Reakcija povodom protesta protiv ćirilice u Vukovaru

„Napad na ćirilicu je napad na identitet i opstanak srpske manjine u Hrvatskoj. Očekujem i podržavam napore države Hrvatske u poštovanju Zakona o jeziku i pismu, usvojenog u Parlamentu i omogućavanje Srbima dvojezičnost i pored burne reakcije građana ovog grada“, rekla je direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, dr Slavka Drašković.

„Podsećam da su Srbi su najveća nacionalna manjina u Republici Hrvatskoj.“, rekla je dr Drašković i nastavila: „Republika Hrvatska je potpisnik „Evropske konvencije o pravima nacionalnih manjina iz 2003.“ Mnoge odredbe ove konvencije se ne sprovode, brojna sporna pitanja postoje u odnosu prema srpskoj manjini, koja će Hrvatska morati da reši u svetlu njenog skorog ulaska u Evropsku Uniju. Ovo se pre svega odnosi na područje obrazovanja, kulture i informisanja radi očuvanja nacionalnog i verskog identiteta Srba na području Hrvatske. Ono što država Srbija zahteva je primena jednakog tretmana za Srbe u Hrvatskoj, koji uživa hrvatska nacionalna manjina u Srbiji, naročito u oblasti obrazovanje, kulture i informisanja.

Republika Srbija je Ustavom i zakonom regulisala prava manjina na način koji je usklađen sa evropskim standardima – pravo na korišćenje jezika, pisma, obrazovanje, informisanje na maternjem jeziku, pravo na zaštitu kulturnog identiteta, aktivno učestvovanje u političkom životu na republičkom, pokrajnskom i lokalnom nivou. Takav položaj srpske zajednice u državama okruženja nije ni približan. U Hrvatskoj Srbi imaju status nacionalne manjine, ali ne i poštovanje prava koje taj status obezbeđuje. U Sloveniji i Albaniji taj status za Srbe nije ostvaren i njihov položaj je izuzetno nepovoljan, a tamo gde se smatraju autohtonim narodom kao u Crnoj Gori, Srbi su izloženi svakodnevnim pritiscima da se odreknu svog nacionalnog identiteta.

Šta Hrvatska treba da uradi da bi poštovala prava i obaveze prema srpskoj nacionalnoj manjini u svojoj zemlji:

1. Da ispoštuje preuzete obaveze iz međunarodnih i biletelarnih sporazuma a posebno Bečki sporazum o sukcesiji (Aneks G) iz 2001. godine, koji reguliše privatnu imovinu i stečena prava.
2. Vraćanje oduzetih stanarskih prava, pokretne i nepokretne imovine. Preko 40.000 izbeglica iz Republike Hrvatske nije povratilo svoje stanarsko pravo.
3. Pravičnu nadoknadu za uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu. Ova imovina prema nezvaničnim podacima procenjuje se na 30 milijardi evra.
4. Obnova imovine;
Pošto povratak još nije održiv onima kojima su obnovljene kuće ( još se nisu vratili,) preti opasnost da Hrvatskoj moraju da nadoknade uložena sredstva i da zbog toga krivično odgovaraju.
5. Isplata dospelih a neisplaćenih penzija.
6. Priznanje kompletnog radnog staža do 1991. i konvalidaciju radnog staža sa priznatim doprinosima za period 1991-1995. godina.
7. Isplata devizne i dinarske štednje;
Svim građanima Hrvatske, izuzev izbeglim Srbima, koji su imali štedne uloge kod bivše „Jugobanke“, omogućeno je podizanje štednih uloga još 1992. godine. Svi dosadašnji pojedinačni pokušaji da štediše dođu do svoje ušteđevine ostali su bezuspešni.
8. Novčanu nadoknadu za neučestvovanje u procesu privatizacije.
U Hrvatskoj je izvršena privatizacija kapitala bez učešća Srba koji su na ovaj način diskriminisani i materijalno oštećeni.
9. Revizija presuda za ratne zločine donesenih u odsustvu okrivljenih, pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja. Pristrasna, diskriminatorska suđenja za tobožnje ratne zločine i postojanje tajnih optužnica, kao i česti pojedinačni napadi na Srbe, što sprečava povratak i unosi nesigurnost među one koji žive u Hrvatskoj.
10. Status boravka i državljanstva za povratnike;
11. Završetak procesa ekshumacije i identifikacije nestalih lica;
U Hrvatskoj se još uvek nalazi više od 400 registrovanih grobnih mesta na kojima nije izvršena ekshumacija. Identifikacija na Institutu za sudsku medicinu u Zagrbu teče sporo što izaziva opravdanu sumnju i nezadovoljasto kod porodica koje još uvek čekaju da saznaju šta se desilo sa njihovim članovima.
12. Primena Zakona o pravima nacionalnih manjina koji Srbima u Hrvatskoj, pored ostalog, osigurava i pravo na kulturnu autonomiju i zaštitu identiteta i to:
– stvaranje pravnih i materijalnih pretpostavki za osnivanje i delovanje škola na srpskom jeziku i pismu;
– praktičnu upotrebu srpskog jezika i pisma u javnoj i službenoj komunikaciji;

Check Also

Aplikacija „Kviz znanja iz srpske kulture“

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije predstavilo je aplikaciju za mobilne telefone: „Kviz znanja iz …