Umetnošću do istine, Srbi i Veliki rat

Stručni skup: “Umetnošću do istine, Srbi i Veliki rat“ u organizaciji Udruženja za negovanje i očuvanje srpske baštine „Kajmakčalan“, na kojem je govorilo 12 stvaralaca iz više oblasti, održan je 16. februara 2017. godine u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.


Pozivu „Kajmakčalana“ i dr Lidije Bogdanović, autoru projekta i organizatoru skupa, odazvali su se, između ostalih, Aleksandar Erdeljanović – upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke, koji je govorio o Srbima i Srbiji na filmu u Prvom svetskom ratu, Olga Marković – muzejski savetnik (Muzej pozorišne umetnosti Srbije), izlaganjem o srpskim vojničkim i zarobljeničkim pozorištima u tom periodu, a Zdravko Vučinić – istoričar umetnosti, o slikarima učesnicima rata.

Pisac Slaviša Pavlović besedio je o ratnom fotografu Samsonu Černovu, Milutin Dedić – istoričar umetnosti, slikar i publicista, o nekoliko umetnika Srba i pripadnika drugih naroda koji su pritekli u pomoć Srbiji u Velikom ratu.

„Perom do istine“ je naziv saopštenja prof. dr Miloja Pršića o Arčibaldu Rajsu, a Ana Samardzić je predstavila ratni opus Teofila Aleksandra Štajnlena.

Potpukovnik Luka Nikolić je govorio o kulturnoj baštini Srbije u zemljama Severne Afrike – gde je, jedno vreme u toku Prvog svetskog rata, posebno u Bizerti (Tunis), bilo i do 61.000 Srba koji su se lečili od rana i bolesti zadobijenih u ratu. Oni su osnovali čak i pozorište koje je imalo mogućnost da predstave prati i 3.000 gledalaca.

Dr Violeta Obrenović, istoričar umetnosti, govorila je o „spomen kosturnicama palih ratnika i nadgrobnim spomenicima vojskovođa i dobrovoljaca Prvog svetskog rata na novom groblju u Beogradu“, dok je Đorđe Stošić, diplomirani istoričar (Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš), govorio o starom vojnom groblju na Delijskom visu u Nišu.

Dr Nataša Ivetić, doktor filoloških nauka, govorila je o „intelektualnim i moralnim horizontima Steve Čuturila“, a mr Maja Nikolova, muzejski savetnik (Pedagoški muzej u Beogradu) o „Delegaciji ministarstva prosvete u Solunu“. Đorđe Mamula, istoričar, izneo je podatke o Državnoj štampariji koja je na ostrvu Krf obnovila rad, ratne 1916. godine.
Skup je završen stihovima autora Dejana Lazarevića „Vidovdan na Vidu“ (Milutinu Bojiću).

Check Also

Srbi iz Pljevalja: Ovo je veliki dan za nas

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon zajedno s vladikom …