Slediti put naših velikana

izvor: dijaspora.rts.rs

Srpski narodni savez iz Pitsburga, od svog osnivanja pruža podršku srpskom narodu koji živi na tom kontinentu, u cilju očuvanja srpskog etničkog i verskog identiteta. Miloš Rastović, koordinator za kulturu ove organizacije, za Program za dijasporu Javnog servisa Srbije govorio je o  istorijatu, aktivnostima, ciljevima Saveza…

Милош Растовић
Miloš Rastović

Miloš Rastović je nedavno boravio u Beogradu, gde je kao učesnik manifestacije Dani dijaspore na univerzitetu Singidunum, govorio o višedecenijskom zalaganju Srpskog narodnog saveza za boljitak srpskog naroda kroz razne vidove pomoći pojedincima i organizacijama, istakavši želju da gradimo mostove između dijaspore i matice bez obzira na kom kontinentu živimo, pokazujući da smo jedno jedinstveno nacionalno biće.

Srpski narodni savez, najstarije srpsko dobrotvorno društvo na tlu Amerike, prolazilo je, sigurno, kroz razne periode, iskušenja… Kako biste, sa ove vremenske distance, našim čitaocima objasnili koji su najvažniji momenti u radu ove organizacije, kojim načelima i ciljevima se vodila i vodi?

Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka srpski iseljenici su dolazili u Ameriku u velikom broju jer je ona bila „obećana zemlja“ koja im je nudila ekonomski prosperitet i političke i verske slobode. Veliki broj iseljenika je radio teške fizičke poslove u rudnicima i čeličanama, bez prava na zaštitu na radu i bez finansijske sigurnosti za sebe i svoje porodice. U cilju zaštite prava radnika, Sava Hajdin je 1901. godine u Pitsburgu uz podršku Nikole Tesle, srpskog naučnika i pronalazača, osnovao Srpski pravoslavni savez Srbobran i postao njen prvi predsednik. Hajdin je želeo da organizacija postane centar srpstva i svetosavske tradicije u Americi tj. duhovni dom srpskih iseljenika.

Mihajlo I. Pupin, srpski naučnik, pronalazač i diplomata, je dugo radio na ujedinjavanju srpskih dobrotvornih društava kako bi ona postala jača i efikasnija u svom radu. Konačno, društvaSloga, Sloboda i Svesna Srbadija su se ujedinile sa Srpskim pravoslavnim savezom Srbobranom i dobile nazivSrpski narodni savez na konvenciji 1929. godine. Na toj konvenciji Pupin je postao njen počasni predsednik, a Nikola Tesla 1935. godine…

Manifestacija „Dani dijaspore“ održana je 7. jula na Univerzitetu „Singidunum“ u Beogradu. Imali ste izlaganje o Srbima u Americi i o odnosu matice i dijaspore. Koliki je doprinos srpske zajednice za razvoj američkog društva i koji su zaključci skupa u Beogradu?

Jedan od avanturista koji je pristigao u Ameriku početkom devetnaestog veka je bio Đorđe Šagić. Postao je toliko značajna ličnost u Americi da se njegova slika i danas čuva u Nacionalnom muzeju Teksasa. Borio se za nezavisnost Teksasa i Meksika i bio je sudija u Kaliforniji i počasni konzul Grčke. 2014. godine smo imali proslavu 200 godina Srba u Americi kojoj su prisustvovali Šagićevi potomci, što pokazuje koliko se veza sa precima održala i posle 200 godina. Kao što su naši preci odlazili u daleki svet, tako danas njihovi potomci nastoje da održe vezu sa svojim korenima.

Pored Tesle i Pupina, koji su dali najveći doprinos u svetu nauke, danas imamo veliki broj akademskih stručnjaka u svim oblasti znanja i rada što bi matica trebala da iskoristi za dobrobit svih. U tom kontekstu su doneti zaključci konferencije Dani dijaspore da se kreira platforma na kojoj će biti olakšana komunikacija između matice i dijaspore, koja će omogućiti srpskim potomcima da se upoznaju sa svojim korenima, da nauče srpski jezik, da se radi na umrežavanju kroz umetničke, kulturne i sportske događaje i na zajedničkoj saradnji i razmeni srpskih studenata u zemlji i inostranstvu…

Ceo članak o Srpskom narodnom savezu pročitajte OVDE

Check Also

Izabran novi predsednik Saveza Srba Slovenije

Izvor: Savez Srba Slovenije Za novog predsednika saveza Srba Slovenije izabran je Vladimir Kokanović, za …