Srbi obespravljeni, Srbija da reaguje

Srbi u regionu ne ostvaruju osnovna ljudska prava i prava zagarantovana međunarodnim standardima, rečeno je na javnom slušanju Politička i druga prava Srba u regionu, održanom u Skupštini Srbije.

[blockquote_left]Slavka Drašković: Potrebna platforma

Direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković je istakla da se problemi Srba u okruženju moraju hitno rešavati. Ona je predložila da se donesu sledeći zaključci i preporuke:
– Da se država Srbija ovim pitanjima bavi kao pitanjima od ključnog i prioritetnog značaja.
– Da se podrži sazivanje hitnog sastanka Saveta za Srbe u regionu, koji sam već predložila predsedniku Republike. Ovim Savetom predsedava predsednik države, a članovi su i premijer i resorni ministri ministarstva prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu.
– Da Vlada Republike Srbije, odnosno njena Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu spremi za Skupštinu Srbije dokument – Platformu, koja će se odnositi na politiku države Srbije prema Srbima u regionu i koji će Skupština razmatrati i verifikovati. Ova Platforma bi bila uneta na odgovarajući način u Zakon o dijaspori i Srbima u regionu na čijim se izmenama i dopunama radi, i u Akcioni plan Strategije prema Srbima u regionu na kojima je Kancelarija takođe započela rad zajedno s odgovarajućim ministarstvima.[/blockquote_left]

Na slušanju, kojem su prisustvovali predstavnici Srba iz zemalja u okruženju i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, čulo se i da se prava nacionalnih manjina u Srbiji ostvaruju u većem obimu nego prava Srba u regionu i da su u najugroženijem položaju Srbi u Hrvatskoj.

Savetnik predsednika Marko Đurić rekao je da pitanje položaja Srba u regionu treba da bude nacionalno i državno pitanje i da institucije Srbije budu stožer za sve njih.

„Srbija će odnos prema državama u regionu meriti i prema tome kako se one odnose prema Srbima koji žive u regionu. Srbi su autohton i državotvoran narod u svim zemljama nastalim iz bivše SFRJ i velika odgovornost leži na političkim rukovodstvima tih država. U komunikaciji sa njima mi ćemo uvek kao pririotet isticati brigu za položaj Srba i očekujemo da u narednom periodu vidimo konkretne rezultate. Odnos prema tim državama itekako ćemo meriti i prema tome kako se odnose prema Srbima koji žive u regionu“, rekao je Đurić.

Najteže u Hrvatskoj

Potpredsednik Skupštine Srbije Nenad Popović ukazao je da briga za Srbe u regionu nije samo ustavno pitanje, već i ekonomsko, a pre svega moralno pitanje.

„Srbi u regionu ne ostvaruju prava zagarantovana međunarodnim konvencijama, niti osnovna ljudska prava, a najteža situacija je u Hrvatskoj, gde, na primer, 50.000 Srba nema pravo na zarađene penzije, a od 130.000 povratnika polovina se vratila u Srbiju“, rekao je Popović.

On je naglasio da Srbija ima obavezu, ali i pravo da štiti prava Srba u regionu i da je manjinama koje žive u Srbiji obezbedila sva prava, tako da isto očekuje i od suseda.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović takođe je ukazao na situaciju u kojoj se u Srbiji poštuju sva prava nacionalnih manjina, a da takav slučaj nije u potpunosti isti kada se radi o Srbima u regionu.

„Suština je da države u regionu vode politiku kojom će Srbi ostvariti zagarantovana prava, da ona ne budu samo mrtvo slovo na papiru.U osnovnom školstvu u Srbiji ima osam manjinskih jezika, u srednjem ih je pet. Imamo i nacionalne savete nacionalnih manjina čije je mišljenje veoma važno u svim oblastima, a posebno u obrazovanju“, ukazao je ministar.

