucijama Republike Srbije.

– Srpski „Siti klub“ iz Londona upozorava da je neophodno, da bi se omogućio povratak visokoškolovanog i stručnog kadra iz inostranstva u Srbiju, brzo i efikasno priznavanje diploma stečenih u inostranstvu. Može li tu vaša Kancelarija pomoći i da li se na tome već radi?

– Mi posebno radimo na projektima koji će omogućiti diplomcima, magistrantima, doktorima, stručnjacima… da budu vidljivi na akademskom i stručnom tržištu Srbije i da ih neko u obavljanju prakse zapazi i zaposli. Naš plan u naredne dve godine obuhvata i projekte mobilnosti stručnjaka iz dijaspore. Tako smo i u Akcioni plan do 2015. godine uvrstili aktivnosti kao što su organizacija predavanja stručnjaka iz dijaspore u visokoškolskim ustanovama, ili osnivanje mreža i intenziviranje saradnje sa srpskim naučnicima u inostranstvu. U skupštinsku proceduru je, inače, upravo ušao Zakon o visokom obrazovanju koji predviđa i lakši put do nostrifikacije, pa se nadam da će se uskoro ubrzati i olakšati taj proces koji je mučan, skup, traje godinama i zaista drži veliki broj mladih dalje od Srbije.

[blockquote_left] Ostvariti prava Srba u regionu

Poseban zadatak Kancelarije za dijasporu je briga i kontakt sa Srbima u regionu. Umemo li na pravi način da im pomognemo i koliko je važno da iza njihovih odluka stoji Srbija? – Kao autohtoni narod na ovim prostorima, Srbi u regionu očekuju pomoć matice u ostvarivanju svojih međunarodno priznatih prava. Kancelarija Vlade za dijasporu i Srbe u regionu im u tome pomaže, od podrške pojedinačnim aktivnostima organizacija kroz sufinansiranje projekata, do insistiranja na poštovanju njihovih prava prilikom razgovora sa zvaničnicima regiona. Sastavili smo spisak problema i potreba Srba u regionu i predloge za rešavanje, i to pojedinačno za svaku zemlju, i njih između ostalog, koriste i zvaničnici Vlade Srbije prilikom susreta sa zvaničnicima regiona. [/blockquote_left]

– Nedavno je u Vašingtonu osnovan Srpski institut, a takvih organizacija ima i u nekim drugim gradovima u inostranstvu. Da li je okupljanje pametnih i sposobnih u srpske klubove i institute jedno od rešenja za popravljanje imidža Srbije?

– Najviše predstavničko telo dijaspore i Srba u regionu, Skuština dijaspore i Srba u regionu, kao jedan od svojih ciljeva postavila je rad na imidžu naše zemlje. Isti cilj postavila je sebi i grupa uspešnih privrednika iz dijaspore. Naime, u maju je na poziv Kancelarije boravila delegacija od dvadesetak istaknutih pojedinaca iz dijaspore, koji su postigli uspeh u zemljama u kojima
žive, i koji su tamo na vrhu privredne, političke i društvene lestvice. Oni su prihvatili da budu savetodavno telo koje je kao jedan od osnovnih ciljeva zacrtalo rad na poboljšanju imidža Srbije, uglavnom kroz formiranje nacionalnih saveta u zemljama u kojima žive, ili instituta kao ovaj u Vašingtonu. Dijaspora je najveći mogući resurs za popravljanje slike naše zemlje u svetu i Vlada je,
kao što se vidi, počela da radi s njom u tom smeru.

– Srpska dijaspora je jedna od najdarežljivijih i spada među prvih pet u svetu po slanju novca svojima u matici. Na drugoj strani, prema investicijama u maticu, među poslednje je tri. Šta Srbija treba da uradi kako bi vratila poverenje bogatih Srba iz dijaspore pa da bi oni svoj novac umesto drugde ulagali u svoju matičnu državu?

– Preduzetnici i investitori iz dijaspore mogu imati ključnu ulogu u oporavku Srbije, ne samo kroz investicije, već i kroz prenošenje novih ideja i načina poslovanja, donošenjem novih tehnologija i znanja u lokalne zajednice. Ali dijaspora prvo mora da dobije jednake uslove i prava pri investiranju kao neki drugi investitori iz inostranstva, i ova vlada će to i da uradi.

Check Also

Srbi iz Pljevalja: Ovo je veliki dan za nas

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon zajedno s vladikom …