Rodoljubi bez iluzija

Delegacija istaknutih privrednih predstavnika iz dijaspore, koja se u Beogradu nalazi u organizaciji Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, prisustvovala je Javnom slušanju na temu „Srbija i dijaspora – kako unaprediti saradnju“ u Narodnoj skupštini Srbije.

U uvodnom delu uglednim gostima iz dijaspore i matice obratili su se dr Slavka Drašković direktor vladine Kancelarije za dijasporu i Aleksandar Čotrić predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u reginonu Narodne skupštine Republike Srbije.

„Dijaspora je potencijal koji Srbija do sada nije prepoznala“, rekla je dr Drašković i dodala da ovakvi skupovi treba to da promene.

„Ovo je jedna od najuticajnijih grupa dijaspore koja je organizovano došla u Srbiju“, rekla je dr Drašković u uvodnom izlaganju.

Uspostavljanje međusobnog poverenja je dugoročan proces, a Deklaracija saradnje matice i dijaspore koja je inicirana, je samo izraz namera koje treba da se sprovedu, rekao je Miroslav Majkl Đorđević iz Sjedinjenih Američkih Država.

„Moramo da izgradimo most, a taj most treba da ima dvosmerni saobraćaj. Do sada je taj saobraćaj išao samo u jednom pravcu“, rekao je Đorđević i dodao da treba da „počnemo malo, a uradimo mnogo“.

Đorđević je istakao da su se u Beogradu sakupili „rodoljubi bez iluzija“ i dodao da srpska dijaspora može konkretno da pomogne u oblasti poboljšanja imidža i identiteta Srbije u svetu i privredi, ali da je za to potrebno poboljšanje uslova za investiranje.

Privrednici srpske dijaspore mogu da pomognu mnogo više, ali im je za to potrebna pomoć političara, apelovao je Branislav Knežević iz Nemačke.

Knežević je ukazao na prognoze da će se u narednom periodu dodatno smanjiti priliv sredstava koje u vidu doznaka dolaze iz sveta, pre svega zbog ekonomske krize i približavanja dijaspore penzionim fondovima.

Mala privreda i manufaktura su ključ za ekonomski razvoj Srbije, rekao je Knežević i apelovao na održavanje kontinuiteta u administraciji.

Radivoje Petrikić iz Austrije je takođe ukazao na probleme u investicionim procesima koje izazivaju diskontinuitet u radu javnih institucija i pravna nesigurnost.

Aleks Mačeski iz Sjedinjenih Američkih Država istakao je potrebu da se kontinuirano utiče na sliku Srbije u svetu i prisutnima skrenuo pažnju na novoformirani Srpski institut u Vašingtonu koji će pokušati da utiče na javno mnenje u SAD.

„Voljni smo da damo doprinos oporavku Srbije i moj utisak, posle nekoliko dana u Beogradu, je da se ovde nešto pozitivno menja i taj ću utisak preneti privrednicima u Australiji“, rekla je Suzana Hol iz Australije.

Ljubomir Ćurčić, jedan od tri predstavnika ruske privredne dijaspore, ukazao je na ključne oblasti u kojima je potrebna pomoć dijaspore: opremanje škola, pomoć bolnicama, podrška mladim talentima i animacija regiona u pogledu očuvanja baštine.

Ćurčić je apelovao na pripadnike dijaspore da se uključe u završavanje Hrama Svetog Save i izložio inicijativu da se oforme koordinaciona tela u matici i dijaspori koja bi doprinela završavanju Hrama.

Ćurčić je takođe predstavio nameru da se u Rusiji osnuje srpski distirbutivni centar.

U domenu izmena Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, Ćurčić je u ime ruske dijaspore zatražio da Srbi iz Rusije dobiju mesto za 4 delegata u Skupštini dijaspore i Srba u regionu.

Srboljub Lukić iz Finske istakao je edukaciju privrednika i njen zančaj u borbi protiv korupcije i predložio da se u Srbiji napravi obavezni program edukacije privrednika po ugledu na Finsku.

„Potrebno je prepoznati dijasporu i omogućiti joj ono što joj je Zakonom propisano, a to je pravo glasa“, rekao je Lukić i dodao da dijaspora samo na taj način može da bude priznata i poštovana, što predstavlja preduslov za ostvarivanje investicija.

Check Also

Srbi iz Pljevalja: Ovo je veliki dan za nas

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon zajedno s vladikom …