[blockquote_left]Dodik: Mir i jaka Srbija prioriteti

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da je došlo vreme da Srbi bez oklevanja i ustručavanja jasno govore o nacionalnim interesima i predložio da se napravi bela knjiga o stanju srpske nacije.
Prema njegovom mišljenju, ključni srpski nacionalni interes je mir, ali „ništa manji prioritet je jaka Srbija, jer samo takva može biti garant prava srpske manjine u regionu“.
On je naglasio i da se u BiH Srbima nameće nepostojeći „bosanski“ jezik.
„Čak i u Beogradu čujem ponekad u medijima spominju „bosanski jezik“, a ja vam kažem da u Bosni nema konsenzusa o tom jeziku. Mi njima ne tražimo da govore srpskim pa ne treba ni nama da nameću da govorimo „bosanskim“. Stvaranje ovog jezika vodi ukidanju Srpske. Ako ne uradimo nešto odmah, doći ćemo veoma brzo u poziciju da nećemo moći više ništa“, kaže Dodik.[/blockquote_left]Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić ukazao je da Srbi čine 30 odsto ukupnog stanovništva u zemljama u regionu, odnosno da ih u osam zemalja ima oko dva miliona.

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić je rekao da je srpska nacija jedna i nedeljiva, u koliko god da država naši sunarodnici žive.

“Politika prema Srbima u regionu je vođena isto kao i politika u ostalim segmentima života. Odnos prema Srbima u regionu treba da bude jedan od stubova spoljne politike i loša je praksa da se političke stranke na vlasti prema Srbima u regionu odnose onako koliko su ih ti Srbi podržavali u predizbornoj kampanji“, podvukao je Antić.

Slovenija ne da status za Srbe

Drago Vojvodić, potpredsednik Saveza srpskih društava u Sloveniji ukazao je da je mnogo nerešenih problema za Srbe u Sloveniji a da bi ih status nacionalne manjine praktično sve rešio.

„Dobili bismo jedno poslaničko mesto, finansiranje iz budžeta, prostor za organizovanje, škole. Žalim što ovaj status za Srbe u Sloveniji nije tražen onda kada su Slovenci dobili status manjine u Srbiji i nadam se da će vladajuće strukture u Srbiji ovaj problem rešiti na državnom nivou“, rekao je on.

Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u tamošnjem parlamentu kaže da su ustavne promene 2001. god. učinile Srbe konstitutivnim narodom u Makedoniji.

„Naša snaga zavisi od specificne težine Srbije u institucuonalnom i svakom drugom smislu. Treba uvesti sistemsku podršku srpskih organizacija, a ne da svaka nova garnitura u Beogradu selektuje svoje ljude među Srbima u Makedoniji“, istakao je Stoilković.

Govoreći o temi državljanstva Srbije, Stoilković je predložio da se uvede potvrda o lojalnosti. Dodao je da je pomoć iz Beograda neophodna u domenu medija, a posebno su potrebni kulturni, obrazovni i verski sadržaji u cilju očuvanja srpskog identiteta.

Goran Danilović, zamenik predsednika Nove srpske demokratije iz Crne Gore, kaže da „u maloj Crnoj Gori, uz sve strahove, ima trideset odsto Srba“.

„Bez straha, bilo bi nas i znatno više, a od Srbije nam ne treba pomoć u očuvanju kulture i jezika, za to ćemo se sami boriti, već nam je potreban ekonomski stub“, kaže Danilović.

Poslanik u rumunskom parlamentu Slavomir Gvozdenović je povodom sve glasnijih zahteva Srba iz regiona da se olakša procedura dobijanja državljanstva rekao – „mi nemamo ništa sem imena, vere i jezika da dokažemo srpsko poreklo“, aludirajući na dokumentaciju koja je potrebna da se dostavi u proceduri dobijanja državljanstva Srbije.

Javno slušanje na temu političkih i drugih prava Srba u regionu organizovano je u saradnji Skupštine Srbije, UNDP i vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Check Also

Povezivanje institucija u kampanji zaštite imovinskih prava Srba u Federaciji

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon i pomoćnica direktora …