I Srbi osvajaju vasionu

Izvor: Večernje novosti

Kako će ljudi da osvoje Mars i da ga nasele? Odgovor na ovo teško naučno pitanje možda bi mogao da da mladi istraživač Nemanja Đurić. Ovaj rođeni Šapčanin, vladimirački i šabački đak i beogradski student, jedan je od retkih stranaca stručnjaka u NASA centru u Vašingtonu. Đurić radi u Odeljenju za satelitske programe.

Foto: Večernje novosti

Uz podršku Agencije za svemirska istraživanja i uz redovan rad, mladi Đurić završava i postdiplomske studije na Koledž park univerzitetu u Merilendu.

– O ovakvom uspehu Nemanja nije ni sanjao. Bio je uspešni student pete, završne godine Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, na odseku za telekomunikacije, kada je u junu 2003. primio poziv iz Merilenda da se školuje u Americi. Poslao je brojna dokumenta u SAD i na njih zaboravio kad je stigao poziv iz Amerike. Čim je položio sve ispite, pitali su ga u NASA koliku godišnju platu traži. Dali su mu 60.000 dolara, uz obavezu da NASA snosi pune troškove njegovog daljeg usavršavanja – kaže Draga Filipović, prijatelj mladog naučnika.

[blockquote_left] SRPSKA SVEMIRSKA AGENCIJA

Profesori sa Mašinskog fakulteta u Beogradu dr Branislav Jojić i dr Đorđe Blagojević su 2009. godine podneli zahtev za formiranje Srpske aerokosmičke agencije tadašnjem Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj. Sličnu incijativu je dao i Veselin Sjekloća iz Privredne komore Beograda 2010. godine i za predsednika predložio dr Slavoljuba Vujića iz SAD, bivšeg saradnika na programu „Apolo 11“. [/blockquote_left]

Danas je Nemanja Đurić jedan od četvoro Srba koji rade u najvećoj svetskoj svemirskoj agenciji. Šta tačno i kako radi u NASA, poslovna je tajna o kojoj ne sme da priča za medije. Ali, nije nepoznato da ovaj mladi Srbin radi na svemirskim programima, od kojih je trenutno najizazovniji onaj koji planira putovanje ljudi na Mars i njegovo osvajanje.

Sličan životni put prošao je i Nikola Basta, koji je preko interneta našao posao u Nemačkom avio i kosmičkom centru. Rođen je u Beogradu 1983, gde je završio Elektrotehnički fakultet. Odrastao je u centru grada sa vršnjacima i uz knjigu od koje se nijne odvajao.

– Moje interesovanje za kosmos i tehniku potiče iz detinjstva. Deda mi je bio inženjer tehnologije. U Nemačku sam došao slučajno 2008, naletevši na internetu na oglas za inženjera-istraživača. Na fakultetu su me oduvek privlačili elektromagnetni talasi i prenos informacija radio putem. U Minhenu se bavim razvojem antenskih sistema za navigacione uređaje za specijalne namene u avijaciji, poljoprivredi i auto-industriji. I dalje sam zainteresovan za kosmos, jer mislim da Evropa i Srbija imaju svoju vasionsku budućnost – kaže mladi Basta, koji je uključen u razvoj prijemnika za budući evropski satelitski navigacioni sistem.

[blockquote_left] DOLAZE U BEOGRAD

Američki stručnjak za kosmos Nemanja Đurić ima oca, koji živi i radi u Moskvi, i redovno se sa porodicom jednom godišnje okupljaju u Beogradu. Nikola Basta dolazi nekoliko puta godišnje da poseti svoju porodicu, a sa bratom u Kanadi je na internet vezi. Pored Đurića i Baste u NASA radi i Aleksandra Bogunović, ćerka Zorana i Marije Bogunović iz Milvokija. Ona je stručnjak za specijalne senzore na satelitu „Landsat“, koji je NASA poslala u kosmos. Stevan Spremo, rukovodilac Istraživačkog centra, veteran je i legenda Američke svemirske agencije. [/blockquote_left]

Nemanja Đurić i Nikola Basta su postigli munjevit uspeh zahvaljujući svom znanju. Obojica slede tradiciju petnaestorice srpskih inžinjera koji su učestvovali u progarmu „Apolo“ i ljudskom osvajajanju Meseca. Obojica smatraju da je kosmička budućnost SAD i Starog kontinenta svetla, ali samo ako je zajednički stvaraju i SAD, i EU, i Rusija, Kina, Indija, Japan, kao i afričke zemlje.

– Evropa ima svoj projekat „Galileo“, to je globalni satelitski navigacioni sistem, kakav su već lansirali SAD, Rusija i Kina. Evropski navigacioni sateliti, njih 30, pojaviće se u vasioni oko Zemlje do 2019. Takve sisteme razvijaju i Indija i Japan. Srbija jeste tehnički daleko od kosmosa, ali nije intelektualno, jer imamo opservatorije, tradiciju u izučavanju svemira, i visok nivo školovanja. Potrebno je samo da učimo od iskusnijih zemalja i da sa njima sarađujemo – smatra Nikola Basta.

Da bi neko bio uključen u svemirski program, smatraju mladi stručnjaci, danas je dovoljno da se poseduje moćan kompjuter i softverski programi povezani sa NASA ili Nemačkim avio i kosmičkim centrom.

– Da bismo iz Srbije osvojili vasionu treba više pažnje da posvetimo mladim stručnjacima, posebno onima koji imaju iskustva sa kosmičkim istraživanjima. Nažalost, kod nas ne postoji jasan program zapošljavanja mladih stručnjaka. Ne radi se tu samo o novcu, to je problem nedostatka vizije. Potrebni su nam ljudi koji vidi dalje od sutra, koji znaju nešto o menadžmentu u nauci, koji prate najnovija dešavanja u svemirskoj tehnologiji i koji umeju da odaberu i prave stručnjake – tvrdi Nikola Basta.

Check Also

Promocija knjige „Odbrana pravoslavlja u Crnoj Gori“ u Vićenci

U okviru „Dana srpske kulture u Italiji“, u subotu 29. avgusta 2020. u Vićenci je …